| |
|
|
8. novembar 2009.
|
Pod maskama |
Kon: Ja nemam problema sa stavom, ja bih apsolutno sve vakcinisao, jer znam da je to najkorisnije... Farmaceutska industrija svakako dobija. Nema dileme, što da sad pričamo nešto što nije istina
Pelemiš: Izvinjavam se, veoma je interesantan podatak da su rafovi apoteka ispražnjeni zbog navodnih lekova koji jačaju imunitet.
|
Gosti: Miomir Pelemiš, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti, Predrag Kon, epidemiolog i predsednik Radne grupe za praćenje pandemije, Vladislav Vukomanović, direktor Pedijatrijske klinike Instituta za majku i dete
Autorka: Olja Bećković
|
Bećković: Dobro veče. U kojoj ste vi rizičnoj grupi? Da li vi spadate u onu grupu, koja se izbezumila, koja se naoružala maskama, koja je opelješila sopstvene novčanike i očistila rafove po apotekama, vitaminima, maskama i svim ostalim što im je palo na pamet, koja sedi po domovima zdravlja, ide preko reda na infektivnu kliniku, psuje što nema vakcina, ili ste u onoj, opet drugoj, rizičnoj grupi, koja se ponaša totalno autistično i koja preskače, koja počinje da gleda vesti od onog momenta kad prođe ova tema, koja se ponaša kao da ničega nema i koja eventualno tu i tamo, kucne u drvo i kaže: neće se valjda ovo meni desiti, a ako se desi, pa šta da radimo, to je to? Poruka koju dobijamo proteklih desetak dana može stati u slogan “Panici nema mesta!” Dobro, odlično zvuči taj slogan, da panici nema mesta, ali čemu ima mesta? Kako čovek da ostane sabran, miran i dostojanstven, ako svakog dana gleda na naslovnim stranama i sluša u udarnim vestima, ko je danas još umro? Kako čovek da ostane smiren i uveren da država sve drži pod kontrolom, ako u isto vreme dobija te poruke da je najbolja zaštita vakcina, a da će ta vakcina stići već za dva meseca? Kako čovek da ostane miran i dostojanstven i sabran u odnosu na te informacije, da nema više ni sezonskih vakcina, da u apotekama ne mogu da se nađu ni najobičniji vitamini, ni bilo šta što služi za podizanje imuniteta, a da sa druge strane država govori da sve drži pod kontrolom? Večeras govorimo o tome, kako čovek da ostane miran i da panika sigurno nije dobra ideja. Ljudi paniče kad nemaju pojma ni o čemu i kad nema nikakvih racionalnih odgovora preko puta i kad je sve nepoznato i večeras ćemo da probamo da ih dobijemo. Večeras u emisiji “Utisak nedelje”, profesor Miomir Pelemiš. Dobro veče.
Pelemiš: Dobro veče.
Bećković: Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti. Hvala Vam što ste ovde. Gospodin Predrag Kon, ja mislim da Vas više stvarno ne treba posebno predstavljati, dakle, epidemiolog i predsednik Radne grupe za praćenje pandemije. Hvala Vam što ste ovde.
Kon: Hvala i Vama.
Bećković: I gospodin Vladislav Vukomanović, doktor Vladislav Vukomanović, direktor Pedijatrijske klinike Instituta za majku i dete i hvala Vama i dobro veče.
Vukomanović: Dobro veče, hvala Vama.
Bećković: I evo pitam prvo Vas, dakle, danima slušamo, evo, makar protekla tri dana, da kako trend ide, da je sva prilika da će u utorak biti objavljena epidemija u Srbiji. Čini se običnom građaninu da je vam već u ovom času jasno, da druge nema i da će epidemija biti objavljena i da bi teško mogao sad taj trend iznenada da se promeni, pa da vi u utorak kažete: a ne, neće. Koji je razlog... Zašto je ne objavite danas? Zašto je niste objavili juče? Šta čekate?
Kon: Pa vidite, jedna je stvar imati podatke koji se slivaju sa raznih strana i koji nisu sistematizovani, a druga je stvar imati vrlo konkretne podatke, koji se sistematizuju, obično ponedeljkom, jer nedeljno se prate svi događaji. Nedeljno se prati sve ono što se dešava po domovima zdravlja, a dnevno se samo prati vrh ledenog brega. Ovo što se dešava po bolnicama, eventualno ispitivanje svakog novog, teškog slučaja akutne respiratorne bolesti, to smo sada već prestali. Tako da u ponedeljak ćemo mi tek negde oko podneva imati podatke. Onda oni treba da se pripreme za obradu. Šta to znači: pripremiti određene grafikone, pripremiti da možete iz tih podataka nešto zaista da dobijete. Samo to da objasnim do kraja.
Bećković: A ima li šanse... Da li Vi lično verujete da postoji jedan promil šanse da u utorak kažete: nema epidemije?
Kon: Verujem, u tome jeste stvar.
Bećković: Mislite da postoji ta varijanta?
Kon: Ja, poznajući situaciju teško je moguće, ali nije nemoguće, jer postoji jedna mera koja je preduzeta, a trenutno znači, đaci ne idu školu i motor koji je bio do sada, motor prenošenja epidemije, će malo zastati.
Bećković: Ali vi ste tačno preduzeli... Zapravo đaci ne bi išli u školu po redovnom rasporedu je njima raspust bio do srede, vi ste produžili za dva dana, što opet ide u prilog ovome, da Vi znate da ćete u utorak reći: ovo je kraj.
Kon: Tačno, znate u čemu je stvar? Stvar je u tome što mi ne možemo da govorimo napamet i ne možemo na osnovu utisaka. Epidemiologija je egzaktna nauka koja se bavi isključivo praćenjem brojeva mortaliteta, incidencije itd. Bez tih pokazatelja, donositi odluke, bilo bi neodgovorno. A da kažem što se struke tiče, bilo bi jako pogrešno.
Bećković: Koliko posto će u utorak biti proglašena epidemija? Sa koliko posto verovatnoće, na bazi ovih podataka, koje imate sada?
Kon: Ja ne znam zašto se pominje da će utorak biti proglašena epidemija, iz prostog razloga...To ja nikada...
Bećković: Svi pominjete, u ponedeljak ćemo da zasedamo.
Kon: Ne, u ponedeljak se skupljaju podaci, u utorak ćemo tek zasedati, prema tome, u utorak.... Zamislite Vi šta to treba sve u utorak uraditi. U utorak ćemo imati podatke i o tome šta je sa vakcinom i koliko je...
Bećković: Na vakcinu ćemo posle, ali hajdemo sad ovde.
Kon: Ali hoću da Vam kažem šta sve treba da se razmatra. Ako se podaci razmatraju, ja moram posebne trendove da pratim. Ne ja, nego Posebna radna grupa. Šta se dešava sa predškolskim uzrastom? Šta se dešava sa školskim?
Bećković: Ali zamislite koji je to gubitak vremena?
Kon: Nije.
Bećković: E to Vas pitam, da li je to gubitak vremena?
Kon: Nije, u ovom trenutku...
Bećković: Znači, ljudi misle, nema epidemije – OK.
Kon: U ovom trenutku su kolektivi školski zatvoreni. Prema tome, u utorak je poslednji dan. Ja lično...
Bećković: A predškolski?
Kon: U kontaktu smo i sa ministrom Obradovićem i sa ministrom Milosavljevićem i već ima naznaka i razmišljanja o tome da se još par dana to produži. Zašto? Mi kupujemo vreme.
Bećković: Da se produži raspust?
Kon: Znači ima razmišljanja o tome. Moramo da imamo te podatke. Mi u kontaktu moramo da budemo stalno. Mi moramo neprekidno sve da pratimo, ali istovremeno ne možemo pod pritiskom i javnosti, pa čak bilo kakvim pritiskom, jer ono što sam ja izjavio, to je da će u utorak biti sastanak Posebne radne grupe i da će se razmatrati pitanje proglašenja. Zamislite Vi ako je kojim slučajem, ovih četiri, tj. šest dana sada, zaustavilo taj motor i mi odjednom da kažemo da je proglašenje, da treba da se proglasi, da savetujemo i ministru i državi da proglasi, a istovremeno vi nemate te podatke i imate recimo... Jer šta su radili roditelji? Roditelji su prestali da dovode decu i da imate veliki apsentizam u predškolskim ustanovama. To je za naše epidemiološko gledište jako dobro, jer je smanjena mogućnost transmisije. Ne možemo mi sada da znamo, na osnovu utisaka i na osnovu onoga što piše, eventualno štampa ili što čujemo sami jedni od drugih i u ovoj školi i u onoj školi.
Bećković: Ali zamislite Vi, znači roditelji koji su prestali da dovode decu u obdanište i u škole, to su roditelji koji vam nisu poverovali i koji su rekli: to što vi kažete nije nikakva frka, baš me briga, ne verujem ti! A zamislite sada, da roditelji koji vam veruju, nastave da dovode decu?
Kon: Dobro?
Bećković: Iz nepoznatog razloga, pet dana duže nego što treba?
Kon: Ali mi nemamo pogoršanje, mi imamo pojedinačne slučajeve, ti nisu sada u školi. I vrlo dobra, ja mislim da nema građana Srbije, koji sad trenutno ne zna, da ako mu je dete bolesno, da ne treba da ga vodi u vrtić. Prema tome...
Bećković: Ne, ako je bolesno, nego ako mu je zdravo, a da ne želi da se razboli?
Kon: Ne, to je druga stvara, tu se pravi zabuna. Imamo pogrešan utisak da su odsutni zbog toga što nema, ali onda bi otišli u dom zdravlja i imali bi podatke iz primarne zdravstvene zaštite. Prema tome, sve te kockice se moraju skupiti i pravi se slika. Ona ne može iz dana u dan da se pravi, ona se jednom nedeljno pravi – sada. Mi ćemo najverovatnije, u zavisnosti od toga šta dobijamo od podataka, to da promenimo, pa ćemo morati dnevno da pravimo slike.
Bećković: Ali hajde evo, da dobijete neke podatke odmah, a i da dobiju građini. Dakle, kakve podatke Vi imate na Vašoj toj, Pedijatrijskoj klinici u Institutu za majku i dete? Kakva je situacija protekla dva dana? Je l' vam se povećava broj dece, koja stižu, ili ne, ili kako Vam to izgleda?
