Balkan strateški važan za EU

U zajedničkom programu, Italija, Letonija i Luksemburg su naglasile da je "politika proširenja štaviše od strategijske važnosti kao temeljno orudje pospešenja mira, demokratije i bezbenosti u Evropi".

U programu i Strategijskom okviru smernica Italije, Letonije i Luksemburga za delovanje EU do kraja 2015. podvlači se da će "posle pokretanja pregovora o članstvu sa Srbijom u januaru 2014. i na temelju ishoda ‘skrininga’, ti pregovori nastaviti u skladu s novim pristupom kako bi se izdejstvao njihov suštinski napredak".

"Uslov za to je", stoji u trojnom programu u koji je agencija Beta imala uvid, da "Srbija bude sposobna da poštuje zahteve utvrđene u pregovaračkom okviru i zadovolji merila za pregovore".

U dokumentu Italije, Letonije i Luksemburga se ističe da će "pregovori s Crnom Gorom bitgi nastavljeni na temelju novog pristupa s ciljem da se dođe do novog i postojanog pomaka, pod uslovom da Crna Gora bude u stanju da ispuni ono što se traži u pregovaračkom okviru i merila pregovora".

Takođe se podvlači da će "posebna pažnja biti posvećena evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana", a svaka zemlja kandidat će biti ocenjivana "saglasno sa zaslugama" u sprovođenju nužnih ekonomskih i političkih reformi.

I, kako se navodi, "uz uvažavanje stavova zemalja članica EU u odnosu na status, pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanje s Kosovom trebalo bi da se okončaju tokom 2014, a potom bi sporazum bio potpisan".

"Savet ministara EU će nastaviti da podržava EU pespektivu Bosne i Hercegovine s ciljem da se dođe do statusa kandidata za članstvo, uz poštovanje načela jednakih i strogih uslova", predočavaju Italija, Letonija i Luksemburg u zajedničkom dokumentu.

Napominje se takođe da bi "mogli biti pokrenuti pregovori o članstvu s Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom na temelju odluke Saveta ministara i uz odobrenje Evropskog saveta", čime se bez ulaženja u spor Skoplja i Atine oko pitanja imena Makedonije, ponovo ističe da je to uslov za utvrđivanje datuma pregovora sa Skopljem.

Prema trojnom dokumentu, pošto je Albanija dobila status kandidata za članstvo, početak pregovora će "zavisiti od daljeg napretka reformi" u toj zemlji.

Italija je od 1. jula preuzela položaj predsedavajućeg Evropske unije, a premijer vlade u Rimu Mateo Renci će popodne u Evropskom parlamentu u Strazburu obrazložiti ciljeve italijanskog vođenja poslova EU.

U programu Italije i dve predsedavajuće zemlje EU tokom iduće godine se kaže da će se "posebna pažnja pokloniti evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana" i da će "Savet ministara EU primeniti jednake i stroge uslove kad je reč o (EU) političkim merilima iz Kopenhagena" koji traže delotvornu političku demokratiju i funkcionalnu tržišnu privredu za ulazak u članstvo.

Takođe se ukazuje na nužnost punog poštovanja načela u procesu stabilizacije i pridruživanja zemalja regiona i EU.

Italija, Letonija i Luksemburg ističu i da će "nastojati da novi podstrek daju i pregovorima o članstvu s Turskom", u času kad su ti ionako teški, dugogodišnji pregovori u velikom političkom zastoju zbog ocena članica EU da vlasti u Ankari krše neka osnovna načela uključivanje u strukture EU, posebno kad je reč o vladavini prava i delovanju demokratskih ustanova.

Kad je reč o Islandu, ovoj zemlji se ostavljaju otvorena vrata za nastavak pregovora, iako je vlada u Rejkjaviku odlučila da prekine proces koji Island vodi ka članstvu u EU.

Sadašnja i buduće dve predsedavajuće članice EU stavljaju do znanja da je proces ulaska u članstvo EU novih zemalja "i dalje ključna politika koja jača mir, demokratiju i stabilnost Evrope i omogućava Evropskoj uniji da se bolje može suočiti sa svetskim izazovima".

Navode i da su "stoga odlučne da nastave program proširivanja", a "u skladu sa svim bitnim zaključcima Saveta ministara EU i Evropskog saveta će jamčiti za dosledno sprovođenje potvrđene saglasnosti o proširivanju, kako je to usvojeno na zasedanju Evropskog saveta u decembru 2006".