Trećina poslanika samo sedi i ćuti

To je pokazao izvod iz elektronske evidencije rada narodnih poslanika, koji smo tražili po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

„Ješćete, spavati i umivati se u ovoj Sali, ali do 15. jula narod Srbije i ceo svet će znati da smo spremni da učinimo sve da bismo ispunili ono što obećamo“, rekao je prilikom iznošenja ekspozea premijer Aleksandar Vučić.

Do 15. jula parlament je radio 34 dana. Raspravljalo se i polemisalo – neki satima, neki u minutima.

Trećina poslanika u tom periodu na sednicama nije progovorila ni reč. Polovina od njih su iz najbrojnije poslaničke grupe SNS-a, ali nisu jedini.

Elektronska evidencija kaže da su sednice prećutali:

- Mladen Grujić, Nova Srbija
- Srđan Dragojević, SPS
- Milanka Karić, Pokret snaga Srbije
- Bojan Kostreš, LSV
- Milutin Mrkonjić, SPS
- Krstimir Pantić, SNS
- Branko Ružić, SPS

Rekorderi u učešću u raspravama su:

- Janko Veselinović, NDS 5 sati 00 minuta i 14 sekundi
- Zoran Babić, SNS 4 sata 1 minut i 25 sekundi
- Borislav Stefanović, DS 3 sata 35 minuta i 27 sekundi
- Olgica Batić, DHSS 2 sata 33 minuta

Najviše je poslanika čija se aktivnost u sali meri minutima. Najkraću minutažu imaju:

Čime se, ako ne nastupom u sali, meri aktivnost narodnih predstavnika?
Novinarka „Politike“ prati rad Skupštine Srbije godinama i poslednja statistika je ne iznenađuje.

„U ovom sazivu se nastavlja stara praksa. Imali smo jednog poslanika u jednom od prethodnih saziva koji je dve godine zaredom bio poslanik koji je najviše vremena proveo u sali, a za te dve godine on nije rekao apsolutno nijednu reč. To se i sada događa. Poslanici iz vladajuće koalicije, bez obzira o kojoj većini je reč, smatraju da je njihov posao da sede tu, da sve što vlada kaće oni samo pritisnu odgovarajuće dugme i da je to što je vlada rekla - zakon“, kaže novinarka Mira Čekerevac.

Da li je izmena izbornog zakona lek za parlamentarnu ćutologiju?

„Ključna stvar u promeni izbornog zakona bi trebalo da se odigra između uspostavljanja veze između onih koji su birači i oni koji su poslanici. Ukoliko bi postojala ta veza onda bi postojala motivacija poslanika da diskutuju po određenim temama, da se javljaju za reč, jer bi tako pokazali svojim biračima da su tu, da vode računa o njihovom interesu“, navodi Đorđe Vuković iz CESID-a.

Problem nije nov, tu je godinama - podseća Vuković i navodi da je nastao kada je uveden proporcionalni izborni sistem 2000. godine.