Vukomanović: Pa, u proteklih nekoliko dana, naročito kada se radi o tzv. prijemnim našim dežurstvima, broj bolesnika koji se pregleda u našim ambulantama je nešto u porastu. Međutim, broj hospitalizovanih bolesnika, znači onih koje primimo na bolničko lečenje, a naročito one koje primimo u odeljenju intenzivne nege, nije povećan. Znači, radi se pre svega o bolesnicima, koji eventualno imaju lakšu kliničku sliku gripa, ili drugih virusnih infekcija, koje su pre svega za kućni režim lečenja. U odeljenju intenzivne nege, naše, koju smo prethodno pripremili, prethodnih meseci odredili smo prostor, koji će biti odeljenje intenzivne nege, sa šest, za sada šest mesta, koja su potpuno opremljena za primenu mehaničke ventilacije, trenutno se nalaze samo dva... Samo, nalaze se dva deteta sa veoma teškom, komplikovanom slikom ove bolesti, izazvane...
Bećković: Jedno dete je dvomesečna beba o kojoj već znamo, je l' tako?
Vukomanović: Tako je.
Bećković: A ko je drugo dete?
Vukomanović: Drugo dete je osmomesečno. Osmomesečni dečak, koji je upravo juče primljen, on je juče primljen u našu ustanovu, sa znacima, pre svega, teškog popuštanja rada srca. Zbog toga je dete elektivno intubirano i započeto je davanje svih lekova, koji su neophodni u tim situacijama. Takvo popuštanje srca, najverovatnije je trigerovano infekcijom, koja je verovatno izazvana virusom gripa i uzet je upravo bris koji će biti analiziran i imaćemo do sutra odgovor da li se konačno i sa sigurnošću radi o virusu gripa H1N1.
Bećković: Da sad ja Vas pitam kao građanina, da li je vreme da se proglasi epidemija ili ne, šta bi ste mi Vi rekli, da niste opterećeni naukama i to, prosto tim? Je l' epidemija ili nije?
Vukomanović: Pa da Vam kažem, trenutno u Institutu za majku u dete, u odeljenju intenzivne nege, u toku...
Bećković: Prema onome što Vi vidite, je l' epidemija ili nije?
Vukomanović: U toku protekle godine, primljeno je osam stotina bolesnika, 160 je bilo na mehaničkoj ventilaciji.
Bećković: Šta znači mehanička ventilacija?
Vukomanović: To je primena respiratora.
Bećković: Je l' to respirator.
Vukomanović: To je respirator. Mi u ovom periodu, nemamo porast broja bolesnika koji zahtevaju primenu mehaničke ventilacije. Znači, na osnovu tih parametara mi imamo, za sada, redovnu situaciju. Znači, ovo nije za našu ustanovu vanredna situacija, što se tiče broja bolesnika koji su sa najtežom kliničkom slikom. I u toku prošle godine, bilo je bolesnika, koji su... Neki od njih imali i sezonski, sezonsku bolest, koja je dovela do upale pluća i u nekim slučajevima i do primene respiratora.
Bećković: Ako bih ja Vas pitala da li da vodim dete u obdanište? Moje dete je zdravo, je l' da ga vodim u obdanište? Šta Vi meni kažete?
Vukomanović: Pa ja bih imao poverenja u, da kažem, strategiju rada i metodologiju rada grupe koja se bavi ovim problemom ispred, da kažem, države i ona je savetodavni organ državi i uglavnom se sastoji od najeminentnijih stručnjaka iz ove oblasti. Oni prate detaljno situaciju i ja bih svoje dete poslao u obdanište, u ovom trenutku, sa velikom verovatnoćom i možda očekivanjem da će se naredne nedelje, narednih nedelja, ipak proglasiti možda neka epidemija.
Bećković: OK. Kakva je situacija kod vas?
Pelemiš: Pa kod nas je znatno drugačija u odnosu na ovo što kolega iznosi. Drastično se promenila za ovaj vikend. Znači, mi do petka smo imali u proseku deset do petnaest bolesnika primljenih u kliniku.
Bećković: Samo da podsetimo ko se nije uključio od početka, govorimo o Klinici za infektivne i tropske bolesti.
Pelemiš: Tako je. A danas, pre polaska kod Vas, u ovu emisiju, mi imamo 38 pacijenata, koje je primljeno u kliniku. Broj ambulantnih pregleda se stalno povećava, iz dana u dan, tako da mi smatramo da je to ipak razlika u odnosu na prethodne dane, kada smo imali dosta pregleda, a malo smo bolesnika primali u kliniku. Ali se zaista primaju ozbiljni bolesnici i svi oni, koji su primljeni, imaju ozbiljnu bolest, ali srećom niko nije životno ugrožen i nikome nije potrebna intenzivna nega, ovo što kolega reče. Nema potrebe ni kod jednog pacijenta da se preduzimaju mere priključenja na mašinu za veštačko disanje.
Bećković: Za sada?
Pelemiš: Za sada, tako je, za sada.
Bećković: A je l' ima potrebe da svi leže u bolnici?
Pelemiš: Apsolutno.
Bećković: Ne mogu biti kod kuće?
Pelemiš: Svi koji primljeni...
Bećković: Ne mogu da piju čajeve i ne mogu...
Pelemiš: Apsolutno ne, o tome nema diskusije. Oni koji su primljeni, niko od njih ne može da ide kući, zato su i primljeni.
Bećković: A da li to za Vas znači da je vreme da se kaže: epidemija je i menjajte način ponašanja?
Pelemiš: Pa, ja mislim da je veoma blizu i da to je... Mislim, ja ne mogu da kažem precizno.
Bećković: Je l' mislite da je blizu ili da je već uveliko, ali da se kasni, zbog te nekakve...
Pelemiš: Ja mislim da je veoma blizu trenutak proglašenja epidemije, ali nisam kompetentan, normalno, da to proglasim.
Bećković: Da li, šta Vi savetujete Vašim prijateljima, Vašoj porodici, uostalom kako se Vi ponašate? Je l' idete normalno u bioskop, pozorište, koncert?
Pelemiš: Pa nemam vremena, inače bih išao, ali nemam...
Bećković: Išli bi ste?
Pelemiš: Išao bih.
Bećković: Išli bi ste najnormalnije?
Pelemiš: Sada, u ovom trenutku bih išao, jer su građani konačno shvatili naše preporuke, odnosno preporuke naše radne grupe i konačno su počeli da dolaze oni koji su zaista bolesni. Sve manje dolaze oni koji nisu ozbiljno bolesni, a prvih mesec dana unazad, je mnogo više dolazilo pacijenata, koji nisu nikakav razlog imali da dođu kod nas, zbog obične prehlade. Poistovećuje se obična prehlada i grip i onda mala kijavica, mali kašalj, blago povišena temperatura i pravo u Infektivnu kliniku, zaobilazeći dom zdravlja. Ne možemo reći da domovi zdravlja ne rade. Oni rade, ali neki građani idu pravo u kliniku. Ja smatram da nema razloga, da treba imati poverenje u sve lekare, jer u domovima zdravlja imamo takođe edukovane lekare.
Bećković: Ali šta Vam nije logično, kada neko pomisli: ja sam bolestan i idem prečicom, idem pravac tamo gde sam siguran da neću da sedim sad šest sati u domu zdravlja, pa da to sad sačekam da on kaže ovo ili ono, pa da ja sumnjam da li je rekao dobro. Idem pravac na pravo mesto. Šta Vam tu nije logično?
Pelemiš: Nije mi logično to što pacijent ne mora nigde odmah da ide. Treba da sedne i okrene telefon.
Bećković: Kako, gleda vesti svaki dan i u svakih, ono, 25 puta dnevno, koji god kanal da okrene, koje god novine da kupi: umro još jedan, umro još jedan.
Pelemiš: Dozvolite da završim. Baš zbog toga, ako se to nastavi tako, onda će sve više pacijenata da dolazi. Da li je to u redu, da sad vi ili bilo koji medij, objavljuje svaki dan koliko je pacijenata umrlo na Institutu za onkologiju i radiologiju, Institutu za plućne bolesti, Institutu za kardiologiju itd. Ne znam čemu to vodi? Zašto se objavljuje svaki dan ko je umro.
Bećković: Da li imate predstavu kako bi izgledalo kad bi mediji objavljivali svaki dan koliko je danas umrlo od moždanog udara, od koje god hoćete bolesti, ili kad bi mediji, da su proteklih godina objavljivali koliko je ljudi umrlo od ovog sezonskog, običnog gripa. Da li bi se podaci razlikovali, ili bi bili još dramatičniji?
Pelemiš: Još dramatičniji.
Bećković: Još dramatičniji?
Pelemiš: Još dramatičniji. Kada bi se to stalno objavljivalo, narod bi tek onda, jer poznato je da je stres okidač mnogih bolesti i taj stres bi doprineo još većoj panici i pojavi različitih bolesti. Naš odbrambeni sistem se veoma narušava stresom, a kad vas neko stalno tako snabdeva različitim podacima, koji možda nekad nisu ni potrebni, ti podaci su potrebni radnoj grupi. Njima trebaju ti podaci, da bi doktor Kon i njegova radna grupa, koji zaista mukotrpno i dugo godina, od ptičijeg gripa, ne od ovoga gripa, rade ovaj problem. To je već dugo godina, oni se bave ovim, da bi mogli da sagledaju kompletnu situaciju. Njima to mnogo ne pomaže. Njima odmaže ovo, takoreći, odmaže.
Bećković: Da li možete, ono što se kaže, pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću, da izjavite to, da je smrtnost od ovog, novog gripa, nije ništa veća od smrtnosti od običnog gripa i bilo koje druge bolesti, svaki dan?
Pelemiš: Pa da Vam kažem, to je već poznato i u literaturi i u svetu i to je stalno radna grupa informisala javnost, da je smrtnost od ovog gripa manja nego od sezonskog gripa, je l' tako?
Kon: Otprilike isto.
Bećković: Je l' tako?
Pelemiš: I to je, pazite, dokaz je... Nisu oboleli od novog gripa, dozvolite, nije obolelo samo onoliko koliko kažu da je potvrđeno... Oni lepo kažu: potvrđeno je, a ne znači da je toliko obolelo. Obolelo je mnogo više ljudi, pa treba shodno tome gledati smrtnost prema ukupnom broju obolelih, a mi ga nemamo. Izvinjavam se, da li je tako ili nije?
