Obilan rod pečuraka

Kilogram lisicare 15 din,a vrganja 50!! Pa to je sramota,bruka,pljacka prirodnog bogastva!!

Kilogram suvih varganja ovdje u Sjedinjenim Drzavama Amerike, uvezen iz Kine ili Bugarske - tristotine dolara!!! Naravno, pakovan je u male plasticne i providne kesice od po 50 grama. U trgovinama je ponuda svjezih gljiva svedena samo na uzgajane sampinjone. Vrganji, lisicarke...ovdje ne rastu! Nema ni svjezih tresanja pa dovezene iz Spanije su sedam dolara! Napred nasi!!!

Drzava nece da zastiti nas proizvod i da organizuje finalnu doradu ovakvih prirodnih resursa, vec se izvoze i preradjuju napolju. Isto se radi i sa malinama i ostalim vocem i povrcem. Slabo se pokazuje na delu Tadiceva ideja o reformi privrede.
Sve se josh uvek bazira na praznim pricama i trulim obecanjima.

Pecurke obogacene osiromasenim uranijumom? Kako drugo objasniti takav rod :)

Zakon ponude i potraznje vazi uvek i svugde, tako da mala otkupna cena ne znaci pljacku, a pogotovo ne nacionalnog bogatstva - pecuraka ima sirom Evrope i sveta. Izvoze se iz nase zemlje i upakovane pecurke, samo proces prerade i pakovanja kosta...

Sta drzava ima da stiti ili da ulaze. Ako neko vidi interes, trebalo bi da otvori fabriku za preradu pecuraka ili malina. Dokle cete ljudi da gledate na drzavu. Pustite srce, izvadite pare iz slamarice i ulozite u proizvodnju. Ali kod nas je jos uvek lakse obrnuti lovu, saviti u dzep zaradu i ne brinuti vise. Jedan mesec zarade, cela godina lagodnog zivota. Mislim na one koji imaju pare. Najgore je sto su kod nas svi bogatiji ljudi dosli do para vrlo lako, tako da svi i cekaju takve trange-frange poslove da zarade dobru lovu za kratko vreme.
Nije njima do firme i borbe sa radnicima i njihovim problemima. Nije njima cilj da otvore firmu i da se bore za njen napredak i razvoj. Kada se promenimo kao ljudi, dobicemo i ozbiljnije investitore i poslodavce.
Jedino sto bi mogle banke da malo lakse odobravaju svoje kredite za ljude koji imaju ideju za neku isplativu proizvodnju.

Kilogram lisicare 15 din,a vrganja 50!! Pa to je sramota,bruka,pljacka prirodnog bogastva!!

Kilogram suvih varganja ovdje u Sjedinjenim Drzavama Amerike, uvezen iz Kine ili Bugarske - tristotine dolara!!! Naravno, pakovan je u male plasticne i providne kesice od po 50 grama. U trgovinama je ponuda svjezih gljiva svedena samo na uzgajane sampinjone. Vrganji, lisicarke...ovdje ne rastu! Nema ni svjezih tresanja pa dovezene iz Spanije su sedam dolara! Napred nasi!!!

Drzava nece da zastiti nas proizvod i da organizuje finalnu doradu ovakvih prirodnih resursa, vec se izvoze i preradjuju napolju. Isto se radi i sa malinama i ostalim vocem i povrcem. Slabo se pokazuje na delu Tadiceva ideja o reformi privrede.
Sve se josh uvek bazira na praznim pricama i trulim obecanjima.

Pecurke obogacene osiromasenim uranijumom? Kako drugo objasniti takav rod :)

Zakon ponude i potraznje vazi uvek i svugde, tako da mala otkupna cena ne znaci pljacku, a pogotovo ne nacionalnog bogatstva - pecuraka ima sirom Evrope i sveta. Izvoze se iz nase zemlje i upakovane pecurke, samo proces prerade i pakovanja kosta...

Sta drzava ima da stiti ili da ulaze. Ako neko vidi interes, trebalo bi da otvori fabriku za preradu pecuraka ili malina. Dokle cete ljudi da gledate na drzavu. Pustite srce, izvadite pare iz slamarice i ulozite u proizvodnju. Ali kod nas je jos uvek lakse obrnuti lovu, saviti u dzep zaradu i ne brinuti vise. Jedan mesec zarade, cela godina lagodnog zivota. Mislim na one koji imaju pare. Najgore je sto su kod nas svi bogatiji ljudi dosli do para vrlo lako, tako da svi i cekaju takve trange-frange poslove da zarade dobru lovu za kratko vreme.
Nije njima do firme i borbe sa radnicima i njihovim problemima. Nije njima cilj da otvore firmu i da se bore za njen napredak i razvoj. Kada se promenimo kao ljudi, dobicemo i ozbiljnije investitore i poslodavce.
Jedino sto bi mogle banke da malo lakse odobravaju svoje kredite za ljude koji imaju ideju za neku isplativu proizvodnju.