Italija: Neuspeo prvi krug glasanja

Dok prebrojavanje još traje, jasno je da Marini nije osvojio 672 glasa, koliko je potrebno za dvotrećinsku većinu od 1.007 poslanika i regionalnih predstavnika.

Drugi krug glasanja počeće posle podne, a za izbor predsednika u prva tri kruga glasanja potrebna je dvotrećinska većina od 1.007 elektora iz oba doma parlamenta, plus 58 regionalnih delegata, nakon čega je dovoljna prosta većina.

Očekuje se da će svaki krug trajati četiri do pet sati, a predviđeno je da se dnevno održe dva kruga sve dok se ne izabere naslednik predsednika Đorđa Napolitana, kome mandat ističe 15. maja, navodi agencija ANSA.

Poslanici Gornjeg i Donjeg doma italijanskog parlamenta i predstavnici italijanskih regionalnih vlada počeli su danas postupak biranja novog predsednika, a procedura može da potraje nekoliko dana.

Uoči početka glasanja u parlamentu za novog predsednika, Demokratska partija (DP) Italije, koju podržava bivši premijer Silvio Berluskoni, i zvanično je saopštila da će njen kandidat biti bivši predsedavajući Senata Franko Marini.

"Franko Marini je najbolji kandidat za postizanje najvećeg konsenzusa", rekao je lider DP-a Pjer Luiđi Berzani nakon pregovora sa Berluskonijevom partijom Narod slobode, javila je agencija Frans pres.

Izvor iz DP-a ranije je rekao da će Marini, bivši lider umerene Konfederacije radničkih sindikata, imati podršku i Berluskonijevog desnog centra i centrističke koalicije premijera Marija Montija na izborima za novog predsednika.

U levici su se do sada najčešće spominjala imena dvojice bivših premijera - Đulijana Amata i Masima D'Aleme, a na sutrašnjem glasanju mogu se očekivati i iznenađenja.

Istovremeno, pokret Pet zvezda promenio je svog kandidata, ističući da podržava akademika i levičarskog političara Stefana Rodota, posle povlačenja pobednice onlajn glasanja, ugledne novinarke italijanske državne televizije RAI Milene Gabaneli.

Rodota je devedesetih bio na čelu Demokratske partije levice, iz koje je kasnije nastala Demokratska partija, pa se pretpostavlja da bi zbog toga mogao da dobije podršku dela DP-a.

Novi predsednik jedina je osoba koja bi mogla da okonča ovu pat poziciju, bilo tako što će ubediti partije da se dogovore kako bi se konačno formirala vlada, bilo tako što će raspisati nove izbore.

Nijedna partija ni koalicija nema većinu, što znači da će u svakom slučaju biti neophodan izvestan kompromis, a izbor novog šefa države mogao bi da potraje jedan ili više dana.

Uloga italijanskog predsednika je uglavnom ceremonijalna, ali mu se ovlašćenja povećavaju u vreme političke krize, kada šef države može i da raspusti parlament i da bira kandidate za premijera.

Novi predsednik će se verovatno konsultovati sa političkim strankama pre nego što odluči da li će poveriti mandat nekome ko će oformiti novu vladu, uspostaviti prelaznu vladu ili ostaviti Montijevu administraciju na vlasti da izvede neke potrebne reforme pre nego što sazove novo glasanje.
On može, takođe, da odluči da odmah raspusti parlament i sazove nove izbore, što Napolitano nije mogao da učini na kraju svog mandata.