Hasan Rohani predsednik Irana

Umereni kandidat Hasan Rohani je pobedio na predsedničkim izborima u Iranu, izjavio ministar unutrašnjih poslova Mustafa Muhamed Nadžar na državnoj televiziji, javlja Rojters.

Novi iranski predsednik Hasan Rohani pozvao je svetske sile da se prema njegovoj zemlji ophode s uvažavanjem i poštovanjem njenih demokratskih prava, kako bi i Išlamska Republika isto tako poštovala njih.

"Otvorena je nova mogućnost, a države koje posreduju u uspostavljanju demokratije i otvorenog dijaloga, trebalo bi da se obraćaju iranskom narodu s uvažavanjem i prihvatanjem prava Islamske Republike", rekao je Rohani i dodao da će, u tom slučaju, dobiti i prikladan odgovor, preneo je AFP.

Na iznenađenje javnosti, umereni reformista Hasan Rohani pobedio je na predsedničkim izborima u Iranu, na kojima je dobio nešto više od 50 odsto glasova, čime je izbegnut drugi krug glasanja.

"Ova pobeda je pobeda mudrosti, skromnosti i zrelosti... nad ekstremizmom", kazao je Rohani.

Rohani (64), glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja, od 2003. do 2005. godine, koji je ostvario dobru komunikaciju sa svetskim silama, osvojio je 18,6 miliona ili 50,68 odsto glasova.

Posle proglašenja pobede Rohanija, kolone gradjana krenule su ka centralnom trgu Vali-Asr u Teheranu, u znak podrške novom predsedniku, javio je dopisnik Agencije Frans pres.

Graani su se okupili i u severnom gradskom kvartu, na trgu Kadž, gde su prolazili automobilima, trubeći i mašući zastavama. Rohani je obećao da "nema predaje" pred zahtevima Zapada u pregovorima o iranskom nuklearnom programu, ali i da će pristup njima biti konstruktivniji i manje avanturistički.

Iranski vrhovni vodja ajatolah Ali Hamnei, čestitao je na svom sajtu rohaniju i pozvao narod da saradjuje s njim. Na Rohanijevu pobedu reagovala je Francuska, saopštivši da je "spremna da saradjuje" s njim.

"Očekivanja medjunarodne zajednice u vezi s Iranom su značajna, naročito kad je reč o nuklearnom programu i umešanosti u dešavanja u Siriji", saopštio je šef francuske diplomatije Loran Fabijus.

Velika Britanija je pozvala novog iranskog predsednika da izvede Islamsku Republiku "na novi kurs".

"Pozivamo (Rohanija) da iskoristi šansu da izvede Iran na novi put budućnosti, kada je reč o medjunarodnoj brizi zbog iranskog nuklearnog programa, unapredjujući konstruktivne veze sa medjunarodnom zajednicom i uz poboljšanje situacije na političkom i polju zaštite ljudskih prava", rekao je portparol Forin ofisa.

Sjedinjene Američke Države saopštile su da se pripremaju da direktno uključe Iran u rešenje pitanja nuklearnog programa te zemlje i da bi takvo angažovanje imalo za cilj postizanje "diplomatskog rešenja koje će u potpunosti otkloniti zabrinutost medjunarodne zajednice" zbog tog pitanja.

Bela kuća, takodje, poštuje volju iranskog naroda i čestita mu na učešću u glasanju i "hrabrosti što su dozvolili da se njihov glas čuje".

U saopštenju se navodi i da je, uprkos tome što izbori nisu bili u potpunosti transparentni, uprkos cenzurisanju medija, Interneta i SMS poruka, kao i ograničavanja slobode izražavanja i okupljanja, "iranski narod odlučio da odredi svoju budućnost".

Na izbor iranskog predsednika reagovao je i Izrael, saopštivši da o nuklearnom programu te zemlje odlučuje vrhovni vodja ajatolah Al Hamnei, a ne predsednik.

"Iran mora da ispuni zahteve medjunarodne zajednice, zaustavi nuklearni program, kao i širenje terorizma u svetu", navodi se u saopštenju izraelskog Ministarstva spoljnih poslova.

Proglašavajući Rohanijevu pobedu, ministar unutrašnjih poslova Irana Mohamed Mostafa Nadžar rekao je da je na izborima je glasalo 72 odsto od 50 miliona Iranaca sa pravom glasa.

Rohani je sve vreme imao ubedljivu prednost u odnosu na ostalih pet kandidata. Gradonačelnik Teherana Mohamad Baker Kalibaf je na drugom mestu sa 15,18 odsto glasova. Svi ostali kandidati - bivši komandant Revolucionarne garde Mohsen Rezaj, glavni nuklearni pregovarač Irana Saed Džalil, Ali Akbar Velajati i Mohamad Garazi, imaju manje od 12 odsto glasova.

Odlazeći predsednik Mahmud Ahmadinežad nije mogao da se kandiduje pošto je na toj funkciji proveo dva uzastopna mandata, što je maksimum koji propisuje ustav.

Ko je Hasan Rohani?

(Beta-AP)

Novi iranski predsednik Hasan Rohani, koji je obećao da će obnoviti diplomatske veze sa SAD prekinute 1979. godine, nasledio je ekonomiju teško oštećenu sankcijama Amerike i EU, posebno naftnog i bankarskog sektora, zbog spornog nuklearnog programa Teherana.

Rohani je 2003. godine, u vreme predsednika Hatamija, bio glavni iranski pregovarač za nuklearna pitanja i Islamska Republika tada je pristala da obustavi sporno obogaćivanje uranijuma.

Ipak, nuklearni program je ponovo pokrenut dve godine kasnije, kada je Mahmud Ahmadinežad prvi put izabran za predsednika.

U svojoj predizbornoj kampanji, Rohani je obećao poteze koji će dovesti do ublažavanja sankcija koje su dovele do inflacije od 30 odsto i velikog povećanja nezaposlenosti.

Rohani, takodje, ima čvrste veze sa vrhovnim vodjom ajatolahom Ali Hamneijem, koji u svim ključnim pitanjima ima glavnu reč. Novi predsednik je Hamneijev predstavnik u Vrhovnom nacionalnom bezbednosnom savetu i bio je sekretar tog tela 16 godina, sve do 2005.

Pre kandidovanja na izborima, Rohani je bio šef Centra za strateška istraživanja, vrhovnog savetodavnog tela ajatolaha Hamneija. Rohani je doktorirao prava na Univerzitetu u Glazgovu i govori engleski, nemački, francuski i ruski jezik. Oženjen je i ima četvoro dece.