EU: Nova radna mesta

Prema izveštaju o zapošljavanju koji je danas predstavljen, stopa nezaposlenosti bi još ove godine mogla da se smanji na nivo ispod sedam procenata, najmanji od polovine 80-tih godina prošlog veka.

Prema ovom redovnom godišnjem dokumentu, koji bi trebalo još da usvoje i ministri rada na svom zasedanju 29. februara, lane je zaposlenost u EU rasla enormno, a tokom poslednje dve godine poslodavci su otvorili gotovo 6,5 miliona novih radnih mesta.

Najviše radnih mesta je niklo u novim članskim zemljama Unije, ali i u Nemačkoj i Francuskoj, prenele su agencije.

U tom izveštaju, koji ocenjuje i to šta pojedine članice rade na poboljšanju zaposlenosti, upozorava se i na neke negativne pojave, uglavnom na veoma malu stopu zaposlenosti mladih.

Nezaposlenost mladih u EU, sa 27 članica, dostiže u proseku čak 17,4 procenta, pri čemu je, istina, lane malo opala, i to uglavnom zahvaljujući smanjenju u samo nekoliko zemalja (Holandiji, Španiji, Poljskoj, Bugarskoj i Litvaniji).

Mladi ljudi posao teško nalaze i u zemljama u kojima u određenim oblastima nedostaje radna snaga, zbog čega je, smatraju u Komisiji, neophodna reforma školstva tako da apsolventi poseduju znanje i veštine koje odgovaraju tražnji na tržištu rada.

Tako statistički podaci upozoravaju da je kod mladih ljudi dva puta veća verovatnoća da će biti bez posla, nego kod ranije rođenih.

U obrazovanju koje traje celog života "šepaju", pre svega, nove države članice i zemlje južne Evrope, navodi Komisija u izveštaju.

Dok, na primer, u Bugarskoj i Rumuniji približno tek dva procenta ljudi redovno produbljuje i proširuje svoje obrazovanje, u Švedskoj je to oko trećine, dok u Češkoj i u Slovačkoj svoje obrazovanje dalje usavršava tokom celog života oko pet odsto radno sposobnih.

U poslednjih nekoliko godina nije se naročito promenio jaz između prihoda žena i muškaraca, naravno na štetu nežnijeg pola, pri čemu žene dobijaju za 15 procenata manju platu nego njihove muške kolege, konstatuje se u izveštaju.

Uprkos tome što je zaposlenost žena u poslednjih nekoliko godina porasla, u četiri zemlje je manja u odnosu na prosek Unije. Na jugu Evrope to je slučaj sa Maltom, Grčkom i Italijom, a u srednjoj Evropi, sa Poljskom.