Veliko interesovanje za Paviljon Srbije na Bijenalu

Šćepanović i Zdravković su složni u oceni da je srpska postavka u Đardinima u Veneciji zaintrigirala javnost, iznenađeni su velikim brojem ljudi koji su juče i danas prošli Paviljonom, a posebno značajnim ističu činjenicu da su to mahom ljudi iz struke, galeristi, kustosi, umetnici, kojima su dani pre svečanog otvara Bijenala, 13. maja, i namenjeni.

"Poseta je ogromna i ljudi su prijatno iznenađeni postavkom koja je klasična slikarska izložba i nosi u sebi svu problematiku savremenog sveta i savremenog društva, kako tog spoljnog, tako i unutrašnjeg u radovima Milene Dragičević. Imamo čitavu lepezu prilaza toj savremenoj problematici u smislu da smo drugačiji u odnosu na ostale, imamo svoj autentičan izraz, ali se uklapamo u problematiku savremenog sveta čime umetnost danas treba da se bavi"”, rekao je Šćepanović Tanjugu.

On priznaje da nisu znali kako će ljudi reagovati na klasičnu slikarsku izložbu, ali da su komentari jako dobri. Tako su, navodi, od predstavnika “Sotbija” čuli da je Paviljon Srbije najbolji na Bijenalu, novinar lista “Gardijan” im je rekao da će napisati reportažu o srpskom predstavljanju, a pohvalu su dobili i od priznate umetnice Kiki Smit, koja takođe izlaže u Veneciji. , Zdravković kaže da su fascinirani brojem ljudi, jer su oni prošli sve paviljone i Srbija tu nije zapostavljena.

"U prednosti smo u odnosu na zemlje koje u đardinima nemaju svoj izlagački prostor i mislim da tu prednost moramo da sačuvamo i da Paviljon mora da ostane nacionalno blago", rekao je Zdravković Tanjugu.

On je primetio da zahvaljujući jednoj vrsti fizičke, a onda i finansijske izolovanosti u kojoj smo dugo živeli, možemo da ponudimo nešto što je za nijansu drugačije od mejnstrima koji se danas događa i veruje da je upravo to zainteresovalo javnost. Kustos izložbe Nikola Šuica objasnio je da je "“Enklavia: Slikarstvo, posledica ovakvog života" "redifinisani pravac u kojem su troje slikara vrlo različite orijentacije objedinjena u susretu koji nosi današnjicu"”.

"Publika i profesionalci iz sveta umetnosti su pozdravili našu malo neobičnu koncepciju sa tri autora i specifičnim zidom ličnih objava gde svako od autora odgovara na temu Bijenala 'Viva Arte Viva' svojim odnosom prema prošlosti, usredsređenjem na lični momenat života i na to kako naš svet nosi iskustva koja svi mi delimo", rekao je Šuica Tanjugu.

On je naglasio da na Bijenalu, koji donosi “razlaganje čitavog sveta stvaralačkih mogućnosti”, gde izlažu, na primer, umetnici iz Okeanije, Gane, Somalije, srpska izložba ima “geopolitički trenutak” i predstavlja “presek ne onoga što jeste civilizacija sada, nego onoga što jeste unutrašnje iskustvo i kroz dvodimenzionalnost daje novi momenat poniranja u život kakav jeste danas”.

Mimi Todhunter sa Novog Zelanda i kolekcionarka Kej Sači poreklom iz SAD, obe nastanjene u Veneciji, kažu da je srpska postavka vrlo zanimljiva i da govori o onome što se dešava danas u svetu. Matia Pozoni iz Italije slaže se da je izložba vrlo zanimljiva i dodaje da mu se posebno sviđa što su izložene baš slike, a koje zapravo prikazuju aktuelne teme.

Šuica je preporučio obilazak paviljona Kine, SAD, Rusije, ali i Velike Britanije i Nemačke i primetio da, iako savremena umetnost obično forsira mlade umetnike, Bijenale ovoga puta predstavlja veći broj zrelih autora, ali i onih koji nisu više među nama, što je, prema njegovim rečima, vrlo intersantno kritičko promišljanje teme “Viva Arte Viva”. Komentarišući 57. Bijenale, Šćepanović je primetio da su ovoga puta više zastupljene slike i crteži nego ranije. “Imamo neku vrstu povratka klasičnim likovnim disciplinama, a ne samo čulnih senzacija koje su ranijih godina bile najprisutnije”, kazao je Šćepanović, dok Zdravković naglašava da je kao i svake godine Bijenale “Meka za umetnost”, “hodočašće za sve ljude koji žele da urade nešto u tom poslu”.

Opšti je utisak redovnih posetilaca da je interesovanje za srpsku izložbu veće nego na prethodnim iždanjima Bijenala, dok su najveće gužve ovih dana bile ispred paviljona Nemačke i SAD. Svečano otvaranje Bijenala je 13. maja, a do 26. novembra posetioci će moći da pogledaju 85 nacionalnih postavki. Prvi put učestvuju Antigva i Barbuda, Kiribati i Nigerija, a po pozivu izlaže 120 umetnika iz 51 zemlje, pri čcemu njih 103 prvi put učestvuje. Među pozvanim umetnicima je albanski premijer Edi Rama koji predstavlja video rad u kome ističe da bi voleo da bojama reši probleme u državi, ali da to nije moguće, jer je ljudima potrebno mnogo toga što boje ne mogu da reše. Govori i o tome da je njegov sto u kabinetu zapravo njegov atelje, ali i o tome kako ljudi reaguju kada, tokom razgovora sa njima, crta, jer se tako bolje koncentriše.