Preminula Vislava Šimborska

Rusinek je rekao da je pesnikinja, koja je živela u Krakovu, preminula "mirno, u snu", prenele su agencije.

U obrazloženju dodele nagrade 1996. godine, Nobelov komitet je Šimborsku nazvao Mocartom poezije, ženom koja je spojila eleganciju jezika sa "žestinom Betovena".

Poezija Vislave Šimborske opisivana je kao istovremeno duboko politička i razigrana, a ona kao pesnikinja koja humor koristi na nepredvidljiv način.

Šimborska, koja je važila za "veliku damu" poljske poezije, rođena je 1923. godine u oblasti Poznanja, a studirala je u Krakovu gde je i provela veći deo života.

Pesme je počela da objavljuje 1945. ali se docnije odrekla svoje dve prve zbirke objavljene 1952. i 1954. jer su obe predstavljale pokušaj prilagođavanja zahtevima socrealizma.

Kritičari su ocenjivali da njena poezija oličava savršeno jedinstvo dubokog etičkog i fizolofskog stava i lirski poetski izraz.

Objavila je desetak zbirki poezije od kojih su dve bile prevedene i u Jugoslaviji, "Ljudi na mostu" (1989) i "Kraj i početak", 1996. godine. Uz to, Šimborska je prevodila i francusku srednjevekovnu peoziju, a objavila je i dve zbirke književnih kritika.

Šimborska je bila četvrti dobitnik Nobelove nagrade iz Poljske – pre nje to priznanje su dobili Henrik Sjenkijevič (Henryk Sienkiewicz) (1905), Vladislav Stanislav Rejmont (Wladyslaw Stanislaw Reymont) (1024) i Česlav Miloš (Czeslaw Milosz) (1980).