U SNP-u traže ostavku Bradića

Zaposleni u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu održali su jednočasovni štrajk upozorenja kako bi ukazali na duboku krizu u kojoj se nalazi najstariji nacionalni teatar. Pre svega ističu probleme u kašnjenju i isplati zarada i lošoj materijalnoj situacije drame, opere i baleta, ali kao dublji problem ističu tretman i rang najstarijeg srpskog pozorišta.

Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu osnovano je još 1861. godine, dakle sedam godina pre Narodnog pozorišta u Beogradu.

Poslednjih godina je u ozbiljnoj krizi i to pre svega zbog nedostatka novca koji bi za pozorište od prvorazrednog kulturnog i nacionalnog značaja trebalo da obezbede i repulička vlada i pokrajinske institucije.

Međutim, para nema čak ni za redovne plate, ali glumac Jugoslav Krajinov za B92 kaže da to nije glavni problem.

“Razlog štrajka je maćehinski odnos republičkog ministarstva za kulturu zajedno sa pokrajinskim sekretarom za kulturu prema Srpskom narodnom pozorištu. Mi nemamo nikakve uslove za rad, ne možemo da igramo reprizni program niti da radimo nove predstave, sva sredstva koja su nam bili obećali za rad tih para nema“, kaže Krajinov.

“Evo, ja kao glumac na dramskoj sceni na primer navodim predstavu ’Je li bilo kneževe večere’, koju je režirala i pisala Vida Ognjenović - koja je dobila sve najbolje kritike i igrala na najvećim festivalima u Srbiji - ona jednostavno ne može da se igra zato što ima puno spoljnih saradnika i mladih glumaca koji su honorarno vezani za SNP, a pozorište nema pravo da potpiše sa njima nikakav ugovor jer nema sredstava da ih plati“, kaže on.

Glumac Jugoslav Krajnov ističe i da je pre tri godine za SNP iz republičkog budžeta bilo izdvojeno 48 miliona dinara, ali je u ovoj godini taj iznos tri puta manji.

Zbog kako kaže neodgovornog ponašanja članovi ansambla SNP-a traže odgovornost ministra kulture i pokrajinskog sekretara za kulturu.

“Krenemo da radimo predstavu, balet ili operu, obećaju se sredstva i fond koji mi u tu svrhu možemo da koristimo, međutim na kraju godine se sve svodi na to da tih para nekad ima, nekad nema, dugovi prenose iz godine u godinu, i naravno da se na kraju stvori velik dug koji trentuno postoji“, objašnjava on.

“Između ostalog je i naš upravnik Milivoje Mlađenović podneo ostavku. S obzirom na svetsku krizu, nadležni kažu da para u bužetu nema, ali često se dešava i da gospoda iz republičkog Ministartsva za kulturu kažu to je u stvari u nadležnodt ljudi iz pokrajinskog sekretarijata i obrnuto, i tako stalno prenose odgovornost jedni na druge, na kraju se ništa ne desi, a niko nije kriv“, podseća Krajinov. SNP će za dve dodine obeležiti 150 godina postojanja, ali i pored toga što je to najstarije srpsko pozorište, ono i dalje status insitucije od nacionalnog značja.

“Mogu da kažem da naš rad ima jako dobre rezultate, u poslednje četiri godine dva puta smo bili apsolutni pobednici Sterijinih igara sa predstavama ’Nahod Simeon’ i ’Brod za lutke’. Prave se dobre predstave, dobar umetnički reportoar ali mi sve više i više propadamo“, upozorava Krajinov.

“I moram da kažem da smo mi nacionalna kuća kao što je i Narodno pozorište u Beogradu ali mi nemamo isti status, nemamo isti ni bužet, ni fond, i nekako smo zapostavljeni, a ne bi trebalo tako da bude. Podsetiću da je Narodno pozorište nacionalna kuća, a i Srpsko narodno pozorište je nacionalna kuća“, podseća on.

Kako rešiti probleme pozorišta

Problemi sa kojima se suočava SNP, ali donekle i Narodno pozorište su sistemski jer su to jedina dva netransformisana pozorišta.

Kritičar Željko Jovanović smatra da je suština u tome što niko do sada nije ni pokušao da se uhvati u koštac da reformiše tako velike i važne insitiucije.

“Problem u kome se nalazi SNP je nerešv u ovom trenutku i na ovaj način. S obzirom da je reč o jednoj velikoj instituciji sličnoj Narodnom pozorištu, koja da bi bila reformisana podrazumeva političku odluku. Ne mogu te dve institiucije biti reformisane iznutra, niti po volji zaposlenih, upravnika ili ministra kulture ili pokrajisnkog sekretara“, smatra Jovanović.

“Mora da se donese odluka, da vlast odluči da se kulturom bavi na odgovoran način, da se stvore pravila i uslovi po kojima će se nešto raditi. To znači da se nakon donošenja zakona o kulturi, koji izgleda kako se ispostavlja nije usaglašen sa zakonom o radu koji je obavezujući, moraju da se donesu zakoni o pozorištu i o Narodnom pozorištu, jer će onda postojati precizna pravila na osnovu kojih će biti moguće naći jasan i odgovoran put transformacije“, poručuje on.

Željko Jovanović smatra da međutim ovde niko od predstavnika vlasti nema svest da to treba da uradi jer ni u jednom nastupu političara, bilo koje vrste ili bilo kog nivoa, kultura ne pominje uopšte.

“Prvo ne postoji volja, a ni potreba kod ljudi koji vode ovu zemlju da se bave kulturom jer oni ne shvataju da je jedino ono što će sigurno ostati iza svih nas upravo kultura. I drugo nema se para, da bi se reformisala jedna kuća onda mora nekih 800 zaposlenih u Narodnom pozorištu u Beogradu ili 600, ili koliko ih ima u SNP-u u Novom Sadu, da se neakako zbrinu“, podseća Jovanović.

“Da bi se svi oni zbrinuli za to je potrebna nekakva suma, ali sve zajedno to je toliko malo para u odnosu na ono koliko se para u ovoj zemlji rasipa svakodnevno i u odnosu na profit u smislu dobiti koja bi se postigla u kulturi da je to prosto uvredljivo uopšte razgovarati. U tom smislu je vlast najodgovornija“, ocenjuje on.