Medijski Hladni rat u Srbiji?

Zbog toga je B92 istraživala zašto je naš region ponovo značajan za medijske kuće sa Zapada i Istoka.

Skrštenih ruku se ne sedi ni u Vašingtonu ni u Moskvim, pa je od početka ukrajinske krize pre godinu i po dana, medijski hladni rat u punom jeku.

Od optužbi da je lično Putin naredio obaranje civilnog malezijskog aviona na Zapadu, do tvrdnji da Vašington i Berlin hoće da uniste Rusiju.

Balkan i Srbija, iako izvan te priče, medijski nisu ostavljeni po strani.

Urednica lista “Politika” Ljiljana Smajlović ističe da je ovo vreme u kome Srbiji stalno i jedni i drugi poručuju “ili ste sa nama, ili ste protiv nas”.

“Odjednom je obema stranama stalo. Amerikancima koga još mogu da otkinu Rusiji, ko bi možda još bio zainteresovan za Rusiju. A Rusima da pokazu da su oni i dalje igrač u Evropi”, ističe Smajlović.

Vlada SAD izdvaja godišnje oko 700 miliona dolara za programe “Glasa Amerike” koji se emituju u inostranstvu, dok Moskva za svoje programe daje skoro pola milijarde dolara.

Nekadašnji spoljnopolitički urednik Tanjuga Jovo Vuković kaže da i jedna i druga strana u Srbiju dolaze sa parolom "borimo se za istinu", a međusobno se optužuju za najgrublju propagandu.

“Mediji i politika uvek idu ruku pod ruku. Mediji često završavaju mnoge poslove za zvaničnu politiku neke zemlje i ona kao takva onda ima interes da ili kao prethodnicu ili kao svog saputnika vodi medije u određeni region”, navodi Vuković.

Glavna urednica “Politike” i bivsi dopisnik Tanjuga iz Atine i Stokholma slažu se da suštinski ni za jedan region nije dobro kada se medijski velike sile zainteresuju za to područje.

“Za nas nije dobro da je počeo novi Hladni rat. Za nas nije dobro da nas obe strane gledaju sumnjičavo i da svaka strana misli da oni ipak ne odu sa onim drugima”, ističe Smajlović.

“Setimo se samo onih godina devedesetih kad je recimo Beograd bio glavni pul svih svetskih medija, a zna se zbog čega - zbog agresije koja je bila ovde”, navodi Vuković.

Skupština Beograda usvojila je nedavno odluku o privatizaciji Studija B, a do sada su, između ostalih, interesovanje pokazale i neke medijske kompanije iz Rusije.