I Rusija i Gruzija prihvatile plan

Predsednik Gruzije Mihael Sakšvili prihvatio je plan od šest tačaka za rešavanje konflikta oko Južne Osetije koji je su u Moskvi ranije dogovorili ruski predsednik Dmitri Medvedev i francuski predsednik Nikolas Sarkozi. To je objavljeno na konferencijii za štampu u Tbilisiju, održanoj posle razgovora Sakašvilija i Sarkozija. Ranije je u Moskvi izražena podrška "principima rešavanja konflikata".

Dogovoreni principi su: neprimenjivanje sile, konačna obustava vojnih dejstava, povratak gruzijskih snaga na stalne položaje, povlačenje ruskih snaga na liniju koja je prethodila početku vojnih dejstava, pri čemu bi do uspostavljanja međunarodnih mehanizama, ruske mirovne snage preduzele dodatne mere bezbednosti.

Ostali principi su slobodan pristup humanitarnoj pomoći, početak razmatranja pitanja budućeg statusa Južne Osetije i Abhazije i načina za uspostavljanje bezbednosti u tim separatističkim oblastima u Gruziji.

Medvedev je rekao da je uveren da su to "dobri principi", koje u potpunosti mogu iskoristiti i Gruzija i Južna Osetija.

Ruski predsednik je rekao da će, ako Tbilisi potpiše te principe i zaista povuče vojsku, put za postepenu normalizaciju situacije biti otvoren.

Ranije danas, ruski predsednik Dmitrij Medvedev rekao je da je doneo odluku o završetku vojne operacije u Gruziji, jer je "agresor kažnjen".

"Agresor je kažnjen i pretrpeo je znatne gubitke. Njegove oružane snage su dezorganizovane", rekao je Medvedev, zahtevajući da ruski vojnici u slučaju "pojave žarišta otpora i drugih agresivnih nastupa donose odluku o (njihovom) uništenju".

A u Tbilisiju Sakašvili i Sarkozi trenutno razgovaraju na zatvorenom sastanku u prostorijama gruzijskog parlamenta o nacrtu dogovora za rešavanje rusko-gruzijskog sukoba.

Kako javljaju izveštači iz Tbilisija, Sakašvili je uoči početka sastanka pokušao da ubedi Sarkozija da se obrati demonstranatima koji od podneva protestuju ispred zgrade parlamenta.

Sarkozi je odbio da se pojavi pred demonstrantima, uz obrazloženje da je "za obraćanje prvo potreban dogovor", javili su izveštači u Tbilisiju.

Oko 70.000 ljudi okupilo se danas u centru Tbilisija da protestuje zbog ruske vojne intervencije u njihovoj zemlji.

U Gruziji su se pet dana vodile žestoke borbe oko otcepljene autonomne oblasti Južne Osetije, u kojima je, prema procenama Moskve, poginulo 1.600 ljudi.

Inače, do konačnih šest principa došlo se razrađivanjem početnog mirovnog plana koji su inicirali šefovi diplomatija Francuske i Finske - Bernar Kušner i Aleksandar Stub.

Podsetimo, gruzijski predsednik Mihail Sakašvili potpisao je prvobitni plan, dok je Rusija u međuvremenu odbila kao neprihvatljiv francuski predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN o Južnoj Osetiji, baziran na planu od tri tačke, koji je kabinet francuskog predsednika Nikole Sarkozija objavio u Parizu tokom vikenda.

Gruzija: Ništa bez potpisa

Gruzijska vlada javlja danas da ruski vojni avioni bombarduju sela izvan Južne Osetije u teritoriji Gruzije uprkos objavi ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da je naredio prekid svih vojnih operacija. "Uprkos tvrdnji ruskog predsednika ranije jutros da su vojne operacije protiv Gruzije suspendovane, u ovom trenutku ruski borbeni avioni bombarduju dva gruzijska sela izvan Južne Osetije", saopštila je gruzijska vlada.

Ranije danas, gruzijski premijer Lado Gurgenidze izjavio je da će gruzijske snage ostati mobilizovane sve dok Rusija ne potpiše mirovni sporazum i tako pruži više dokaza da će prestati sa vojnim operacijama.

"Trebaće nam više dokaza. Svima je u ovoj situaciji potrebno potpisivanje obavezujućeg sporazuma", rekao je gruzijski premijer u izjavi Rojtersu.

On je dodao da će gruzijske snage ostati mobilizovane i da su, do potpisivanja mirovnog sporazuma, "spremne na sve".

Gruzijski premijer je pohvalio odluku o završetku vojne operacije u Gruziji koju je doneo ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Ocenio je da je ta odluka rezultat intenzivnih spoljnih pritisaka na Medvedeva.

Gurgenidze je rekao i da plan francuskog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, koji je potpisao gruzijski predsednik Sakašvili, može da predstavlja "početak dugotrajnog mira", ako Rusija odluči da ga potpiše.

Lavrov: Rusija ima svoje uslove

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ponovio je da je jedini izlaz iz krize u Južnoj Osetiji povlačenje gruzijske vojske i potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta o obustavi vatre sa gruzijske strane.

Nakon razgovora sa finskim ministrom spoljnih poslova Aleksandrom Stubom, Lavrov je na zajedničkoj konferenciji za novinare kazao da će Rusija u potpunosti ispuniti svoje obaveze "o završetku operacije nametanja mira", kako se ne bi ponovila sadašnja situacija.

Dejstva Rusije u Južnoj Osetiji "spadaju pod odredbu 51 Povelje UN, koja govori o pravu na individualnu i kolektivnu samoodbranu", kazao je Lavrov.

Za Rusiju je prihvatljiva samo rezolucija SB koja će podrazumevati povlačenje gruzijskih snaga iz Južne Osetije, kao i iz delova Gruzije iz "kojih je gruzijska vojska gađala". Pored toga, potrebno je i hitno potpisivanje dokumenta o neprimenjivanju sile, kazao je Lavrov.

Lavrov je optužio gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija za "agresiju" i izazivanje humanitarne katastrofe i ocenio da se on, "po svemu sudeći, otrgao kontroli SAD".

On je rekao da Moskva neće pregovarati sa Sakašvilijem, jer je počinio "zločine protiv građana Rusije i nije se pokajao". "Rusija smatra da je bolje da Sakašvili ode sa predsedničke funkcije, ali niko nije imao planove da ga svrgne", dodao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je rekao i da je Moskva protiv toga da gruzijski vojnici ponovo budu u sastavu mirovnih snaga u Južnoj Osetiji.

Gruzija traži intervenciju UN

Gruzija apeluje da mirovne snage Ujedinjenih nacija intervenišu i zaustave sadašnji sukob sa Rusijom, izjavio je Giorgi Badridze, otpravnik poslova gruzijske ambasade u Londonu.

"Izjave i izrazi dobre volje nisu uspeli. Potrebna nam je veoma snažna akcija", odgovorio je Badridze na pitanje šta bi Gruzija htela da Evropska unija uradi pokušavajući da zaustavi krizu oko Južne Osetije.

"Potrebni su nam vojnici na terenu", rekao je sinoć Badridze u intervjuu Rojtersu. On je objasnio da bi to trebalo da budu "međunarodne snage pod mandatom UN", mada bi "najidealnije rešenje bilo da budu pod mandatom EU".

Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, mogla bi da uloži veto na takvu odluku.

Badridze je ocenio da bi bilo najidealnije da mirovne snage budu raspoređene na granici između Rusije i Gruzije i naglasio je da "ruski vojnici moraju biti izbačeni iz Gruzije, i to sa cele njene teritorije".