Kon: Pa imamo pokazatelje koji ukazuju koliki je ukupan broj.
Pelemiš: Ali ne objavljujemo taj broj.
Kon: Ono što ste pomenuli, proglašenje, treba shvatiti nema proglašenja u drugim okolnostima... Grip se... To je naprosto, evo dvanaest godina, stalno kažem, to se prijavljuje epidemija, prijavljuje. Ovo je sad drugo. Ovo je proglašenje epidemije, od posebnog epidemiološkog značaja, po zakonu, jer će slediti vanredna mera obavezne imunizacije.
Bećković: A šta to znači, to isto niko nije razumeo? Šta to znači? Hoću moći u bioskop, hoću moći u pozorište, hoće raditi škole? Hoće raditi obdaništa?
Kon: Ne, ali pazite, ljudi očekuju da će sa tim trenutkom sve da se odjednom promeni – pa neće.
Bećković: Nego?
Kon: Tim trenutkom se jasno daje do znanja da je neophodno sprovodite određene mere.
Bećković: Koje?
Kon: Prvenstveno vanrednu imunizaciju, pod jedan.
Bećković: Šta to znači?
Kon: Vanredna imunizacija, to znači da treba vakcinisati tri miliona ljudi.
Bećković: Pazite sad to, evo sad, znači, ako vi u utorak...
Kon: To ne znači da počinje sutra.
Bećković: Evo sad ja kažem ovako, ne ja ja, nego zamišljam nekog. Ja kažem ovako: aha, znači Vi sad kažete da to znači to, onda znači, da vi u utorak ne smete to da objavite, jer nema logike. Kako ćete vi da objavite sad vanredne mere vakcinacije, a nemate vakcinu. Znači, vi morate da odložite, dakle ja sumnjam, da vi kao država, morate da odložite taj dan, kad meni kažete koliko je realno opasno, dok ne nabavite vakcinu. Znači vakcina će stići za dva meseca. Tu nema dileme nikakve, je l' tako?
Kon: Nije tako. Ja ne mogu... Pa, ono što je sutra ili ovih dana, vrlo brzo ćemo znati kad će stići vakcina.
Bećković: Pa sve smo čuli, sutra otvarate koverte za tendere i onda treba da prođe vreme i u najboljem slučaju će biti kraj decembra?
Kon: Mene interesuje prvo koliko ćemo vakcina dobiti? Za koje vreme? Kako ćemo napraviti raspored vakcinacija? Jedna je stvar, mi smo napravili prioritete za tri miliona, ako mi ne dobijemo odmah svih tih tri miliona, pitanje je... Ja ne znam to, to je jedna stvar. Znači jedno je vanredno...
Bećković: Kako je moguće da Vi ne znate, a ispada da cela javnost...
Kon: Kako mogu da znam, kada...
Bećković: Ne, ne, zato Vas pitam, mi čitamo svaki dan u novinama, mi znamo i da je “Novartis”, mi znamo sastojke te vakcine, mi znamo svaki... A Vi ne znate ništa, kakav je to...
Kon: Suština je ovako, treba biti... Znači, ja sam svedok toga i znam od početka kako je to išlo. Znači, u junu mesecu je Posebna radna grupa rekla da treba da se nabavi tri miliona doza. Tada nigde nije bilo vakcine i postoji jedna stvar, ja kad kažem da bi tada bilo razgovor i eventualno kupovina mačke u džaku, ja to krajnje ozbiljno mislim. A onda me pitaj: a kako su drugi to uradili? Kupili su mačku u džaku, bukvalno, kupili su mačku u džaku. Zašto? Zato što veruju proizvođačima, sa kojima su napravili kupovinu unapred.
Bećković: A vi ćete sad opet kupiti mačku, jer nama ministar objašnjava da sada nema potrebe da mi to testiramo, nego ćemo mi...
Kon: Ne, ne, samo malo, iza toga postoji, znači, odluka Posebne radne grupe je bila, da s' obzirom da se radi o blagoj i umerenoj pandemiji, da bi bilo krajnje neodgovorno kupovati i uzimati vakcine bez prethodnog atesta eminentne ustanove. Evropska agencija za lekove je najeminentnija ustanova na teritoriji Evrope. Ona je 25. septembra, znači ne pre toga, sve dotle što je pisano, bilo je pisano. Proizvođači šta imaju od vakcina, kako se dogovaraju? Ko od koga šta kupuje, a da praktično još uvek nemate proizvod? 30. septembra je Evropska komisija odobrila za upotrebu tu vakcinu, te tri vakcine. 2. oktobra je Posebna radna grupa, znači bukvalno dan za dan, 2. oktobra je Posebna radna grupa dala svoj predlog za imunizaciju i podelila na one prioritete i rekla da treba odmah krenuti u nabavku tri miliona i od tada počinje procedura. Pre toga su bili razgovori i oni su pominjani, ja u njima nisam lično učestvovao, ali sam svedok onoga što saopšteno.
Bećković: Ali kad Vi sad kažete, u junu je radna grupa rekla da treba da se nabave te vakcine?
Kon: Tako je, ali je istovremeno dala ograničenje da vakcina moraju da prođu sve bezbednosne provere koje mora da ima.
Bećković: I Vi hoćete da kažete, da svi ovi, koji kažu da bi ministar zdravlja, u najmanju ruku, bi bilo pristojno da dâ ostavku i da Srbija kasni i da to, sve ostale zemlje to već imaju, Vi kažete da je odgovor na to, da su oni kupili mačku u džaku?
Kon: Ne, ja to nisam rekao.
Bećković: Da mi to nismo mogli ranije? Nismo mogli ranije?
Kon: To je tačno, ja sam svedok da je to moguće.
Bećković: Kako je to moguće da mi jedini nismo mogli ranije?
Kon: Rekao sam ono što... Koji su to jedini? Pazite, ja nisam advokat ničiji. Što se tiče ministra...
Bećković: Ko nema vakcinu osim nas?
Kon: Što se tiče ministra zdravlja, ova Posebna radna grupa i uopšte cele pripreme ne bi bilo i bilo bi krajnje neodgovorno s moje strane da ne kažem da je to tako. Znači, kompletno, zamisao i čitava podrška, koja je bila za Posebnu radnu grupu i sve ovo što smo radili, uz ogromnu nevericu kolega, stručnjaka, koju potpuno razumem, nije bila od strane ministra. Sve vreme je podržavao Posebnu radnu grupu i to mora da se kaže, to jeste istina.
Bećković: Ja Vas pitam najjednostavnije, zašto mi, ako ste vi to tražili u junu, zašto mi evo danas kažemo da ćemo za dva meseca, u najboljem slučaju imati vakcinu, na dan kad se govori da bi moglo za tri dana biti proglašena epidemija? Kako je moguće da ih već nemamo!? Zašto ih Slovenija ima? Zašto ih druge zemlje imaju, bez obzira što isto imaju problem sumnje u to da l’ treba da ih primeni ili ne?
Kon: Mogu samo da pretpostavljam na ovo Vaše pitanje... Slovenija je zemlja koja niti ima proizvođača vakcine, niti ima razloga da ne ulazi u dugotrajne dogovore sa određenim proizvođačima i sasvim sigurno da ima. To je moja pretpostavka, ne znam, ali je kupila vakcinu unapred, to je jedna stvar, a s druge strane, kupila od proizvođača, jer ona nema sopstvenu proizvodnju...
Bećković: Kao mi?
Kon: Kao što ćemo mi uskoro imati, to je još jedna stvar i nije u istoj situaciji, jer jeste zemlja Evropske unije i ona ima svoju Evropsku komisiju. Mi nemamo takvu situaciju, da Evropska komisija donosi odluku, koja važi odmah i za nas.
Bećković: Dakle, kratak odgovor, zašto mi nemamo vakcinu u ovom času? Zašto? Zašto nemamo vakcinu u ovom času?
Kon: Zato što nije bilo... Jer postavlja se pitanje ko je mogao da isporuči nama uopšte tu vakcinu? To je osnovno pitanje i sad trebalo bi pitati i proizvođača. Znate kako, ja sad prenosim ono što sam čuo, a to ne znači... Ja nisam bio prisutan. Ono što sam čuo je, da je konkretno “Sanofi Paster”, koji ima registrovanu vakcinu ovde kod nas, rekao da neće imati vakcinu. Onda je drugi proizvođač, koji je rekao vakcinu nema, nema i da neće moći da dâ, to je bio “Glakso” i treći proizvođač je onaj koji je rekao da će imati, ali tek sledeće godine. Ja prepričavam ono što sam čuo.
Bećković: Dobro, i sad ja Vas pitam ono što smo čuli svi, da li ćemo mi kupiti “Novartis” vakcine i da li ova gomila ljudi, koji sada to haraju po tim sajtovima “Novartisa” i gledaju kakvi su to sastojci, je l' oni gube vreme ili ne gube? Da li je “Novartis” velika verovatnoća da smo to već kupili?
Kon: Da Vam kažem postoje dogovori tzv. APA...
Bećković: Koliko ste Vi čuli?
Kon:... Ili advanced agreements, znači postoje određeni dogovori unapred. Ja ne znam da li je dogovoreno ili nije dogovoreno, to je najiskreniji odgovor, ali da se tako nešto preporučuje, to se preporučuje. Da li je sada, što se tiče tendera, jer tender apsolutno postoji, jer zakonska procedura mora da se poštuje, to smo naučili svi. Ovde je ogroman pritisak da se ne poštuje zakonska procedura i upravo je to jedan od razloga što je Posebna radna grupa stala na stanovište i to posebno ima zapisano, da se obavezno poštuje sva zakonska procedura, vezano za nabavku vakcine.
Bećković: Ali čini mi se da je utisak građana, da se zakonska procedura jedino poštuje u ovakvim slučajevima i da smo mi suočeni da se ne poštuje nigde, osim oko ovoga?
Kon: Velika je odgovornost. Znate kako, doneti odluku o tromilionskoj vakcinaciji je posao koji mogu da rade samo određena struktura u ovoj našoj branši, u medicini, a to su epidemiolozi.
