Obeležena godišnjica ubistva Kinga

"Zbog vođstva tog čoveka, izašli smo iz straha i postali spremni da stavimo svoja tela u prve borbene redove", rekao je Kingov prijatelj u borbi za građanska prava 60-ih godina XX veka Džon Luis. Na ceremoniji su govorili i predsednica Predstavničkog doma Kogresa Nensi Pelozi, kao i visoki predstavnici oba doma Kongresa Džon Bener, Mič Mekonel i Hari Rajd.

Ceremonija u Kongresu održana je u vreme kada je javno mnjenje u SAD podeljeno po pitanju rasa i međurasnih odnosa.

Prema poslednjoj anketi američkih medija, 55 odsto ispitanika misli da su odnosi među rasama u zemlji u suštini dobri.

Ukupno 57 odsto belaca ima takvo mišljenje, a crnaca 42 odsto.

U drugoj anketi, samo je jedna trećina ispitanih belaca i crnaca rekla da je Kingov čuveni govor "Sanjam" ispunjen i da je taj govor uticao na njihove živote.

Većina ispitanih belaca i crnaca je reklo da su SAD spremne da imaju crnca za predsednika.

King, rođen 1929. godine, bio je baptistički sveštenik i borac za građanska prava. On je i u borbi za ravnopravnost Afroamerikanaca u SAD koristio metode nenasilja i građanske neposlušnosti.

Ubijen je pred početak promocije "Kampanje siromašnih", koju je pokrenuo početkom 1968. godine.

Iste godine ubijen je i predsednički kandidat Robert Kenedi, brat takođe ubijenog američkog predsednika Džona Kenedija.

King je dobitnik Nobelove nagrade za mir 1964. godine.

Kinga je posthumno, 1977. godine, odlikovao predsednik Džimi Karter Predsedničkom medaljom slobode.

Od 1986. godine se u SAD obeležava dan njemu posvećen, a 2004. godine mu je posthumno dodeljena kongresna Zlatna medalja.