Fatmir Ljimaj ponovo na slobodi

Prethodno je Veće sudija, sastavljeno od međunarodnih i lokalnih sudija, odlučilo da su neprihvatljive izjave i dnevnici najvažnijeg svedoka tužilaštva Agima Zogaja, koji je u septembru prošle godine pronađen mrtav u Nemačkoj. Zogaj je pronađen obešen u jednom parku u Nemačkoj, a Euleks je dva meseca kasnije zvanično saopštio da je reč o samoubistvu.

Sudije su utvrdile da tužilaštvo nije uspelo da ispuni određene proceduralne standarde, tako da dokazi Agima Zogaja, vođenog kao svedok X, nisu prihvatljivi.

Pored izjava koje su date u istrazi, sud nije prihvatio kao dokaz i dnevnik u tri dela koje je sada pokojni svedok Agim Zogaj vodio tokom rata na Kosovu.

Za nepune dve godine, koliko je bio u OVK-a, Zogaj je ispisao 49 stranica detalja o događajima u selu Klečka u kojima je učestvovao, čime je obezbedio dokaze za optužnicu protiv 10 pripadnika OVK.

U tim spisima Zogaj je naveo da je bio primoran zbog Ljimaja da likvidira neke od zarobljenika, a takođe je pomenuo i četiri pokušaja njegove likvidacije za koje je takođe bio optužio Ljimaja.

Ljimaj je u vreme za koje se optužuje da je počinio zločine bio komandant jedinice OVK "Kumanova".

Od tužilaštva i odbrane je zatraženo da dostave završne reči pre nego što presuda u slučaju bude doneta, navodi se u saopštenju.

Portparol Euleksa Irina Gudeljević je rekla da je odluku donelo sudsko veće sastavljeno od dvoje Euleksovih sudija i jednog lokalnog i dodala da je suđenje za slučaj Klečka u toku.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da ukidanje pritvora Fatmiru Ljimaju pokazuje da u Prištini još ne postoji politička volja da se bilo koji visoki pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova kazni za zločine koje je počinio.

"Ovo je žrtvovanje žrtava i ukoliko se nešto u tom postupku ne promeni, pravde za žrtve neće biti, a zločinci će ostati nekažnjeni", istakao je Vekarić.

On je podsetio da je i taj predmet protiv Ljimaja obeležen velikim propustima oko zaštite svedoka i podsetio na slučaj zaštićenog svedoka Agima Zogaja koji je pronađen obešen o drvo u parku u Nemačkoj.

Mediji u Prištini, kao i odbrana Ljimaja i još devet optuženih, smatraju da će odluka suda da za nevažeće proglasi te izjave i dnevnike, srušiti celu optužnicu koja se odnosi na ratni zločin u Klečkoj.

Ljimaj i devet drugih pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova su optuženi da su tokom 1999. godine u kampu OVK u selu Klečka izvršili ratni zločin nad albanskim i srpskim civilima.

Euleks je potvrdio optužnicu protiv Fatmira Ljimaja 25. jula. Optužnicu je podigao tužilac Euleksa iz Specijalnog tužilaštva Kosova. Ljimaj, poslanik kosovske skupštine je od 20 septembra u kućnom pritvoru.

Pored Ljimaja, za ratne zločine ubistva kidnapovanih civila i pripadnika vojske tadašnje Jugoslavije optuženo je još devetoro pripadnika OVK.
Na optužnici su Arben Krasnići, Naser Krasnići, Nedzmija Krasnići, Behljulj Ljimaj, Refki Mazreku, Naser Šalja, Sabit Šalja, Šaban Šalja i Besim Šurdaj.

Ljimaju je za ratne zločine jednom već suđeno u Haškom tribunalu za zločine počinjene u logoru Lapušnik , ali je oslobođen optužbi zbog nedostatka dokaza.

Ljimaj oslobođen za zločine u Lapušniku

Fatmir Ljimaj, lider DPK (Foto: FoNet, Arhiva)

U izveštaju Dika Martija, izvestioca Saveta evrope o trgovini organima na Kosovu, Ljimaj se pominje kao jedan od vođa "Dreničke grupe“ Hašima Tačija, a tokom 1998. i 1999. bio je komandant logora Lapušnik i zbog ratnih zločina u tom logoru našao se i na optuženičkoj klupi Haškog tribunala - ali je posle procesa, održanog u senci zastrašivanja svedoka, oslobodjen.

Ljimaj je optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine nad Srbima na Kosovu 1998. i 1999. godine, zajedno sa Haradinom Baljom i Isakom Muslijuom.

"Trojka“ je uhapšena februara 2003., a optužnica ih je teretila za smrt 22 zatočenika, deset Srba i 12 Albanaca iz logora Lapušnik, kod Glogovca.

Prvo haško suđenje pripadnicima OVK-a počelo je novembra 2004, a još uoči suđenja tadašnja glavna haška tužiteljka, Karla del Ponte, upozoravala je na zastrašivanje svedoka u tom predmetu.