Bećković: Ok. I sad pravimo pauzu, a onda pričamo o tome, dakle, šta kažu doktori, da li treba da primite tu vakcinu, ma koja da je i da poverujemo da je proverena i ako je proverena, da li treba da je primite ili ne?
Bećković: Da, znači evo, pitam Vas, dakle, šta Vi preporučujete i da li ćete Vi primiti vakcinu?
Vukomanović: Ja hoću i zdravstveno osoblje i lekari i svi koji rade, u stvari, u zdravstvu sa potencijalno bolesnim osobama, spadaju u grupu onih koji treba da dobiju vakcine.
Bećković: A jeste li već primili?
Vukomanović: Primio sam vakcinu za sezonski grip pre nekoliko dana.
Bećković: Ali ove glasine koje postoje, da već, ono, da su neki već vakcinisani, pa da li su to ministri i političari itd. bez obzira što ih nema, je l' to... Je l' imate neki takav podatak.
Vukomanović: Ne, imam potpuno onako, što kažu, šta sam čuo, a to je da neke vakcine, koje su uvežene sasvim privatnim kanalima, a to su pojedinačni slučajevi i mislim da to apsolutno... Treba biti protiv toga.
Bećković: Je l' to moguće? Je l' ja mogu da otputujem sada, ne znam...
Vukomanović: U Nemačku i da nabavite i da donesete.
Bećković: I da donesem kod Vas i kažem, ubodi me?
Vukomanović: To je moguće, samo Vam ja ne bih dao tu vakcinu.
Kon: To je protivzakonito.
Bećković: To je protivzakonito, ali je moguće znači?
.
Vukomanović: Sasvim moguće i dešava se u praksi. Ali skoro sam siguran da ne postoje izuzetci i oni koji će prioritetno primiti vakcine, pre svih ostalih. Koliko sam čuo, biće nabavljena jedna vrsta vakcine, odnosno, verovatno po utvrđenoj proceduri i da će onda rizične grupe, kako se to bude utvrdilo narednih dana, upravo tim redosledom istom vakcinom biti tretirane.
Bećković: I Vi ste svedok i verujem da i kod Vas dolaze roditelji i kažu da im ne pada na pamet i da su pročitali u novinama da je ta vakcina puna žive, da može da izazove ovo i ono, da izaziva autizam, da izaziva sterilitet, da izaziva dijabetes, da izaziva ne znam šta sve i kaže, ne ona to prosto: doktore, ja to neću. Šta je Vaš odgovor?
Vukomanović: Pa, odgovor može biti, pre svega u dodatnoj, znači, edukaciji tih ljudi. Oni dođu u našu instituciju, gde se nalazi još 50-oro dece u istoj prostoriji i mogućnost da se njihovo dete inficira i zarazi od drugog deteta je mnogo veća nego što je to rizik od bilo kakvih komplikacija, ukoliko dobije vakcinu. Na tim, da kažem, edukativnim elementima treba insistirati i mislim da će i Ministarstvo zdravlja i preduzeti dodatne korake da, kao što sam rekao u svako poštansko sanduče treba da dođe neki flajer sa uputstvima kakva je klinička slika gripa, da je to u 90 posto slučajeva i više od toga, sasvim blaga bolest, koji su to simptomi, koji kažu: morate se javiti vašem doktoru, bilo preko kol-centra ili na drugi način, a i koji su razlozi zbog kojih on dolazi u tercijarnu zdravstvenu ustanovu.
Bećković: Ali recimo Vaše iskustvo, šta kaže? Znači deca, koja su došla sa oboljenjem sezonskog gripa i koja zbog toga leže u krevetićima, koji je procenat dece... Da li imate taj procenat, koliko dece oboli, koja su vakcinisana i koja nisu? Da li je veći broj onih koji nisu vakcinisani, nego oni koji jesu?
Vukomanović: Mi nemamo takvu vrstu statistike, ali sad u ovom trenutku...
Kon: Mali broj dece se vakciniše.
Vukomanović: Da, mali broj dece je vakcinisan.
Bećković: Mali broj dece se vakciniše, je l'?
Vukomanović: Broj onih koji su oboleli, u ovom trenutku, je zanemarljiv. Znači, zanemarljivo, ili ih nema, u odnosu na H1N1.
Kon: Pa nemamo. Nema u stvari uopšte sezonskog gripa.
Pelemiš: Pa nemamo sezonskog gripa.
Bećković: Ne, ne, pa dobro, imali smo prošle godine, imali smo pretprošle, vakcinisali smo. Ja samo pitam, kad smo vakcinisali, da li se razlikovao broj kad vam neko dođe u bolnicu, da li to znači da nije vakcinisan ili je jednako, da li jeste, da l' nije?
Kon: Jako mali broj dece je vakcinisan, do sada, kod nas. To je suština.
Bećković: Za koju decu bi ste Vi savetovali roditeljima, bez obzira što imaju ove skepse, što su se načitali i na Internetu i u novinama i ovome i onome, da je ta vakcina strašna. Kojim roditeljima bi ste rekli: obavezno vakcinišite dete? Znači, za koju decu, koja boluju već od nečega, koja su to prosto, rizična grupa? Za koju decu ste sigurni da moraju da primaju te vakcine?
Vukomanović: Rizične grupe su uglavnom mlađa deca, znači, deca uzrasta od šest meseci do pet godina, svakako zahtevaju vakcinaciju, od pet godina pa do 23 godine, takođe je neophodno uraditi vakcinaciju u toj uzrasnoj kategoriji. Od 23 godine, recimo, do 65 godina, vakcinacija će se sprovesti kod onih osoba koje imaju neku formu ko-morbiditeta, znači imaju pridruženu bolest. To su hronični bolesnici, hronični plućni bolesnici, bolesnici sa srčanim manama, dijabetesom, astmom, znači, sva ona prateća oboljenja, kod kojih grip može da izazove...
Bećković: A ovo kad kažete, za ovu prvu grupu, šest meseci do pet godina, znači, nezavisno od toga da li imaju bilo koju bolest ili nemaju nikakvu? Da li su najzdravija deca na svetu, mislite da je jako važno da prime tu vakcinu?
Vukomanović: Važno je da dobiju tu vakcinu, jer komplikacije, komplikovana bolest, izazvana virusom gripa, kod njih je značajno... Znatno češće se javlja, nego kod drugih uzrasnih struktura. Tu spadaju i trudnice.
Bećković: Je l' one trebaju... To je sad isto debata, da li trudnice treba da prime vakcinu ili ne treba? Da li treba da prime u prva tri meseca ili treba posle toga? Šta je Vaš stav?
Vukomanović: Ja evo, što kažu, doktor Kon na to može direktnije da odgovori, ali ja mislim da trudnice treba da dobiju vakcinu i da koliko znam nisu utvrđena neka neželjena dejstva na plod, znači, vakcine na plod.
Bećković: To sve... Evo, svaki dan slušamo nešto drugo i to čak iz radne grupe. Jedni kažu: nemoj do tri meseca, drugi kažu: hajde posle tri meseca?
Kon: Pa i postoje... Prvo, Posebna radna grupa je napravila čitav taj plan, pa smo podelili na obaveznu imunizaciju, pa onda posle ovo glavno pitanje, šta to znači “obavezno”. Umesto da se shvati da je obavezno – top prioritet. Znači, hronični bolesnici od šest meseci života, bez obzira na doba, jesu: to su i hronični plućni, bubrežni, srčani i endokrinološki – to je prvi prioritet. Onda idu oni koji su zaposleni u zdravstvenim ustanovama, da bi javne službe uopšte funkcionisale i dalje idu sve javne službe. Znači, zaposleni u javnim službama, to je top prioritet. I onda idu preporuke. Preporuke idu prvo trudnicama, a onda idu po uzrasnoj strukturi.
Bećković: I šta je Vaš stav?
Kon: Ja nemam problema sa stavom, ja bih apsolutno sve vakcinisao, jer znam da je to najkorisnije.
Bećković: Znači, nema veze to, nemoj prva tri meseca, nego posle?
Kon: Pitali ste da li se vakcinišemo, ja se vakcinišem 27 godina, svake sezone, bukvalno svake sezone. Nikad nisam propustio vakcinaciju. Ali ne bih ni mogao da se bavim ovim poslom da tako ne shvatam i da nisam potpuno ubeđen da je ispravno ovo što radimo. Međutim, tu postoji vera i nevera, znate. Neko ne veruje u to. Neko ima duboko ubeđenje da je to nepotrebno.
Bećković: Ali čekajte, ali ako ministar zdravlja kaže da moramo da se vakcinišemo i da moramo da potpišemo ako nećemo da primimo vakcinu, ali da moramo da potpišemo i ako primimo vakcinu, onda mi zaista pomišljamo: čekaj, ti sada nama uvaljuješ neki teški otrov. Ako ti mene teraš da ja delim odgovornost, da potpišem da sam primio nešto, što me ti uveravaš da je potpuno super. Nešto nije u redu?
Kon: Vidite, što se tiče obaveze, neka obaveza podrazumeva da je neko se potrudio da svako bude obavešten o tome, a ako je već obavešten da treba da primi vakcinu, onda je sasvim u redu, ako neće da primi, bar da zaštiti onoga koji ga je obavestio i da kaže, - Jeste, obavestio si me...
Bećković: Ali što da potpiše ako je primio, to ne razumem?
Kon: To nije bila preporuka Posebne radne grupe. To je sve što mogu da kažem o tome. Mi mislimo da to nije potrebno, da imamo dovoljno argumenata sa sertifikatom Evropske agencije za lekove i da... Međutim, objašnjeno je da je to uobičajena procedura, koja se radi u odnosu na bilo kakvo istraživanje, ispitivanje, pa i eventualno i davanje bilo koje injekcije, prema tome, s obzirom da jeste neka vrsta intervencije, da nema razloga da se ne potpiše.
Bećković: I vi kažete: rizika nema?
Kon: Rizika, e ovako, što se rizika tiče...
Bećković: Dakle primanjem vakcine, ne preuzimam nikakav rizik da će nešto da mi se desi?
Kon: Rizik koji je postojao pre donošenja odluke države da se vakciniše je sto puta veći nego rizik od masovne vakcinacije. Znači sto puta više je neželjenih, pa i eventualno tragičnih posledica moguće od redovnog gripa... Od ovog pandemijskog gripa, nego što je moguće takvih posledica. Taj broj sam uzeo sto, kao minimum, više stotina puta, najverovatnije.
