Jasenovac: 63. godišnjica proboja

U memorijalnom centru Jasenovac okupilo se nekoliko hiljada ljudi. Kod spomenika Kameni cvet govore su održali najviši zvaničnici Hrvatske predvođeni predsednikom Stjepanom Mesićem. Vence kod spomenika žrtvama položili su i predstavnici Srba i drugih naroda žrtava logora, boračkih organizacija regiona i predstavnici diplomatskog kora.

U ime Vlade Srbije bio je prisutan Miro Čavaljuga, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku. Predstavnici svih verskih zajednica pomolili su se za sve jasenovačke žrtve.

Hrvatski zvaničnici istakli su da je potrebno sećati se zločina i sprečavati njihovo negiranje kako se takva zlodela ne bi ponovila, a predsednik Mesić je podsetio na reči bivšeg američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera da se "zločini nacista snime kako se ne bi našao neki gad koji će reći da je sve izmišljeno".

"Hrvatska želi svet u kojem se ljudi neće razlikovati, a kamoli stavljati u podređen položaj samo zato što su druge vere, nacije ili boje kože", rekao je Mesić.

On je svoj govor počeo neuobičajenim rečima: "Građanke i građani, gospođe i gospodo, drugarice i drugovi" i ocenio da je živih svedoka
zločina u Jasenovcu sve manje, tako da će "tek kada ih gotovo ne bude, postati važno kolika je važnost ovog okupljanja".

Jasenovac je bio najveći koncentracioni logor na teritoriji Hrvatske. To je u stvari bio kompleks od nekoliko logora, koji je uključivao i logor za žene, Stara Gradiška. Jasenovac je osnovan u avgustu 1941, a rasformiran u aprilu 1945.

Stvaranje logora, upravljanje i nadzor nad njim bili su povereni III odeljenju Ustaške narodne službe, na čelu sa Vjekoslavom Maksom Luburićem. Prema procenama izraelskog centra Holokausta Jad Vašem, u Jasenovcu je pobijeno više od 500.000 Srba, Jevreja, Roma i protivnika ustaškog režima.

Ovogodišnji pomen žrtvama Jasenovca protiče usred kontroverzi zbog odluke hrvatskog Sabora da za komemoraciju bude odvojeno pet puta manje sredstava nego za obeležavanje sećanja na pripadnike kvislinških formacija Nezavisne države Hrvatske koji su poginuli posle službenog kraja Drugog svetskog rata i koje će biti 17. maja u Blajburgu, u Austriji.