Svi znaju šta Brisel želi s Kosovom

Prema njegovoj oceni, do pre nekoliko dana politika nove vlasti prema Kosovu nije se razlikovala od politike DS i Borisa Tadića. Sve što je Brisel nametnuo Tadiću, uključujući uspostavljanje granice između Srbije i Kosova, Dačićeva vlada bez protivljenja je prihvatila, istakao je on.

Objavljivanjem nacrta platforme za kosovske pregovore to se promenilo. U ovom trenutku ne znamo kako će tačno izgledati tekst koji će se naći u Skupštini, ali mislim da javnost s pravom očekuje da njeno usvajanje označi početak drukčije politike prema Kosovu, ocenio je u intervjuu za "Dnevnik" profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, koji je bio i savetnik predsednika Srbije kada je na toj funkciji bio Boris Tadić.

Na pitanje zašto došlo do tog preokreta u stavu aktuelne vlasti, on kaže da narod na izborima nije izjasnio za kosovsku politiku DS-a nego protiv nje, dok bi danas pogubna priroda te politike trebalo da bude jasna svakome.

"EU traži od Beograda da u nastavku 'tehničkih pregovora' Albancima najpre budu predati ključni privredni resursi kojima Srbija još raspolaže na Kosovu, veštačko jezero i brana 'Gazivode', velika tranzitna trafo-stanica u Valaču, cela mreža Telekoma u Pokrajini, čime bi bila završena pljačka državne imovine sprovedena posle 1999", ističe Kojen.

"Zatim bi se prešlo na ukidanje svih institucija Republike Srbije koje normalno funkcionišu na severu Kosova i omogućavaju da Srbi u te četiri opštine i danas žive kao građani svoje zemlje. A da ne bi bilo nikakve sumnje šta sve to znači, Beograd i Priština ujedno bi razmenili predstavnike na ravnoj nozi. Ako bi se svi ti zahtevi EU ostvarili, Srbija bi faktički priznala nezavisno Kosovo pa više ne bi ni imalo o čemu da se pregovara", dodao je on.

Zbog toga je, kako ocenjuje, sasvim razumljivo što u nacrtu platforme stoji da Srbija odustaje od daljih "tehničkih pregovora" jer bi oni "vodili promeni stanja na terenu u korist" Albanaca i "slabljenju pregovaračke pozicije Srbije".

"Uvek zvuči lepo biti za nastavak dijaloga, ali ovde je reč o nečem drugom. Zahtevi koje sam pobrojao zvanični su zahtevi Brisela Beogradu, i svi političari to dobro znaju. Ako su spremni da ih ispune, oni će to morati javno da kažu i taj stav nečim obrazlože. Možda ćemo zaista čuti u Skupštini da Srbija sve to treba da žrtvuje da bi dobila od EU neki datum, možda će takav stav na kraju i prihvatiti većina poslanika. Ja lično u to ne mogu da poverujem jer bi to značilo žrtvovati ljude, odreći se teritorije i prekršiti Ustav samo zato što nam neko kaže „Ispunite sve što se od vas traži pa ćemo videti", zaključio je Kojen.

A na pitanje kakvo rešenje bi on predložio, on odgovara: "Pregovore o Kosovu Srbija treba da vodi pod okriljem UN i Saveta bezbednosti, a ne uz posredništvo EU, koja je nedavno odlučila da pristupi sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom i time definitivno pokazala koliko je 'statusno neutralna'".

"Preduslov za to je da se Briselu kaže da je Srbija država kao i svaka druga, a ne nedefinisana teritorija koju EU može prekrajati kako hoće. Ako to ne učini vlast danas, ona ili neka druga vlast učiniće to sutra: u narodu ima dovoljno pameti i snage da se suprotstavi politici koja je Srbiju u protekle četiri godine već dovela na ivicu ekonomske i političke propasti", ocenio je Leon Kojen.