Stray Dogg: "Fire’s Never Wrong"

Jedan od gostiju na drugom albumu beogradskog benda Stray Dogg je Devendra Banhart. S obzirom na kvalitet koji poseduje “Fire’s Never Wrong”, nećete biti sigurni da li je tim gostovanjem Devendra učinio čast ovom sastavu, ili su oni njemu...

Beogradski bend Stray Dogg uživo sam gledao prvi put pre nešto manje od 2 godine, nakon što su objavili svoj debi album “Almost”. Drugi put, prisustvovao sam njihovom koncertu pre nekoliko nedelja u Domu omladine, na kome su predstavili još uvek aktuelni (objavljen u oktobru 2012) drugi album “Fire’s Never Wrong”. Napredak je bio više nego očigledan.

Već nakon ploče “Almost” i tog njihovog prvog koncerta, bilo mi je jasno da se radi o grupi koja je po mnogo čemu ispred većine domaćih muzičara. Kao prvo, izgovor engleskog jezika na kom peva lider ovog benda Dušan Strajnić, toliko je savršen da biste se mogli zakleti da je pevač neko kome je ovaj jezik maternji (to je inače problem sa kojim kuburi 80% naših bendova koji pevaju na engleskom…i ne samo naših). Kao drugo, Stray Dogg nisu opsednuti otkrivanjem tople vode, izmišljanjem novih žanrova, a samim tim lišeni su bilo kakvog “sa’ću da ti objasnim” stava, od kog takođe pati gomila (i opet ne samo) domaćih grupa. Njihova muzika je u osnovi mešavina akustičnog folka i gitarskog popa, odsvirana na način na kom bi im pozavideli mnogi bendovi koji dolaze sa izvora tih žanrova, iz srca Amerike. Drugim rečima, njihov debi “Almost” je bio iskren, nenametljiv i prepun potencijala. Iskrenost nije nestala, a ti potencijali su svakako došli do izražaja na njihovom drugom albumu “Fire’s Never Wrong”. Pored toga što je za razliku od “Almost” ova ploča snimana u pravom studiju (Digimedia) sa muzičarem-producentom (Borisom Mladenovićem), “Fire’s Never Wrong” na više nivoa zvuči još ubedljivije nego prvenac.

U atmosferi njihove muzike i dalje preovladavaju seta i melanholija, a nekoliko pesama deli raspoloženje poznato onima koji su uživali u ranim radovima grupa Red House Painters ili American Music Club. Kada to kažem, posebno mislim na numere “Sail Away” i “Ugly Morning”, čija intimnost prevazilazi granice folk/amerikana žanra. Kada bi se u Srbiji objavljivali singlovi, prvi kandidat sa ovog albuma bila bi “Soul” - ne samo zato što je po tempu življa od ostalih, već pre svega po zaraznoj i pevljivoj pop melodiji. Ako znamo da je Devendra Banhart prošlog leta boravio u Beogradu nekoliko nedelja i da imaju zajedničke prijatelje, onda ne bi trebalo da nas čudi podatak da je upravo Devendra gost u numeri “Time”. Devendrini i Dušanovi glasovi ovde zvuči gotovo kao jedan, a atomsfera cele pesme je na pola puta između između nežnih balada CocoRosie i Vetiver. Jasno je da je Devendrino prisustvo na “Fire’s Never Wrong” više simbolično nego bilo šta drugo, ali s obzirom na talenat kog poseduju Stray Dogg, nema sumnje da ni zvučnija gostujuća imena ne bi bila nezaslužena.

Foto: Nemanja Ðorðeviæ/balkanrock.com

Ipak, najveći dokaz o zrelosti ovog benda mogao se čuti na njihovom nedavnom koncertu kada su bili predgrupa Marku Ajcelu u Domu omladine. Sve pesme sa “Fire’s Never Wrong” uživo zvuče još bolje nego na ploči, a bend je toliko uskladio instrumente (bubanj, bas, gitare, klavijature i violinu) da imate utisak kao da je pred vama grupa koja svira zajedno 10-15 godina. Iako je Dušanov glas sasvim spreman na izazove kao što je obrada pesme Džefa Baklija, mora se odati priznanje na hrabrosti.

Kada uzmemo u obzir sve nabrojene kvalitete, uz još koju pesmu malo bržeg tempa, grupa Stray Dogg ima velike šanse da njihov sledeći album zvuči još bolje, premda je “Fire’s Never Wrong” svakako jedno od par najlepših domaćih izdanja iz prošle godine. Entuzijazam, talenat i kvalitet, retko kada su išli ruku pod ruku ležernijim korakom.