Ljimaj i Musliu su, kao upravnici logora, prema optužnici, zatvarali srpske civile i "kolaboracioniste" koji su "odbijali da saradjuju sa OVK" iz opština Štimlje, Glogovac i Lipljan u zarobljenički logor Lapušnik.

U završnoj reči na ovom sudjenju, avgusta 2005, tužilac Aleks Vajting je tvrdio da je Ljimajeva krivica dokazana: dokazi su pokazali da je Fatmir Ljimaj od maja do jula 1998. bio komandant borbene zone OVK u području Lapušnik, a time i logora u tom selu, u kojem su mučeni, premlaćivani i ubijani kako srpski civili, tako i Albanci proglašeni srpskim kolaboracionistima. Svi preživeli svedoci izjavili su da su svu trojicu vidjali u logorskom krugu, a da su Ljimaj i Musliu, kao komandne ličnosti, odlučivali o sudbini zatočenika.

U logor Lapušnik su zatvarani srpski civili koji su bili uhvaćeni na barikadama OVK na putu Peć-Priština kao putnici u autobusu, a o krivici "kolaboracionista" nije vodjena nikakva istraga.

Kad su snage MUP Srbije ponovo preuzele kontrolu nad tom zonom, zatočenici su odvedeni na obližnju planinu Beriša, a Ljimaj je izdao naredjenje Balji da desetoricu pusti, a desetoricu strelja.

Dokazi su, po oceni sudskog veća, potvrdili da je postojao logor u Lapušniku, utvrdjen je identitet 27 zatočenika i trojice koja su ubijena u logoru, kao i devetorice na planini Beriša. Za ostale ubijene utvrdjeno je samo da od vremena zatočavanja u logoru Lapušnik porodice za njih više nisu čule.

Tužilac Haškog tribunala je na kraju tražio za prvooptuženog Ljimaja kaznu od 20 godina zatvora, a za suoptužene Isaka Musliua i Haradina Balju 15, odnosno, 18 godina.

Veće je zaključilo da su Ljimaj i Musliu bili članovi OVK, ali da nema direktnih dokaza o njihovoj ulozi u zločinima u logoru Lapušnik, pa ih je oslobodilo krivice, dok je trećeoptuženom Haradinu Balji izreklo kaznu zatvora od 13 godina.

Ljimaj i Musliu su se tako, već 1. decembra 2005, našli na slobodi.

Odluku Žalbenog veća - potvrdu prvostepenih presuda - Ljimaj je dočekao kao potpredsednik Demokratske partije Kosova.

Godine 2005, otkrivene su masovne grobnice Mališevo i Volujak. Orahovac je od Mališeva udaljen 15 kilometara, a jama Volujak desetak kilometara, ali sa druge strane brda. U neposrednom okruženju je i Klečka, jama u kojoj su još 1998. godine pronadjeni pobijeni Srbi.

Čitavo to područje je bila zona odgovornosti tadašnjeg komandanta terorističke OVK Ramuša Haradinaja, čiji je centar bio u Jablanici, dok je komandant OVK za Klečku u to vreme bio Fatmir Ljimaj.

Prema ranijim navodima izvora iz srpskog pravosudja, detalje o zločinima na ovom području na saslušanju su otkrili braća Bekim i Ljuan Mazreku, bivši pripadnici OVK. Oni su, još avgusta 1998, na saslušanju pred istražnim sudijom detaljno ispričali sve o zločinima nad civilnim stanovništvom u Klečki.

Ljuan Mazreku je pomenuo da je u to vreme čuvao stražu u zatvoru Lapušnik, ciji je komandant, takodje bio Ljimaj.

Braća Mazreku do detalja su ispričali sve o srpskim civilima otetim iz Orahovca, medju kojima su bili žene, deca i muškarci. Svi su zatim prebačeni u Mališevo, a odatle u selo Klečka, gde se nalazio štab OVK čiji je komandant bio Ljimaj, po čijem naredjenju su civili zlostavljani, a zatim i ubijeni.

Braća Mazreku su posvedočili da je desetoro civila streljano, a tri žene silovane.

Posle OVK i Haga, politički angažovani Ljimaj se u februaru 2011. našao usred korupcionaškog skandala. Euleks policija je, naime, tri dana pretresala kancelarije šefa nabavke u Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije Kosova, Nedžata Krasnićija, zbog sumnji za korupciju i zloupotrebu položaja zajedno sa ministrom Fatmirom Ljimajem, a potom i u Ljimajevoj kancelariji.

U junu prošle godine, u Okružnom sudu u Prištini započelo je sudjenje grupi pripadnika bivše OVK koji su osumnjičeni za ratne zločine 1998. godine u selu Klečka kod Mališeva.

Medju osumnjičenima našao se Fatmir Ljimaj, koga štiti poslanički imunitet.

Ljimaj je sredinom marta prošle godine uhapšen u svojoj kući u naselju Čaglavica u Prištini, ali je ubrzo pušten posle dvočasovnog saslušanja. On je tada navodno izjavio da je u cilju istrage spreman da se odrekne poslaničkog imuniteta.