Zašto srpski đaci stagniraju?

Ako se tome doda i znatan procenat naših đaka koji su dostigli minimalan nivo funkcionalne pismenosti, može se zaključiti da ti učenici u srednjoj školi nisu sposobni ni za kakvo učenje sem za "bubanje".

A takvih je samo u oblasti čitalačke pismenosti oko 54 odsto, ukazuje Ivan Ivić, jedan od autora Strategije obrazovanja Srbije, napominjući da je "čitalačka pismenost osnov za bilo kakvo učenje".

Prema rezultatima PISA 2012. u Srbiji je čak 40 odsto đaka funkcionalno nepismeno u matematici, 35 odsto u domenu nauke i 33 u čitalačkoj pismenosti. Aleksandar Baucal, jedan od članova PISA tima u Srbiji, objašnjava za Danas da ovi učenici mogu da odgovore samo na jednostavna, jasno formulisana pitanja koja se odnose na poznate teme ili situacije i u kojima su sve informacije eksplicitno date.

"Mogu, na primer, da rešavaju rutinske i tipične zadatke, ali ne više od toga. Ta deca su sposobna za reproduktivno učenje i to jednostavnih znanja, a s takvim sposobnostima će imati teškoće u daljem učenju, ali i u svakodnevnom životu", objašnjava Baucal.

I podatak da samo 4,6 odsto đaka iz matematike ima visoka postignuća, a svega 2,2 u čitalačkoj i 1,7 u naučnoj pismenosti takođe je znak za uzbunu.

To, prema rečima Ivana Ivića, svedoči da "naša škola nije sposobna da ostvari vrhunske rezultate“, a oni su značajni za mlade koji nastavljaju obrazovanje na univerzitetima.

Broj đaka koji beleže najviša postignuća u matematici je dva i po puta manji od evropskog proseka, a statika je još pogubnija kada se uporede rezultati u oblasti čitalačke i naučne pismenosti - u većini evropskih zemalja između pet i 10 odsto učenika dostiže najviše nivoe postignuća, a u Srbiji svega oko dva odsto.

Ovo je delić u obilju podataka koje nudi PISA studija, a koji jasno pokazuju da nikakvih značajnijih promena u nivou obrazovnog sistema Srbije nije bilo između dva testiranja.

Aleksandar Baucal ukazuje da pomaka, ipak, ima, navodeći da su usvojeni standardi obrazovnih postignuća za kraj srednjeg i osnovnog obrazovanja (trenutno se revidiraju), koji su u "većoj meri zasnovani na životnim kompetencijama“ i mogu biti "važna poluga za naredne promene“.

On navodi i da projekat IPA 2011 Ministarstva prosvete treba da pokrene reformu nastavnog programa, u kojem trenutno dominira učenje činjenica.

"Ključ promene i uspeha su nastavnici. Ako oni ne budu dobili dovoljno podrške i ako ne budu inspirisani za promene, ništa se neće izmeniti. Potrebne su dodatne mere za učenike iz osetljivih grupa da bi se izborili s teškoćama i da bi uz tu podršku uspeli da razviju potencijale, izađu iz siromaštva i ne budu socijalni slučajevi", smatra Baucal.

Komentarišući izjavu ministra prosvete, koji obećava bolji plasman Srbije na PISA 2015, profesor Ivić kaže da ne treba gajiti iluziju da ćemo u narednom ciklusu testiranja "odskočiti“. On ukazuje da se rezultati koje neka zemlja postiže između dva kruga istraživanja sporo menjaju, što svedoči da se PISA testovi rade veoma ozbiljno. Sumnju u ministrove prognoze izaziva i to što Ministarstvo prosvete gotovo osam meseci nije razmatralo akcione planove za realizaciju Strategije obrazovanja Srbije, u kojoj je veliki broj mera za povećanje kvaliteta obrazovnog sistema, navodi Ivić.

Promene i rezultati

Povodom izjave ministra prosvete Tomislava Jovanovića da odmah počinju pripreme za PISA 2015, Aleksandar Baucal kaže da pripreme u smislu vežbanja PISA zadataka ne mogu da pomognu.

"Ako se pod pripremom podrazumevaju promene koje će unaprediti kvalitet obrazovanja (promena programa, nastavnika, udžbenika...), to je neophodno i potrebno. Ukoliko se misli na pripreme koje bi pomogle nastavnicima i učenicima da razumeju šta su moderne kompetencije koje treba razvijati kroz obrazovanje da bi se ugradile u svakodnevnu nastavu i učenje, i to je sasvim potrebno. Ali ako se misli da učenici vežbaju PISA zadatke samo da bi postigli bolji uspeh, to je nepotrebno, jer ne može da pomogne", navodi Baucal.