Sahrana Pinočea bez članova vlade

Koliko je bila strasna vladavina ovog neosudjenog zlocinca i placenika CIA, i njegovih satrapa - sirovih, polupismenih vojnicina, toliko je strasno sto ga mnogi Cileanci obozavaju uprkos svim ubistvima, mucenjima, otimicama i proterivanju. Izgleda da umiljavanje silnicima i mahanje repom pred primitivnim, autoritarnim vlastodrscima nije samo stvar balkanskog mentaliteta...

Kao sto postoje dva Cilea sa dva pogleda na proslost,tako su bile i dve Srbije u vreme karmina za naseg Pinocea,samo smo mi,pogresno,bili fini i civilizovani,pa nam se duh iz Pozarevca stalno vraca.Da nije bilo setnje sa balonima,ja bih crkla, a svi posmatraci bi imali utisak da smo mi obozavaoci svog mucitelja.

Samo što je za razliku od balkanskog kasapina koji je svoju državu u svakom pogledu upropastio, Augusto Pinoče položio temelje za najbogatiju i najstabilniju zemlju Latinske Amerike, i sam sišao s vlasti kada opasnost od komunističkog prevrata više nije postojala, a čovek koga je sklonio s vlasti je bio bivši sovjetski agent okružen aktuelnim sovjetskim i kubanskim agentima koji su spremali komunistički puč u polubankrotiranom i veoma siromašnom Čileu, pa oni koji ga poštuju vrlo dobro znaju zašto to čine, a oni koji ga blate su vrlo često (iako, naravno, ne i u svim slučajevima) samo prikrivaeni komunisti koji pod maskom kritike "kršenja ljudskih prava" (kao da ti ljudi koji su za vreme Pinočea nastradali nisu u ogromnoj većini zaista bili sovjetski agenti i komunistički teroristi, i kao da hladni rat nije bio ništa manje rat u kome je na kocki bio opstanak slobodnog sveta pred komunističkom opasnošću), ustvari izražavaju svoju frustraciju što su sloboda i kapitalizam pobedili. Jasno je da bi takvi najviše voleli da su mogli da vide ruske tenkove na Trafalgaru, ali, sorry, drugovi, pobedila je ideja ekonomske i lične slobode jer je daleko superirorna u odnosu na konkurenciju, a general Pinoče je jedan od najzaslužnijih za tu pobedu, i bez obzira što možda ne odobravaju baš svaki njegov čin, ljudi koji tu slobodu cene i znaju kakav je socijalni rak komunizam, zauvek će gajiti osećaj zahvalnosti prema ovom njemu.

Pinoce je zasluzan za privredni rast Cilea i progon komunista. Ali to nije nista prema onome koliko je Hitler zasluzan za privredni rast Nemacke, i jos vise, za progon komunista. Hitler ne samo da je pobio, deportovao u logore i proterao sve komuniste iz svoje zemlje, vec je to ucinio u svim zemljama koje je okupirao. A jos je napao i samo srediste komunizma - SSSR. Daj onda i Hitleru da odamo priznanje. A Staljin? Taj je pobio komunista i vise nego Hitler, a od zaostale, feudalne zemlje ucinio je SSSR svetskom ekonomskom velesilom. Hocemo li i njemu da odamo priznanje? Koja logika!

Koliko je bila strasna vladavina ovog neosudjenog zlocinca i placenika CIA, i njegovih satrapa - sirovih, polupismenih vojnicina, toliko je strasno sto ga mnogi Cileanci obozavaju uprkos svim ubistvima, mucenjima, otimicama i proterivanju. Izgleda da umiljavanje silnicima i mahanje repom pred primitivnim, autoritarnim vlastodrscima nije samo stvar balkanskog mentaliteta...

Kao sto postoje dva Cilea sa dva pogleda na proslost,tako su bile i dve Srbije u vreme karmina za naseg Pinocea,samo smo mi,pogresno,bili fini i civilizovani,pa nam se duh iz Pozarevca stalno vraca.Da nije bilo setnje sa balonima,ja bih crkla, a svi posmatraci bi imali utisak da smo mi obozavaoci svog mucitelja.

Samo što je za razliku od balkanskog kasapina koji je svoju državu u svakom pogledu upropastio, Augusto Pinoče položio temelje za najbogatiju i najstabilniju zemlju Latinske Amerike, i sam sišao s vlasti kada opasnost od komunističkog prevrata više nije postojala, a čovek koga je sklonio s vlasti je bio bivši sovjetski agent okružen aktuelnim sovjetskim i kubanskim agentima koji su spremali komunistički puč u polubankrotiranom i veoma siromašnom Čileu, pa oni koji ga poštuju vrlo dobro znaju zašto to čine, a oni koji ga blate su vrlo često (iako, naravno, ne i u svim slučajevima) samo prikrivaeni komunisti koji pod maskom kritike "kršenja ljudskih prava" (kao da ti ljudi koji su za vreme Pinočea nastradali nisu u ogromnoj većini zaista bili sovjetski agenti i komunistički teroristi, i kao da hladni rat nije bio ništa manje rat u kome je na kocki bio opstanak slobodnog sveta pred komunističkom opasnošću), ustvari izražavaju svoju frustraciju što su sloboda i kapitalizam pobedili. Jasno je da bi takvi najviše voleli da su mogli da vide ruske tenkove na Trafalgaru, ali, sorry, drugovi, pobedila je ideja ekonomske i lične slobode jer je daleko superirorna u odnosu na konkurenciju, a general Pinoče je jedan od najzaslužnijih za tu pobedu, i bez obzira što možda ne odobravaju baš svaki njegov čin, ljudi koji tu slobodu cene i znaju kakav je socijalni rak komunizam, zauvek će gajiti osećaj zahvalnosti prema ovom njemu.

Pinoce je zasluzan za privredni rast Cilea i progon komunista. Ali to nije nista prema onome koliko je Hitler zasluzan za privredni rast Nemacke, i jos vise, za progon komunista. Hitler ne samo da je pobio, deportovao u logore i proterao sve komuniste iz svoje zemlje, vec je to ucinio u svim zemljama koje je okupirao. A jos je napao i samo srediste komunizma - SSSR. Daj onda i Hitleru da odamo priznanje. A Staljin? Taj je pobio komunista i vise nego Hitler, a od zaostale, feudalne zemlje ucinio je SSSR svetskom ekonomskom velesilom. Hocemo li i njemu da odamo priznanje? Koja logika!