Svima manje kazne osim Pavkoviću

Šainoviću, Lukiću i Lazareviću su tako umanjene prvostepene presude, dok je Pavkoviću potvrđena presuda od 22 godine zatvora.

Nakon razmatranja žalbi odbrane i tužilaštva, u odnosu na prvostepenu presudu Šainoviću je kazna umanjena za četiri godine, Lukiću za dve godine, a Lazareviću za jednu godinu.

Kao i prvostepeno veće i najviša haška instanca presudila je da je u vrhu Srbije 1999. godine postojalo tzv. zajedničko zločinačko udruženje čije je cilj bilo proterivanje kosovskih albanaca. Na čelu se nalazio Slobodan Milošević a članovi su bili Pavković, Lukić i Šainović. "Šainović nije dokazao da je sud pogrešio u zaključku da je on 1999. bio jedan od najbližih saradnika i čovek od poverenja Slobodana Miloševića...Štaviše Sainović nije pokazao da je pretresno veće pogrešilo kada je ustanovilo da je on imao značajnu moć u vojsci i policiji i da je bio politički koordinator tih snaga i 1998. i 1999", navedeno je tokom izricanja konačnih presuda.

"Pažljivom analizom zaključaka pretresnog veća da je Sreten Lukić bio svestan ozbiljnih navoda o zločinima raznih jedinica na Kosovu od sredine 1998, kao i informacija o ratnim zločinima i masovnim proterivanjima civila 1999, Žalbeno veće smatra da je to bio ispravan zaključak".

Šainović je u to vreme bio potpredsednik Vlade SRJ, Pavković komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, Lukić načelnik štaba MUP-a na Kosovu, a Lazarević načelnik štaba Prištinskog korpusa. Bliskost sa Miloševićem, kome se po istim navodima takođe sudilo u Hagu, pominjana je i u utvrđivanju odgovornosti Nebojše Pavkovića.

"Pavković je sve vreme naređivao i podržavao operacije (na Kosovu)... Doprinosio je atmosferi nekažnjivosti svojim nepotpunim izveštavanjem o zločinima njegovih potčinjenih a nije preduzeo ni mere protiv počinioca što je ohrabrilo činjenje zločina... Bliska veza sa Miloševićem omgućavala mu je da preskače lanac komande u vojsci.”

Žalbeno veće iskoristilo je priliku da se ogradi od oslobađajuće presude generalu Momčilu Perišiću, odnosno od kriterijuma da se komandant vojske ne moze osuditi bez dokaza da je zeleo da izvrši ili pomogne drugima da izvrše zločin, na sta se pozivala, i odbrana generala Lazarevića.

"Žalbeno veće ne slaže se sa presudom Momčilu Perišiću... Žalbeno veće smatra da u proceni odgovornosti za pomaganje i podržavanje (zločina) Prvostepeno veće nije moralo da ustanovi da li je Lazarevićevo ponašanje bilo konkretno usmereno na pomoć, podržavanje ili pružanje moralne podrške činjenju zločina Vojske Jugoslavije".

Inače, general Vladimir Lazarević koga je Žalbeno veće dodatno oslobodilo mnogih navoda iz prvostepene presude osuđen je ipak za pomaganje i podržavanje zločina koje je činila vojska i oni koji su joj bili podređen. Vladimir Lazarević jedini je od optuženih za koga tuilaštvo nije tvrdilo da je bio deo zajedničkog zločinačkog poduhvata. Presuda četvorici prva je i jedina presuda srpskim zvaničnicima za Kosovo. Osim njih, za proterivanje i zločine nad Albancima bio je optužen i Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, ali je prvostepenom presudom oslobođen svih optužbi.

Bivši načelnik GSS VS Dragoljub Ojdanić, koji se takođe nalazio na istoj optužnici, osuđen je prvostepenom presudom na 15 godina zatvora. Po dogovoru sa tužilaštvom, prihvatio je navode te presude, tužilaštvo je odustalo od žalbe u njegovom slučaju pa je ižašao iz pritvora sredinom 2013. posle odsluženih dve trećine određene kazne.

Haški tribunal saopštiće 27. januara poslednju pravosnažnu presudu u predmetima vezanim za Kosovo generalu Vlastimiru Đorđeviću, bivšem načelniku Resora Javne bezbednosti koji je prvostepenom presudom osuđen na 27 godina.

Izricanje današnje konačne presude trajalo je skoro 90 minuta u Sudnici 3, čime je 15 godina posle podizanja optužnice i 7 godina od početka suđenja data konačna reč u slučaju četvorice bivših visokih zvaničnika Srbije.

Fila zadovoljan smanjenjem kazne

Branilac bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikole Šainovića, advokat Toma Fila, rekao je da zadovoljan i da veruje da će njegov klijent dogodine biti kod kuće.

''Zadovoljan sam što je skinuto četiri godine tako da će Šainović dogodine da bude kod kuće. Ipak, to ne znači da mislim da je on kriv niti da to prihvatim'', rekao je Tanjugu Fila.

Kako je za B92 rekao Fila, i za ovu odluku je, kao i uvek kad je u Hagu, strahovao. "Pogledajte standarde kod Perišića, i standarde kod Lazarevića".

On je istakao i da je sudija Tudž Muh Ahmedov izneo mišljenje da Šainović nije kriv.

Fila je naveo i da bi svi oni bili oslobođeni i kod kuće da je veće koje im je sudilo imalo isti stav kao i sudsko veće na suđenju generalu Momčilu Perišiću.

Prema njegovim rečima, pravni značaj ove presude je u tome što je sud, sudsko veće odstupilo od stava koje je imalo u suđenju Perišiću da mora da ima neposredna saznanja o zločinima, direktno usmerenje.

Navodeći da je u slučaju Perišića utvrđeno da nije bilo direktnog usmerenja i da je on od tog veća oslobođen, Fila je istakao da je na ovom suđenju sudsko veće promenilo tu odluku i reklo da ne treba direktno usmerenje, već da je dovoljno da se to samo desilo.

''Da prevedemo na srpski - da je ovo veće sudilo Perišiću bio bi osuđen, a da je ono veće sudilo ovim optuženim svi bi bili oslobođeni i kod kuće'', rekao je Fila.