Dan pobede u senci Ukrajine

Deveti maj se širom sveta proslavlja i kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu jer je tog dana 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke. U ime Nemačke, akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi. Prema podacima Državne komisije SFRJ, u Jugoslaviji je ubijeno više od 1.7 miliona ljudi, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

Kao i svake godine na Crvenom trgu u Moskvi, povodom Dana pobede, biće održana velika vojna parada, u kojoj učestvuje više rodova vojske, uključujući avijaciju. Na toj paradi se svaki put prikažu najnovija dostignuća ruske tehnologije, ali i oprema iz Drugog svetskog rata. Ono što, međutim, ovaj Dan pobede čini drugačijim u odnosu na prethodne godine jesu zategnuti odnosi Rusije i zapadnih zemalja u vezi sa krizom u Ukrajini.

Ruski mediji navode da bi predsednik Vladimir Putin i premijer Dmitrij Medvedev, navodno, posle svečanosti na Crvenom trgu trebalo da posete Krim. Kako je izvestio Glas Rusije, Putin i Medvedev bi najpre trebalo da posete Sevastopolj i prisustvuju paradi, a zatim bi trebalo da otputuju u Simferopolj.

Najave Putinovog prisustva paradi na Krimu razočarala je nemačku kancelarku Angelu Merkel koja je ocenila da bi bila "šteta da 9. maj bude iskorišćen u kontekstu tenzija".

"Deveti maj je neverovatno važan dan vezano za pobedu nad nacionalsocijalizmom ... Ja, lično, bila sam u Moskvi pre četiri godine za 9. maj, jer mi je bilo važno da pokažem da smo razumeli istoriju", rekla je nemačka kancelarka.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer izjavio je da je Putin u jučerašnjem telefonskom razgovoru sa Merkelovom ostavio otvorenom mogućnost da učestvuje na današnjoj vojnoj paradi na Krimu. Štajnmajer je potvrdio da je Merkelova u telefonskom razgovoru pitala Putina da li će otputovati na Krim, ali da je on to pitanje ostavio otvorenim.

"Prisustvo ruskog predsednika bio bi snažan signal - njegovo odsustvo znak nade", ocenio je šef nemačke diplomatije.

Ukoliko Putin ode na Krim to će biti njegova prva poseta tom poluostrvu otkad je ono sredinom marta pripojeno Rusiji, dok ga je Medvedev već posetio 31. marta.

U međuvremenu se u Kijevu čini sve da proslava Dana pobede ne bude u senci konflikata u toj zemlji. Ukrajinska nevladina orgnaizacija Antikorupcijski komitet angažovala je 2.000 građana koji će pomoći policiji, kako bi proslava prošla bez problema, kaže aktivista Aleksej Isajev.

“Niko naravno neće objaviti da će napasti ratne veterane, mi samo želimo to da sprečimo, pogotovo što ima glasina o tome. Moramo da se organizujemo i da sprečimo svaki incident, a pogotovo potencijalni napad na veterane Drugog svetskog rata“, poručio je Isajev.

Francuski predsednik Fransoa Oland je kod Trijumfalne kapije obeležio 69. godišnjicu pobede nad fašizmom. Tu su bili i stari borci, a među njima i veterani Crvene armije, te im je Oland poručio da je srećan što su tu.

On je ranije izjavio i da je Putin, uprkos situaciji oko Ukrajine, dobrodošao da porisustvuje ceremonijama povodom obeležavanja drugog važnog datuma iz Drugog svetskog rata - 70. godišnjice tzv. Dana D u junu.

"Možda imamo neslaganja sa Vladimirom Putinom, ali ja nisam zaboravio i nikada neću zaboraviti da je ruski narod dao milione života tokom Drgog svetskog rata", rekao je Oland.

Ambasador Rusije u Parizu izjavio je da će predsednik Rusije prisustvovati ceremoniji obeležavanja Dana D u Normandiji 6. juna. Svečanosti bi trebalo da prisustvuju i Angela Merkel, britanska kraljica Elizabeta II i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama.

Deveti maj se obeležava i kao Dan Evrope, jer je na taj dan 1950. godine tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman postavio temelje za stvaranje ujedinjene Evrope.