Nenamenski trošeni milioni

Sednica skupštinskog Odbora za finansije na kojoj bi trebalo da se razmatra izveštaj revizora trebalo bi da bude održana najkasnije sledeće nedelje. Kao deo kulturne baštine Srbije, Dvorski kompleks u Beogradu nalazi se na spisku ustanova koje dobijaju novac iz budžeta.

Međutim, izveštaj Državne revizorske komisije pokazuje da je od 30 miliona dinara, koliko je dato izbudžeta za 2008. godinu, 20 miliona otišlo na troškove reprezentacije, posluge i druge radne snage.

Aleksandar Karađorđević dobio je prošle godine 57.000 dinara za kupovinu novina i časopisa. Za održavanje voznog parka odvojeno je 466.000, za nabavku kancelarijskog materijala 341.000, za poštanske usluge 136.000, za kupovinu i održavanje kompjutera 424.000, a čak 519.000 za nabavku baštenske opreme i održavanje parka u Belom dvoru.

Na Dvoru princa Aleksandra B92 nije mogao da dobije informacije o trošenju novca iz budžeta, a ni u Ministarstvu kulture nisu bili raspoloženi da pričaju o toj temi.

Pored dotacija za Beli dvor, izveštaj državnog revizora pokazuje i da je Ministarstvo kulture dalo četvrt miliona evra za film Rajka Grlića “Neka ostane među nama“ za koje nikada nisu dobili izveštaj o trošenju.

Slično je bilo i s Ministarstvom za Kosovo i Metohiju, koje je jednoj agenciji dalo skoro 2,5 miliona dinara za projekat unapređenja upravljanja i organizacije u tom Ministarstvu, koji nikada nije završen. A da se novac iz budžeta troši nenamenski pokazuje i deo izveštaja o javnim nabavkama koji je objasnio kako se manipuliše sklapanjem ugovora.

“Onda krene aneksiranje, izmena uslova ugovora. To je izuzetno delikana faza, gde možete, umesto 50, da isporučite pet računara, možete da ih fakturišete po mnogo višim cenama. Softver, raznorazne usluge, radovi - tu je praktično mašti dato na volju sta može da se radi potpuno nekontrolisano”, upozorio je direktor Uprave za javne nabavke Republike Srbije Predrag Jovanović.

Krivični postupci protiv onih koji su kršili propise neće biti pokretani sve dok se o izveštaju revizora ne izjasni Skupština Srbije.

Tek tada će se videti da li će i u kojim slučajevima državni revizor podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili krivičnu prijavu.

Za ekonomiste je samo pojavljivanje izveštaja bio šok, međutim, rezultati ih nisu iznenadili.

U tom kontekstu vide i planirani budžet za 2010. godinu.

“Ako pođemo od činjnice da je otkriveno da su neke pozajmice odobrene još 2005. ili 2006. godine, a trebale biti vraćene a vode se kao kratkoročne, čiji je rok godinu dana, a one nisu vraćene ni posle pet godina - onda se postavlja pitanje da li bi budžetski deficit morao da bude 107 milijardi, ili je možda mogao da se nađe način da se boljom kontrolom trošenja novca smanji potrošnja i deficit svede na najmanju meru”, objasnio je Milan Ćulibrk iz Ekonomist grupe.

Predsednik Saveta Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović rekao je da su sve institucije koje se pominju u izveštaju bile upoznate sa njegovim sadržajem pre njegovog objavljivanja i da su tada imale priliku da dostave svoje primedbe.

"Za to je sada kasno", kaže on i navodi da je jedini razlog za negodovanje – pokušaj da se naruše ugled i značaj revizorske institucije.