"U odnosima Srbije i Albanije postoji pozitivno kretanje"

To su ocenili učesnici panela o budućnosti srpsko-albanskih odnosa, koju je organizovao Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

Pomoćnica ministra spoljnih poslova Albanije Odeta Barbuluši ocenila je da se bilateralni odnosi kreću u pozitivnom pravcu od susreta srpskog i albanskog premijera, Aleksandra Vučića i Edija Rame, 2015. godine i najavila je da će se oni sastati za dve nedelje u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, a potom u Nišu, gde će razgovarati o jačanju ekonomskih odnosa.

"Albanija pridaje naročitu važnost odnosima sa Srbijom, što proističe iz svesti o strateškoj važnosti dve zemlje o prosperitetu i dugoročnom miru na Balkanu", rekla je Barbuluši na panel diskusiji "Budućnost bez neprijateljstva: srpsko-albanski odnosi u perspektivi".

Ona je naglasila da se odnosi između dve zemlje moraju posmatrati u tri konteksta - bilateralno, prema evropskoj perspektivi i regionalno.

Za budućnost dve zemlje, kako je navela, "ekonomija je suštinski element", a njihovi lideri treba da se dogovore o projektima od strateškog značaja, ne zbog nacionalnog nivoa, već zbog značaja za region.

Šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević naglasila je da se dve zemlje razilaze kada je u pitanju status Kosova, ali da oko drugih tema, poput budućnosti dve zemlje u kontekstu procesa evropskih integracija, pojačane regionalne saradnje, unapređenja infrastrukture i infrastrukturnih projekata i saradnje u oblasti mladih, postoji saglasnost i veliki broj ideja kako ih ostvariti.

Prema njenim rečima, dve zemlje sada, posle nekoliko vekova, imaju zajednički cilj - članstvo u EU.

Ona je, međutim, navela da nije cilj samo članstvo u Uniji već da se zemlje promene kako bi postale deo tog bloka.

"Jedino tada taj cilj ima vrednost, da se iskoristi EU kao instrument promene. To znači da uspostavimo ili izgradimo dalje elemente vladavine prave", rekla je Miščević.

Vladavina prava, prema njenim rečima, nije potrebna samo zbog bezbednosti i zaštite manjina i manjinskih grupa, već i kako bi se povećali potencijali za ekonomski razvoj.

Miščević je podsetila i da su za vreme "kratkog vremena razvoja dobrih odnosa" uspostavljene regionalne kancelarije za mlade i poručila da želi da se razmena studenata poveća.

Direktor Centra za studije jugoistočne Evrope u Gracu Florijan Biber, međutim, smatra da iako je evropska dimenzija bitna za poboljšanje odnosa između dve zemlje, proširenje EU nije prioritet u ovom trenutku.

"EU je bitan motor, ali je udaljen u ovom trenutku", rekao je Biber, istakavši da dva naroda treba da shvate na koji način su slični da bi poboljšali odnose.

On je ukazao na problem da se u medijima šire predrasude, i ocenio da je za unapređenje odnosa "najbitnija građanska komunikacija", naročito razmena studenata i mladih ljudi.

Glavni i odgovorni urednik Koha ditore Agron Bajrami smatra da nam je potrebna budućnost koja će omogućiti "ne samo da živimo blizu, nego da radimo zajedno".

"Glavna reč je pomirenje, a ne može doći do njega bez pravde, a pravda je spora, ali mora da se postigne", naglasio je Bajrami.

On je naglasio da nije siguran kako će EU izgledati za nekoliko godina, te da da je "možda nemarno osloniti se samo na nju".

Bivši šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borko Stefanović saglasan je da će se EU promeniti, ali smatra da se treba njoj priključiti što pre.

Stefanović smatra da bi trebalo stvoriti "dobru balkansku konfedereciju" koja bi nas povezala u "grupnoj čekaonici za Evropu".

"Treba da se pridružimo EU, a u međuvremenu da se ujedinimo", poručio je Stefanović.