10 odsto bogatih - 85 odsto imovine

Ne samo da drže svu imovinu u svetu nego odredjuju i pravila, vrednosti, način života, a nažalost i put razvoja čovečanstva. Imovina oličena i preračunata u novac je i stvarno i apsolutno najveća vrednost u ljudskom društvu, jer oni koji imaju preferiraju i održavaju baš takav sistem. I svi ostali sistemi vrednosti su vezani za novac i podredjeni novcu, čak i nauka, nažalost. Ali, ako se stanje pogleda nevezano za novac postaje jasno da su sve ostale oblasti života manje ili više zapostavljene, tj. stagniraju ili nazaduju. Pre svega treba pogledati čoveka i njegove uslove života. Fizičko i mentalno zdravlje su sve više i sve upornije ugroženi, prosečna obaveza čoveka da radi je takva da ugrožava mogućnosti za sve druge ljudske aktivmnosti, ugrožava opstajanje porodice, reprodukciju i podizanje dece... Obrazovanje je sve uže i manjkavije, naročito po pitanju širokog spektra znanja potrebnog za život i življenje u društvenim zajednicama. Čast visokim znanjima specijalizovanim za potrebe rada i sticanje dobiti, ali u skladu sa porastom opšteg neznanja padaju u kvalitetu i svi bitni uslovi čovekovog življenja kao što su hrana, vazduh, voda, kretanje, a o gomilanju štetnih materija, zračenja i magnetnih polja u najbližem okruženju ne treba ni govoriti. Nosioci velikog kapitala, tj imovine kažu da su bitni rezultati, i misle na novac, i sve usmeravaju na novac, ali rezultati mogu da se pogledaju i kroz navedene parametre. I nisu ružičasti, još manje perspektivni. I minimalne su šanse da se sistem "hleba i igara, ali za novac" promeni dok se ne promeni izvor pravila, a to su upravo tih par procenata od svetske populacije. Stara kineska poslovica kaže da mudar čovek ne uzima više nego što mu treba. A druga kaže da treba imati velike oči za velika dela, pitanje je da li sadašnji velikani čovečanstva imaju i velike oči. Za sada ne izgleda.

Sta reci, nekada je novac bio sredstvo, danas je cilj. Kako lepo pise cika Wallerstein, ceo svet je danas uhvacen u perverznu kulturu zarade. Da li ima icega perverznije od teznje za profitom radi daljeg ulaganja i dalje proizvodnje profita koji ce se opet uloziti, i tako u krug? Svet je postao rob profita, mi smo postali robovi profita, i izgleda da nam nema pomoci. I svi se ponasaju kao da je imovina "prirodna" stvar, dok je zapravo samo socijalna konstrukcija. Na kraju svega ispasta onih ostalih 90%, i ova jadna planeta ciji smo nekada bil gosti,a sada se utrkujemo u besmislenoj potrosnji i posedovanju necega sto nam ne pripada.

Ne samo da drže svu imovinu u svetu nego odredjuju i pravila, vrednosti, način života, a nažalost i put razvoja čovečanstva. Imovina oličena i preračunata u novac je i stvarno i apsolutno najveća vrednost u ljudskom društvu, jer oni koji imaju preferiraju i održavaju baš takav sistem. I svi ostali sistemi vrednosti su vezani za novac i podredjeni novcu, čak i nauka, nažalost. Ali, ako se stanje pogleda nevezano za novac postaje jasno da su sve ostale oblasti života manje ili više zapostavljene, tj. stagniraju ili nazaduju. Pre svega treba pogledati čoveka i njegove uslove života. Fizičko i mentalno zdravlje su sve više i sve upornije ugroženi, prosečna obaveza čoveka da radi je takva da ugrožava mogućnosti za sve druge ljudske aktivmnosti, ugrožava opstajanje porodice, reprodukciju i podizanje dece... Obrazovanje je sve uže i manjkavije, naročito po pitanju širokog spektra znanja potrebnog za život i življenje u društvenim zajednicama. Čast visokim znanjima specijalizovanim za potrebe rada i sticanje dobiti, ali u skladu sa porastom opšteg neznanja padaju u kvalitetu i svi bitni uslovi čovekovog življenja kao što su hrana, vazduh, voda, kretanje, a o gomilanju štetnih materija, zračenja i magnetnih polja u najbližem okruženju ne treba ni govoriti. Nosioci velikog kapitala, tj imovine kažu da su bitni rezultati, i misle na novac, i sve usmeravaju na novac, ali rezultati mogu da se pogledaju i kroz navedene parametre. I nisu ružičasti, još manje perspektivni. I minimalne su šanse da se sistem "hleba i igara, ali za novac" promeni dok se ne promeni izvor pravila, a to su upravo tih par procenata od svetske populacije. Stara kineska poslovica kaže da mudar čovek ne uzima više nego što mu treba. A druga kaže da treba imati velike oči za velika dela, pitanje je da li sadašnji velikani čovečanstva imaju i velike oči. Za sada ne izgleda.

Sta reci, nekada je novac bio sredstvo, danas je cilj. Kako lepo pise cika Wallerstein, ceo svet je danas uhvacen u perverznu kulturu zarade. Da li ima icega perverznije od teznje za profitom radi daljeg ulaganja i dalje proizvodnje profita koji ce se opet uloziti, i tako u krug? Svet je postao rob profita, mi smo postali robovi profita, i izgleda da nam nema pomoci. I svi se ponasaju kao da je imovina "prirodna" stvar, dok je zapravo samo socijalna konstrukcija. Na kraju svega ispasta onih ostalih 90%, i ova jadna planeta ciji smo nekada bil gosti,a sada se utrkujemo u besmislenoj potrosnji i posedovanju necega sto nam ne pripada.