Bećković: Dobro.
Kon: Ali kada se donose odluke, za milionsku vakcinaciju, one se donose upravo ovako, procenjuje se od jednog i od drugog. Jednostavno je sada reći: znate 17 miliona je vakcinisano protiv variole, petnaest je umrlo. A šta bi bilo da nije vakcinisano? Od 174 koje je obolelo, 35 je umrlo. A da nije vakcinisano i da je variola nastavila da kruži, koliko bi bilo mrtvih? Znači, kada se donose odluke...
Bećković: Pa ni to ne znamo.
Kon: Ne, ne, znamo, možemo vrlo dobro da procenimo.
Bećković: I sad će ovi sumnjičavi o tome da Vam kažu: koliko bi izgubila farmaceutska industrija i taj ceo...
Kon: Farmaceutska industrija svakako dobija, tu nema šta... Nema dileme, što da sad pričamo nešto što nije istina. Ona dobija, ali ona je u to i ulagala. Isto kažu, govori se o tome, farmaceutska industrija vodi put kojim se lekari uče. Pa tačno je, vodi. Zašto to sad? Sad zavisi sa kojeg aspekta to gledate. Ja bih bio strahovito nesrećan čovek da gledam sa aspekta ljudi koji misle da je to katastrofa.
Bećković: Pa ja bih volela da to odložimo, dakle ta aspekat zavere, a da probamo da popričamo sad o nečem... Kažite...
Pelemiš: Ja bih hteo da kažem samo, pošto su kolege već rekle sve o ovoj vakcini, a ja da kažem uopšte. Kad se radi o zaraznim bolestima, pošto sam ja specijalista za zarazne bolesti, pa najviše je zaraznih bolesti iskorenjeno vakcinacijom. Zar to nije jasno unazad toliko godina, nemamo toliko zaraznih bolesti. Kolega je pomenu variolu, a gde su druge bolesti: tetanus, pa difterija, pa pertutsis, pa male boginje. Znate da se umiralo i od malih boginja se umiralo. Pa zauške, koje... Mi smo imali teške komplikacije dece koji su imali zauške, dok nije ta vakcina bila uvedena u redovnu vakcinaciju. Pa B-hepatitis, pa itd. itd. Prema tome, suvišno je uopšte diskutovati, da li je potrebno vakcinisati.
Bećković: Ali o tome diskutuje cela Evropa, nismo mi izmislili tu temu?
Pelemiš: Slažem se, ali zavisi...
Bećković: Znači, nešto ima u tome?
Pelemiš: Olja, molim Vas, ali zavisi ko diskutuje o tome. Diskutuju i oni koji su pozvani.
Bećković: Diskutuju lekari.
Pelemiš: I koji nisu pozvani. Npr. ja nisam toliko pozvan da diskutujem toliko o vakcini, ali sam pozvan da vam kažem da je ogroman broj zaraznih bolesti iskorenjen, zahvaljujući vakcinama. I to je najefikasnije sredstvo, da sprečite katastrofu. Pa, tako je sprečena katastrofa '72. kad se variola pojavila.
Bećković: Dobro.
Pelemiš: Nije bilo leka za variolu.
Bećković: Ali ako je to najefikasnije sredstvo i sad, da se vratimo na početak i ako mi znamo da to najefikasnije sredstvo će stići, evo sad da se složimo oko toga, da, jeste to najefikasnije sredstvo i besmislena je ta rasprava, da li treba ili ne.
Pelemiš: Apsolutno.
Bećković: Ali to stiže za dva meseca, a vi ste dakle... Vama je samo za vikend, stiglo 38 ljudi, šta ćemo da radimo pre te vakcine? Šta ćete raditi pre te vakcine?
Pelemiš: Evo ovako, šta ćemo da radimo, i dalje ćemo raditi na edukaciji i ljudi i zdravstvenih radnika i građana i lečićemo obolele, upućivati ih, kad... Ono što sam počeo u početku da pričam, kad treba da se jave lekaru, kada je najblagovremenije započeti lečenje, ko treba da ih leči, kome treba da se javi...
Bećković: Hajde, recite te odgovore.
Pelemiš: Evo upravo to, evo to su pitanja o kojima ja želim da govorim.
Bećković: Hajde.
Pelemiš: Šta to znači? To znači, danas sam dobio temperaturu 38, bole me mišići, bole me kosti, kašljem, ne treba istog trenutka da idem kod lekara.
Bećković: OK. i čula sam i odavno se držim tog pravila i rekli su mi to lekari, temperaturu do 38 sa pet ne skidaj. Je l' je ne skidam ili skidam?
Pelemiš: Zavisi od uzrasta. Ako je to odrasla osoba, njemu temperatura od 38 stepeni neće napraviti ništa, ako je to beba do tri godine, napraviće mu i te kako problema.
Bećković: Čekajte, to smo učili i za decu, da ne skidamo pre 38, dok ne pređe 38 sa pet, da ne skidamo. Je l' skidamo temperaturu ili ne?
Vukomanović: Može da se do 38 sa pet.
Bećković: Šta je Vaš savet, da skidamo ili ne? Da teramo organizam da se bori ili da mu damo lek?
Vukomanović: Sigurno, do 38 sa pet, posle, posle svaka viša temperatura zahteva mere skidanja.
Bećković: Znači do 38 sa pet da ne skidamo?
Vukomanović: Da, da.
Bećković: To je savet za roditelje?
Vukomanović: Tako je.
Pelemiš: I ne treba pacijent odmah da uđe, a najčešće, uđe u gradski autobus i na kliniku ili u dom zdravlja, nego treba da okrene telefon i posavetuje se sa svojim lekarom. Nije ovo bolest, koja će tako brzo da napreduje. Ova bolest mora da se prati, ali znači, pod nadzorom lekara.
Bećković: Koliko dana da se on čeka?
Pelemiš: Molim Vas, znači, prvih dvanaest sati, ništa se neće desiti pacijentu. Znači, razboleo se večeras i večeras treba telefonom da porazgovara sa svojim lekarom, a sutradan, ujutru, ponovo da se javi svom lekaru, pa ako se tegobe nastave i narednih dvanaest sati, onda će otići kod lekara na pregled, ili će lekar doći kod njega kući. Sve zavisno od toga koliko nas ima, a ima nas dovoljno, pa će on proceniti, da li on može kod kuće da se leči, ili mora doći u Infektivnu kliniku, da se leči. I to je način da sprečimo i širenje bolesti. Da usporimo. Tako je, ne možemo da je zaustavimo, ali možemo da je...
Kon: Evo šta ćemo da radimo, treba da usporimo, da bi dobili... Kupujemo vreme.
Pelemiš: Tako je.
Vukomanović: Nalazimo se sada u situaciji, čekajući vakcinu i samo bih citirao direktora za praćenje infektivnih bolesti Children's hospital, u Bostonu, Toma Sandoro, koji je rekao, odgovorio na pitanje: šta da radimo dok ne stigne vakcina? Pitanje je bilo postavljeno pre nekoliko meseci, s obzirom da se radi o Americi, rekao je: „Čekajući vakcinu, perite ruke!“ Znači, apostrofira se važnost dve stvari, pre svega imunizacija, koja nije sporna i sprovođenje ovih, osnovnih higijenskih mera. Neophodno je reaktivirati.
Bećković: Ali sad se ljudi... To isto, videla sam i te komentare...
Kon: Država im je ovo dodatno, što smo pričali... Zabrana javnog okupljanja.
Bećković: Pa, hoće biti tih zabrana javnog okupljanja?
Kon: Biće, ali u pravom trenutku. Zamislite vi da donesemo prevremeno neku odluku i potpuno zatvorimo, pazite to ima ogromnih indirektnih troškova o kojim mora da se razmišlja.
Bećković: Ali meni se čini da se najviše razmišlja o troškovima?
Kon: Ne, ne. Mora čovek racionalno da postavi stvari. Prvo, ovo će da traje, to traje sve do marta meseca. Ako uvodimo neke mere prevremeno, one nemaju takvu efikasnost, postaju kontraproduktivne, jer ljudi misle: sledeći put kad se... Jer treba shvatiti neke mere će se uvoditi, pa će se prekidati, pa će se ponovo uvoditi i dosadićemo ljudima, ja sam toga svestan. Ali ako hoćemo da radimo ono što je potrebno, prvo treba da vidimo da raste u predškolskim ustanovama, kad vidimo da raste, odmah seci. Sedam dana odsečeš period, za tih sedam dana, svi oni koji su u inkubaciji se u međuvremenu razbole, ostanu kod kuće, ponovo stvaraš kolektiv. Čekaš ponovo dok se ne... To uopšte nije lako, ali to podrazumeva jako puno koordinacije, jako puno dogovaranja, jako puno razumevanja, jako puno priče i ovoga što radimo večeras, jako puno poverenja, jako puno solidarnosti, jer, pazite, neko će zbog tog zatvaranja javnog okupljanja, izgubiti posao, koji možda planira već mesecima.
Bećković: Znamo.
Kon: I pazite, ako se to donese ovako, a da se o tome nema vrlo čvrst pokazatelj...
Bećković: A da li bi ste Vi mene, kao roditelja podržali, ako ja sama odlučim da ne šaljem dete u obdanište, pre nego što mi Vi to kažete.
Kon: Ako je Vaš strah toliki, da je moje uporno insistiranje na to da Vi šaljete dete u obdanište, onda ću ja kazati: pa, nemoj da se plašiš uopšte.
Bećković: Pa, ne zato što mislim da sam psihopata, nego da li ste mislili da...
Kon: Ne, ne, ako postoji, pazite, strah je isto važna stvar. Apsolutno treba poštovati ljude koji se plaše. Ne treba se junačiti, a pogotovo ne sme biti arogancije. Ja moram da kažem, Posebna radna grupa je izdržala ogromne arogancije, bilo je čak u čitavom ovom periodu od tri, četiri godine i neki su trpeli zbog toga. Prema tome, nije ovo bilo lako pripremiti. Zamislite Vi sad, sve je to zamišljeno i ova zajednička tela i koordinaciono telo Vlade i kako da to sve funkcioniše kao struktura, da u određenom trenutku se donese pravilna odluka, da ne bude ćutanja. A ćutanja je bilo kod variole, ako se sećamo. To je poslednja velika...
