Pedofilije ima i u Srbiji

Broj prijavljenih slučajeva i stvarno seksualno zlostavljane dece razlikuje se. Procenjuje se da je dve trećine dece u Srbiji seksualno zlostavljano. Slučajevi pedofilije po pravilu dolaze u žižu interesovanja javnosti samo kada se dogode drastični slučajevi ili ako je reč o poznatoj ličnost. Ipak, brojniji su oni u kojima napasnici ostaju anonimni za većinu građana, ali i za sredinu u kojoj borave.

Zlostavljači su najčešće osobe iz okruženja, rodbina, komšije. Ipak, najlakše do prijave dolazi kada je reč o nekom nepoznatom. Proces počinje zavođenjem deteta, a završava se pretnjama da će neko njemu blizak nastradati. Zlostavljanje u 89,75 odsto slučajeva traje više godina, a u 10,25 odsto slučajeva više meseci. Milena Živanović iz beogradskog SUP-a kaže da nasilnici lako manipulišu decom jer igraju na kartu njihovog poverenja i ljubavi, a često se koriste strah i emotivne ucene da bi dete bilo sprečeno da progovori. Kada deca progovore, napasnici gube i položaj i status i ugled, a lako mogu da odu i u zatvor. Zato su spremni na sve da bi decu sprečili da progovore.

Milena Živanović za Večernje novosti kaže da je izuzetno važno poverovati detetu kada ono skupi hrabrost da progovori o onom što mu se dešava, pa tek onda ispitivati da li je to istina. "Možete li zamisliti kako se oseća dete kada vam ispriča šta je preživelo, a vi mu kažete da izmišlja? To je kao da ste ga na mestu ubili", kaže ona.

Osuda neće dati rezultate ako se izriču zakonski minimumi, kaže Milena Živanović i dodaje da je ponavljanje dela u toj kategoriji gotovo stopostotno. "Potrebno je uvesti neke dodatne mere za zaštitu dece. U svetu se osuđenim pedofilima zabranjuje prilaz objektima u kojim borave deca, stavlja im se lokator i sl. Ipak, prvi koraci u borbi protiv zlostavljanja jesu stvaranje evidencije i timski, multidisciplinarni pristup problemu. Kada bi bio stvoren centralni registar u kom bi bile sve prijave zlostavljanja, a koji bi bio dostupan, pod određenim uslovima, i stručnim službama koje rade s decom, odnosno obdaništima, školama, centrima za socijalni rad i drugima, moglo bi biti sprečeno da se takve osobe zapošljavaju u tim ustanovama", kaže Milena Živanović.

Psihoanalitičarka Vesna Brzev-Čurčić kaže da seksualno zlostavljanje više nije tabu-tema, a da deca uče o svojim pravima i ohrabruju se da iznesu probleme. "Seksualno zlostavljanje izaziva dramatične posledice kod dece i zavisi od uzrasta deteta. Ona se povlače u sebe, manje komuniciraju, odaju se alkoholu, prostituciji, narkoticima. Od zlostavljane dece često se regrutuju zlostavljači ili doživotne žrtve. Deci-žrtvama može se pomoći ako im se poveruje. Vera im vraća poverenje u ljude, smanjuje krivicu i stid, koji im se nameću. Drugi segment jeste preventivno delovanje društva u celini, a posebno pravosudnog sistema. Treba razviti sistem ranog otkrivanja zlostavljanja jer zlostavljanje može da traje i po nekoliko godina, pooštriti kaznene mere i ojačati službu za pružanje pomoći žrtvama nasilja", kaže Vesna Brzev-Čurčić.

Izmenama zakona, izjednačeni su obljuba deteta i svaka slična radnja. Za najlakša dela kazna zatvora je do tri godine, za tzv. bludne radnje, a za najteže oblike, gde je posledica smrt, predviđeno je 18 godina zatvora.