Podsticaji za izvozna preduzeća

Za program ublažavanja negativnih efekata svetske ekonomske krize obezbeđeno je 7 milijardi dinara.

Najviše tog novca, oko dve milijarde dinara predviđeno je za program vagonogradnje, kao i za podsticanje drugih industrijskih sektora kao što su proizvodnja traktora, autobusa, kamiona, građevinskih mašina.

Praksa potvrđuje, u budžetu nema para za sve. Smanjene su subvencije za pomoć pri kupovini automobila “punto”, sa dosadašnjih 1.000 na 600 evra, kao i za kupovinu stana.

Da kriza još nije prošla vidi se i iz podatka da će dvostruko više, milijardu i 400 miliona evra, biti izdvojeno za likvidnost firmi, nego za kredite za investicije koje će biti subvencionisane sa 700 miliona dinara.

Državni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojša Ćirić kaže da su subvencionisani stambeni krediti, uprkos smanjenom učešću države, i dalje najpovoljniji.

Subvencionisani stambeni krediti i dalje najpovoljniji, tvrde u Ministarstvu ekonomije (Tanjug)

“Učešće države je u odnosu na pre godinu i po dana, kada je program vezan za stanogradnju usvojen, smanjen sa 20 na 15 procenata. Mi smo i kada je program usvojen rekli - sada ili nikada, kako se situaciju bude poboljšavala, što je sada činjenica, smanjeno je učešće države, ali su ovi krediti najpovoljniji, odnosno najkonkurentniji za građane”, objašnjava on.

Kompanijama koje izvoze, ali i malim i srednjim preduzećima država je i ove godine odlučila da dodatno pomogne.

- Limit za kredite za likvidnost za mala preduzeća povećan je sa 5 na 10 miliona dinara.

- Srednja preduzeća sada mogu do dobiju do 80, a za izvozne poslove do 200 miliona dinara.

- Velika preduzeća kredite za likvidnost mogu da dobiju do 300, a ako su izvozno orijentisani do 800 miliona dinara.

Takođe, ostaju i finansijske pogodnosti koje se tiču građana za kupovinu trajnih potrošačkih dobara, kaže Ćirić.

“Trajna potrošačka dobra proizvedena u Srbiji, milijardu i 400 miliona dinara, se odnose više-manje na sve ono što je i do sada bilo, osim turističkih aranžmana. Tu je građevinski materijal, bela tehnika, sanitarije, podne obloge, naravno domaći automobili”, navodi on.

Tokom ove nedelje banke i Fond za razvoj trebalo bi da potpišu ugovor, a početak programa u Ministarstvu ekonomije očekuju početkom februara.