Bećković: Ali hajdemo da nastavimo tamo gde smo stali. Dakle, sad ste Vi objasnili to, šta da radi čovek koji ima 38, a čovek koji ima 40 odmah?
Pelemiš: On će normalno da skida temperaturu, svakako, i da pozove lekara koji dežura u svakom domu zdravlja. Samo malo, on ne znači... Ako je danas dobio temperaturu u 22 časa, 40 stepeni, da ima već tako tešku bolest, da mora hitno da bude hospitalizovan, ako nema druge teške tegobe, koje prate bolest. Ako je to samo temperatura, blaga malaksalost, grebanje u grlu, to nije razlog za paniku. Razlog za paniku, kod bolesnika je, visoka temperatura, otežano disanje. Znači, modre usne, uvlačenje nadključnih jama, znači to je razlog da bolesnik...
Bećković: Šta znači uvlačenje nadključnih jama?
Pelemiš: Znači da nema dovoljno kiseonika, ne može da diše, pa napreže svu muskulaturu, da bi ugrabio vazduh. Znači grabi vazduh. Ne može da izgovori jednu rečenicu. To mora da prekine.
Bećković: Dobro.
Pelemiš: To je suština. E, takav pacijent mora hitno da bude prevežen u kliniku, ne u dom zdravlja, nego u kliniku koja ima intenzivnu negu.
Bećković: E sad, ovo kad Vi kažete, ako ima 38, to nije razlog da odmah juri ovamo, nek ostane kod kuće, nek proba da je skida, nek zove lekara itd. A opet, čitamo u novinama da je najbolja, najbolji efekat tog “Tamiflu“-a, prvih 48 sati?
Pelemiš: Molim Vas, dozvolite, dozvolite, sigurno, u uputstvu to decidirano piše. Međutim, taj lek može da se da i posle 48 časova. Nisu svi...
Bećković: A može, ali zar nije bolje da se uzme odmah?
Pelemiš: Poslušajte me sad, pa čekajte malo, zavisno od toga, opet kažem, koje simptome pacijent ima. Ako on ima samo temperaturu, a nema i pneumoniju, pa zašto da mu damo odmah lek. Nema ni zapaljenje pluća, nema ništa drugo, samo ima opšte tegobe. Zato ne žurimo sa sprovođenjem hitne terapije, jer ako bi smo to radili...
Bećković: Šta bi se desilo?
Pelemiš: Prvo ćemo...
Bećković: Osim što je skupo, šta je problem? Šta može da mi se desi, ako ja to uzmem, bez obzira što nije to to? Ništa, je l' tako, osim što je skupo, nema... Evo doktor Kon kaže...
Pelemiš: Desiće se, molim Vas, već u svetu, pošto se ja time bavim, opisana je rezistencija, a rezistencija znači da organizam, odnosno virus je otporan na taj lek, ako ga bespotrebno trošimo, onda pacijent više od njega uskoro neće imati nikakve koristi. Već je i u Evropi dokazano da se razvila otpornost na “oseltamivir”, koji se najčešće koristi u lečenju ove infekcije. Drugo pitanje su neželjeni događaji od leka. Nije taj lek tako bezopasan. Ima on ozbiljnih neželjenih događaja, koje baš ne moramo da priredimo pacijentu, ako ne mora da ga uzima.
Bećković: Na primer?
Pelemiš: Na primer to su...
Bećković: Neželjenijih od vakcine ili šta?
Pelemiš: To su tegobe vezane za gastrointestinalni sistem, znači za povraćanje, prolivi, bolovi u stomaku, glavobolje, nesanice itd. To su najčešće tegobe koje mogu naterati bolesnika da mora da prekine lek. I onda više ne može da ga uzima. Tek onda će kod njega zavladati strah. Mi imamo i drugi lek, on se zove “Zanamivir” i njega imamo i on stoji kod nas, u našim bolnicama. Imamo ga, prisutan je. Znači, ali njega treba štedeti. Zašto? Zato što na taj lek ne postoji razvijena rezistencija, otpornost virusa na njega. Zato, čuvajmo taj lek. Znači, lečimo ozbiljne bolesnike, koji imaju razloga da dobiju terapiju, ali to mora da odluči kliničar. Kliničar, znači, onaj ko leči bolesnika i ko ga prati.
Bećković: Znači, ovi što su se dočepali “Tamiflua” po pijacama, apotekama itd. bilo bi lepo da ne gutaju to bez razloga?
Pelemiš: Ni slučajno. Prvo, molim Vas da završim. Prvo, preventivno piti lek, to nema nikakve veze, to je potpuno, potpuno zabranjeno. To nema nikakvog efekta. Drugo, samo još jednu stvar da kažem, jedini lek u ovoj zemlji koji pacijenti treba da uzimaju je onaj koji je država nabavila, jer on je proveren i u mestu proizvodnje i proveren u Srbiji, u Agenciji za lekove. On je proveren i znamo, a ovaj lek koji se kupuje, mi ne znamo odakle je taj lek i da li on ima bilo kakve provere. Prema tome, ja smatram da pacijenti takve lekove ne bi smeli nikako da uzimaju, ni slučajno.
Bećković: Zašto Vi mislite da to... Dakle, klimali ste glavom i kažete preventivno nikako ne? Zašto ne?
Vukomanović: Da, pa to je, da kažem, još jedan korak unazad, u zloupotrebi, da kažem, ili beskorisnoj upotrebi leka. Provlače se neka mišljenja da onaj ko je bio u kontaktu sa obolelom osobom, za svaki slučaj, treba da uzima taj lek. Upravo iz ovih razloga, koje je naveo profesor, stvaranje rezistencije, ukoliko se ta pojava proširi, dovešće do toga da bolest postane još rezistentnija na primenjenu terapiju i samim tim da imunizacija ne da one rezultate, koji su očekivani, tako da preventivno davanje leka je isključeno.
Pelemiš: Ako mogu samo da dodam, izvinite, samo jednu rečenicu, izvinjavam se što sam upao.
Bećković: Samo izvolite.
Pelemiš: Uzimanje preventivno leka, ne znači ništa još iz jednog razloga. Pacijent će, građanin, ja koji radim s bolesnicima, će doći više puta u kontakt sa obolelim, recimo, onda svaki put morate da uzimate lek. Znači, deset puta. Pa onda ćete beskonačno morati da uzimate lek.
Kon: A bilo je rasprave o tome. Mi smo imali sastanak.
Pelemiš: To je potpuno jedan apsurd.
Bećković: Ali šta kažete, šta je Vaš... Dakle i to je sad jedna od tih priča, kako jačati imunitet, hajde, nećemo da uzimamo preventivno lekove, nećemo to da ludujemo sada.
Pelemiš: Ne nećemo da, nego ne smemo da uzimamo.
Bećković: Ne, u redu, šta smemo? Šta Vi kažete roditeljima: dajte deci šta? Pomorandžu, belog luka, limuna, dva litra vode, šta?
Vukomanović: Normalnu ishranu, koja podrazumeva dovoljan unos vitamina, sokova, čajeva, obezbediti normalan... Normalno vreme za san, za odmor deteta. Znači, to su opšte mere koje, da kažem, podstiču i održavaju imunološki sistem deteta.
Bećković: Dobro, to važi u sva vremena, ali je l' ima neki dodatak? Šta kažete, je l' skidate... Šta Vi kažete, da skidam temperaturu “Ferveksom” ili da probam prvo sa sirćetom i krompirom i rakijom pa ako to ne uradi, da pređem na “Ferveks”? Šta mi Vi savetujete?
Vukomanović: Pa ako je temperatura 38 sa pet, “Paracet” je lek izbora, eventualno “Brufen”, znači, kod dece izbegavati...
Bećković: Odmah na lek?
Vukomanović: 38 sa pet, uz, da kažem, neke frikcije koje ne podrazumevaju davanje alkoholnih obloga, one se ne preporučuju, ali raskomotiti dete, dati antipiretik, kažem ne acetisalitalnu kiselinu, ne aspirin, “Paracet” ili “Brufen”, eto to su dovoljne mere, uz dovoljno unošenje tečnosti.
Bećković: A što da mu dajem lek, ako može i sirćetom i krompirom i rakijom, što da mu dajem lek, iz istih ovih razloga o kojima ste govorili večeras? Zašto bi mu ja sada ubacivala lekove pre nego što treba?
Vukomanović: Iz iskustva, nisam uveren da je moguće...
Pelemiš: To su lekovi koji deluju na virus, ovo su simptomatski lekovi. To je razlika.
Vukomanović: To su simptomatski lekovi. Nisam siguran da je tim, da kažem, alternativnim i pomoćnim merama, moguće normalizovati temperaturu.
Bećković: Homeopatija Vas uopšte ne interesuje?
Vukomanović: Mene interesuje, ali nemam nekih iskustava.
Bećković: Je l' bi ste preporučili to, probajte tako?
Vukomanović: Ne, u ovim da kažem...
Pelemiš: U zaraznim bolestima, ne verujem da to može da pomogne.
Kon: Ja pijem za sebe, ali ne preporučujem, zato što nema naučnih dokaza ni za jedan homeopatski lek, a za mene je naučni...
Bećković: Ali kažete da pijete za sebe?
Kon: Jeste.
Bećković: Zašto pijete, recimo, za koje stvari pijete za sebe?
Kon: Nije bitno, da ne propagiram sad bilo šta. Ali je suština u tome, što vi uzmete nešto što vam nude, mene stalno obasipaju i nude i sve to ima nekog efekta itd. Zna se šta je naučna potvrda, ono što može da se izmeri.
Bećković: Ali čekajte, Vi ako pijete, ja pretpostavljam da Vi sad meni niste rekli da ste popili jednom, nego da to pijete redovno?
Kon: Ne, ne, kada imam... Kada osetim.
Bećković: Ali to znači da Vam pomaže?
Pelemiš: Pomaže, ali na koji način?
Kon: Apsolutno. I homeopatski lek tako i pomaže, zato što stvara sugestiju i jedno ubeđenje, koje ja lično imam i svaki put mi je bolje, a nauci verujem. Nauci verujem.
Bećković: Ali Vi ste doktor, Vi verujete kad nauka kaže: to tebi ne pomaže, i to je uverljivije nego što ste Vi bolje?
Kon: Ne, ja obično tako i kažem, ja ovo koristim, ako je neko od rodbine, normalno to ne govorim pacijentima. Ako me neko pita: šta bi ste doktore? Kažem, ja ovo koristim, ali to je moje, nema nikakvog dokaza da to stvarno deluje, a možda će... I to je istina, jer sve ostalo nije istina. Kad imate naučnu istinu, koja dokazuje, koja je izmerena, onda nema, nema više, znate... Kako može neko da veruje ili ne veruje epidemijskim procesima. Pitaju me kako, je l' sam ja to neka vračara? Pa nisam vračara, nego znam epidemijski proces.
Bećković: Ali znate sebe, Vi znate, kad ste popili te homeopatije, da Vam je bilo bolje, je l' tako? To znate?
Kon: Pa dobro, i nikome, ni jednom jedinom pacijentu neću reći, nemoj da uzimaš homeopatske... To je suština.
Bećković: Dobro.
Pelemiš: Izvinjavam se, veoma je interesantan podatak, da su rafovi apoteka ispražnjeni zbog navodnih lekova koji jačaju imunitet.
Kon: To je strašno.
Pelemiš: Ni u jednoj knjizi, nigde ne piše da vitamini u kapsulama, su korisniji od svežeg voća i povrća. U svežem voću i povrću imate i vitamine i minerale, koji su sigurno korisniji, pod jedan. Pod dva, postoji mogućnost da se pacijent predozira i vitaminima i tu postoje opasnosti.
Bećković: A kako da se predozira kupusom?
Pelemiš: A pa kupusa će da jede, pa kad mu bude već dovoljno, on stane, a ovde popije par kapsula, on ne oseća nikakvu nadutost u stomaku, niti muku, a kad se najede sarme, njemu će svakako biti svega do ovde.
Bećković: Vi niste nikad pili te vitamine?
Pelemiš: Ne.
Bećković: Nikad niste pili propolis? Nikad niste pili ništa? Ne, to Vas uopšte ne interesuje?
Pelemiš: Ne, ja volim jabuke, volim voće da jedem, volim da pojedem nešto tako sveže sa pijace, da kupim radije, nego iz rafa apoteke da pijem vitamine u kapsulama.
Bećković: A kad ste dobacili malopre za zarazne bolesti, ne postoji dokaz o homeopatiji. Da li to znači da i Vi pijete te homeopatije, ali ne za zarazne bolesti?
Pelemiš: Ne, ne, nizašta ne pijem, nizašta, a kad hoću da kažem zarazne bolesti, pa daj neko da me ubedi da na taj način izleči gnojno zapaljenje mozga, volio bih da ga vidim. Ja mislim da bi on dobio Nobelovu nagradu, verovatno. Da izleči gnojno zapaljenje mozga homeopatski. To bi strašno voleo da vidim kako izgleda.
Bećković: Ali nismo sad govorili da će to da izleči zaraznu bolest, nego da će da digne imunitet, tako da Vi ne dobijete tu zaraznu bolest, je l' to moguće?
Pelemiš: Mnogo u maloj meri, može imunitet...
Bećković: A čime Vi dižete imunitet?
Kon: Vakcinom.
Pelemiš: Dobro to je nesporno.
Bećković: Šta ste rekli?
Pelemiš: Pa vakcinom je nesporno.
Bećković: A pre vakcine, dok ne dođe, imamo još dva meseca? Čekajući vakcinu, šta kaže doktor?
Pelemiš: Kolega je malopre lepo objasnio, pravilna ishrana, fizička aktivnost...
Bećković: Ali Vi imate taj podatak, mislim da ste ga čak i Vi pomenuli, 50 posto stanovništva u Srbiji, sticajem nesrećnih okolnosti, nema šanse za pravilnu ishranu. I to nam je svima jasno. Znači, hajdemo da vidimo, šta da jedemo.
Pelemiš: Normalna ishrana ne podrazumeva da jedemo svaki dan meso. Znači, ne moramo svaki dan meso da kupujemo.
Bećković: Šta da jedemo?
Pelemiš: Pa možemo da jedemo voće i povrće, koje je mnogo jeftinije, a u kome imate ogroman broj hranljivih sastojaka, koji će pomoći...
Bećković: Da jedemo beli luk?
Pelemiš: Molim?
Bećković: Da jedemo beli luk?
Pelemiš: Pa kome prija.
Bećković: Pa ne, ne, al' je l' tačno da on nešto radi?
Pelemiš: On svakako da je koristan, kao i druge namirnice te vrste, ali nećete se sa belim lukom da izlečite.
Bećković: Ne, ne, ne kažem da ćete da se izlečite, nego da ćete... Hoćete da podignete imunitet?
Pelemiš: Kako da ne, strašno, još uz rakiju posebno.
Bećković: Kažete, nećemo?
Pelemiš: Ne.
Bećković: Nećemo. A šta Vi kažete.
Kon: Pazite, beli luk je svakako značajna namirnica, ja, jednom sam se našalio, pa su mi neki zamerili. Ima... Drži distancu itd.
Pelemiš: Da, da, smanjiće prenošenje infekcije, pošto se oseća.
Kon: Beli luk je svakako vrlo značajna namirnica, ali neće sprečiti infekciju. To je suština. Znači, može neko da ima utisak da će mu biti lakše, da mu je lakše i to je isti taj osećaj sugestije, kao za ovaj lek što ste me pitali, što ga ja popijem. Nema nikakvog dokaza da to može da zaštiti, jer pazite, da je to tako, ne bi bilo nikakvih...
Bećković: OK. A je l' ima dokaza da maska može da zaštiti? Dakle, da li savetujete masku bilo kome? Da li je to potpuno besmisleno što su rafovi apoteka ispražnjeni maskama, što ljudi bacaju te pare i što, kad bi slušali savete koji se čuju, da treba da ih promene četiri puta dnevno. To je znači, u najmanjem slučaju 150 dinara dnevno za nešto što, koliko čujemo, napolju makar, efekta nikakvog nema. Dakle, šta Vi kažete?
Vukomanović: Ne, primena maske je jedna od značajnih, da kažem, higijenskih mera. Kako bi to Englezi rekli, što se tiče virusa, koga identifikujemo kao neprijatelja: “Catch it, bin it and kill it”. “Catch it “ znači da ga zadržimo maskom ili nekom maramicom. Kijanje i kašljanje na rastojanju od jednog metra dovodi do oslobađanja miliona, oko milion partikula virusa, recimo, koji može da zarazi stotinu, stotinu zdravih. Znači, bilo maska ili maramica, potrebno je, ili peškir, koji koristi oboleli, potrebno je odložiti u za to određena mesta, koja neće doći u dodir sa rukom zdravog, naročito ako se radi o mlađim bolesnicima i na kraju, kako ubiti taj virus, ubiti ga pranjem, već ovim čuvenim, pranjem ruku, topla voda, sapun i na kraju dezinficijentno sredstvo, koje sadrži u sebi alkohol.
Bećković: Ima li razloga čovek da kad krene na posao ujutru, sam sebi zalepi masku i da ide u autobus?
Pelemiš: Nema razloga.
Bećković: Nema?
Pelemiš: Pa nema. Mora da budete u kolektivu, mora da budete u velikoj grupi.
Vukomanović: Ako nije bolestan, ako ne kašlje, ne kija - nema razloga.
Bećković: Dakle, nema razloga, a je l' ima efekta? Hoće li se zaštiti time što ide kao...
Vukomanović: Da, zaštitiće, ne sebe.
Kon: Rađena su razna istraživanja, ni jedno nije sprovedeno, ni jedno nije dokazalo značaj maske. Ali sad se postavlja pitanje, zašto ni jedan čovek nije uspeo da drži masku toliko dugo, a da je ne skine i da ne dođe u situaciju, tako da se, kad se posle vršila provera, konstatovano da čovek nije u stanju u stvari, da je takvo biće, da nije u stanju da nosi maske po čitav dan i da bude tako zaštićen.
Bećković: OK. Dakle, da li je poruka: ljudi, bacite te maske, ne trošite pare na maske, ne služe vam ničemu. Je l' bi to mogli da kažemo, da smo to rekli sada?
Pelemiš: Ne možemo da kažemo da ne služe ničemu. One su potrebne.
Bećković: Mada dobro izgledaju, to je činjenica, oči dolaze do izražaja.
Pelemiš: Ako ste Vi u jednoj grupi ljudi, recimo, koji kijaju i kašlju i ako se nađete sad ovde, zajedno, da se to neće svakako... Ako ste u kontaktu sa obolelima, onda Vam treba maska.
Bećković: Pa znam, ali vi u autobusu, otkud znate da l' ste u kontaktu sa obolelima ili niste?
Kon: Ako u autobusu piše: ne ulazite u autobus ako ste bolesni....
Bećković: Ali vi ste obojica rekli: nema razloga da ga nosiš po ulici i u autobusima?
Pelemiš: Po ulici svakako ne.
Bećković: Kako ne?
Pelemiš: Pa zato što...
Bećković: Pa kako ne i na ulici su oboleli? A u autobusu?
Pelemiš: U autobusu je zatvoreno. To je zatvoreni prostor.
Bećković: Pa, je l' treba da se nosi maska u autobusu?
Pelemiš: Zavisno od toga, kao što je rekao kolega, da li ima nekog...
Kon: Ako naučimo ljude da ne idu u autobus ako kijaju i kašlju, ili da oni stave masku, onda možemo bez problema da se vozimo.
Bećković: Taj koji kija da stavi?
Kon: Taj koji kija da stavi, to je...
Vukomanović: To je inicijalna preporuka, bolesno dete ne treba da ide u kolektiv, bolestan čovek ne treba da ide na posao. Na taj način štiti sebe i ostale.
Kon: Takve, to su mi objašnjavali, da to ima u Japanu i ovim zemljama koje mnogo više koriste maske, stoje natpisi, kao kod nas: “prednost trudnicama”, tamo piše: “pokrijte nos i usta, pokrijte svoj kašalj i kijanje” i tamo recimo, to se polako dešava i ovde kod nas. Sad kad vide čoveka, bar mi tako pričaju, ne znam da li je istina, koji se zakija u autobusu, svi ga zaista gledaju ko na onom crtanom filmu, jer polako počinje da učimo.
Bećković: Pa da, ali ja sam čula još lepše, dakle, da je to postao način kako da sediš sam u autobusu na dva sedišta. Staviš masku i niko neće sesti pored tebe. To je postalo jedno idealno rešenje za komfor u životu. Da. Hvala vam za sada, idemo na pauzu.
Bećković: Idemo da vidimo kako je izgledala protekla nedelja i evo sad, recimo, šta vam se čini kao bolja vest, da li to što su sve šanse da od 19. decembra možete da putujete bez vize, ili ovo o čemu pričamo večeras? I da li je to neka zavera? Kako to sad ispade da baš ostajemo slobodni da putujemo u času kad se nikom nigde ne putuje, jer je svuda opasnost da će se vratiti bolestan?
Da li će zaista 19. decembra ili ne, biti doneta ta odluka, da možemo slobodno da putujemo, ja mislim da treba da čitate iz, kako se to kaže, govora tela ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića, predlog broj jedan.
Vraćamo se na početak večerašnje emisije, predlog broj dva, dakle, panici nema mesta i to je sasvim jasno, kad pogledate predlog broj dva. Predlog broj dva.
Panici nema mesta, a optimizmu da će Serž Bramerc ovog puta dati povoljan izveštaj o saradnji sa Haškim tribunalom, po svoj prilici, ima. Dakle, složili su se svi da je teško očekivati da će napisati tu reč “potpuna saradnja”, ali da će biti više nego zadovoljan. Šta je ovde čuo, o tome govori i predlog broj tri. Neverovatne zahvate poduhvatamo. Predlog broj tri.
Dakle, da, vakcina, sad ne znam da li ste nešto novo, posle večerašnjeg razgovora, otkrili. Hoćete li ipak primiti vakcinu, bez obzira što mislite da vam ne treba ili nećete, ili, je li iko odgovoran što je nema. Predlog broj četiri.
Da li se sećate da je to bilo samo pre sedam dana, kad se javljalo u udarnim terminima o neverovatnim uspesima akcije “Morava”? Kako se to završilo? Da li to više iko pominje? Kakva je to akcija “Morava”, u kojoj je pohapšeno u jutarnjim časovima, od šest do osam, između petsto i sedamsto ljudi, a koliko smo u međuvremenu saznali, oko sto je i zadržano? Da li je tu uhapšen neko ko je stvarno to, krupan igrač, ili nije, o tome govori predlog broj pet.
Dok država užurbano radi na traženju zakonskih osnova za hapšenje razne braće, ispostavlja se da je postojao neki zakonski osnov, koji je evo, protekle nedelje ukinut, da bivši gradonačelnik Zrenjanina, godinu dana sedi u zatvoru. Predlog broj šest.
Protekle nedelje je Udruženje novinara Srbije prikupilo petsto potpisa kolega, članova i Udruženja novinara Srbije i ovog drugog Nezavisnog udruženja novinara Srbije, za apel da se Slavoljub Kačarević pusti, da se brani sa slobode. Hajdemo da čujemo neke od argumenata, u predlogu broj sedam.
I hajdemo da vidimo, ovo što smo pomenuli, dakle, čemu služi maska, osim da istaknete oči? Predlog broj osam.
E sad, idemo na poslednji predlog za ovu nedelju. Dakle, protekle nedelje, Emir Kusturica je, bez maske, primio novinara HRT-a. Tresla se Mokra Gora, šta se rodilo, to ćemo tek videti. Predlog broj devet.
UKLJUČENJE GLEDALACA
Gledateljka: Imam sina koji ima 17 godina i koji pet godina boluje od dijabetesa, četiri puta je dnevno na insulinu, ide u školu i naravno, večito pitanje kako ga zaštiti? Kako tom mladom čoveku objasniti da ne treba da ide u diskoteku, da ne treba da se ljubi? Kažu da će najveći nalet gripa biti tamo negde oko Nove godine, kako ga ubediti da ne ide u diskoteke i da ne ide na proslavu Nove godine? Kontaktirala sam našeg endokrinologa u Tiršovoj klinici, apsolutno mi nikakve konkretne odgovore nisu dali na neka mora konkretna pitanja i samo hoću još nešto da pitam vaše cenjene goste. Da li ja mog sina, koji je hronični bolesnik, užasno hronični bolesnika, ako tako mogu da kažem, da li treba da ga vodim odmah u bolnicu, kad ne daj bože, dobije visoku temperaturu, ili da čekam, kao i svi ostali, 24 časa i 48 sati? Kako da ...
Bećković: Sačekate, hajdemo da probamo odmah ovaj odgovor da dobijemo, dakle, kad dete boluje od dijabetesa i ima 17 godina, je l' da ga odmah vodi u bolnicu?
Pelemiš: I hroničnu bolest pluća je rekla. Pa, treba da...
Bećković: Šta kažete odmah, znači, da ne čeka to 38, 39, 40? Šta Vi kažete?
Pelemiš: On je u toj rizičnoj grupi.
Vukomanović: Pa, ukoliko temperatura nije previše visoka, ukoliko nema nekih drugih metaboličkih poremećaja u regulisanju osnovne bolesti, ukoliko su opšti simptomi...
Pelemiš: Evo da kažemo da je temperatura 38 sa pet?
Vukomanović: 38 sa pet, treba pokušati sa opštim merama.
Pelemiš: Kad ide u bolnicu?
Vukomanović: Ide u bolnicu, ukoliko temperatura traje duže od tri dana i ukoliko pre toga, dete... Majka primeti da dete otežano diše, ima povraćanje, proliv...
Bećković: I Vi bi ste pustili tri dana?
Pelemiš: Ja bih ga poslao ranije, zato što ima dodatne bolesti.
Kon: Napravljene su tablice, odmah da kažem.
Bećković: Pa očigledno nisu, doktore. Tablica “1”, tablica “3”, odlučite, nađite lekara kome verujete. Hvala.
Gledalac: Imao bih pitanje za gospodina direktora klinike, Instituta za majku i dete. Prvo je: da li su deca koja su trenutno obolela zdrava, ili inače već imaju neku bolest i da li će se, kad dođe do vakcinacije, da li će lekari vršiti neko filtriranje, da li neka deca smeju ili ne smeju da prime vakcinu, recimo npr. ako neko dete ima neku autoimunu bolest.
Bećković: OK. Evo odmah ćemo to. Hvala Vama, kažite odmah?
Vukomanović: Dva najteža bolesnika koja su na respiratoru, znači koji zahtevaju to - mehaničku ventilaciju, imaju i dodatne probleme. Znači, nisu potpuno zdrava deca. Ostali bolesnici, koji su na opservaciji u odeljenju intenzivne nege, su zdravi bili prethodno, ali oni i nisu za primenu mehaničke ventilacije. Što se tiče davanja vakcina, kod autoimunih bolesti, kao i kod svih onih koji imaju, koji su imuno kompromitovani, da kažem, na neki način, neophodno je, spadaju u rizičnu grupu i oni treba da dobiju vakcinu.
Bećković: A je l' ima nekog ko ne sme da dobije vakcinu? Da li postoje deca, dakle čuli smo u Sloveniji ima taj apel: pazite, ne smeju da dobiju vakcinu oni koji su alergični na bilo koji sastojak. Da li deca koja imaju bilo koju bolest...
Vukomanović: Ona deca koja pokazuju alergijske reakcije na prethodno primljenu vakcinu, ili pokazuju neke nutritivne oblike alergije, pre svega na jaja, ne treba da dobiju vakcinu.
Bećković: Da li to roditelj treba sam da zna, ili će to biti jasno u tom momentu kad se kaže koja je to vakcina, ko ne sme da je prima? Da li će to biti jasno? Hoće?
Kon: Vakcinacija će se vršiti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, tako da prilikom svakog...
Bećković: Znači neće biti ono: opa, idemo, vakcina?
Kon: Ne sprovodi se vakcinacija u tercijarnim zdravstvenim ustanovama, tako da je to uobičajeni postupak. Znači, uvek pred davanje vakcine, uvek ide pitanje: da li ste alergični na nešto? I normalno, ne daje se vakcina u toku nekog akutnog stanja. Znači, ako dete, u tom trenutku ima temperaturu, ili u tom trenutku loše, zbog nekog drugog stanja, recimo upala slepog creva i tako, znači, nešto potpuno van, ali akutno stanje, tada se ne daje vakcina.
Bećković: Dobro. Idemo i ovo, Vi ste poslednji za večeras, dakle ne deseti, ali da poslednji pošto je jedanaest sati, izvolite kažite?
Gledateljka: Dobro veče.
Bećković: Dobro veče.
Gledateljka: Pozdrav za Vas i Vaše goste. Samo za početak da glasam za predlog broj jedan i da se nadovežem na prethodno pitanje. Mnogo ste slabo pričali o trudnicama, kakav efekat ovaj virus ima na trudnice? Koliko je opasno da trudnice primaju...
Bećković: Pričali smo, možda ste propustili deo.
Gledateljka: Da, da, jeste malo, da li smeju trudnice da primaju i šta bi se desilo ako, ne daj bože, neka trudnica dobije ovaj virus?
Bećković: Dakle, odgovor je bio od oba doktora da treba trudnice da primaju i vakcine i lek, ako su bolesne, bez obzira da li je u prva tri meseca ili ne, jeste se složili oko toga?
Kon: Što se vakcine tiče, biće ne u prva tri meseca.
Bećković: Što se vakcine tiče, ne u prva tri meseca. Da, ja verujem da bi smo mogli još jako dugo da pričamo, ali dakle, ne može se sve što se hoće i sad najskraćenije moguće, šta je Vaš najjači utisak?
Pelemiš: Pa meni je taj, čini mi se, drugi beše, moždani udar?
Bećković: Aha.
Pelemiš: To, ali u negativnom smislu.
Bećković: Vaš?
Kon: Meni je ipak odluka Vlade o hitnoj nabavci vakcine. To je meni apsolutno najveći utisak, posle dugogodišnjeg rada.
Bećković: I Vaš?
Vukomanović: Pa evo, možda predlog broj jedan, da ne bude sve... Da se ne vrti sve oko gripa. Dobijena je... Biće dobijena saglasnost za putovanje naših građana u inostranstvo, u malo nezgodnom vremenu. Slovenci su naročito zainteresovani da idemo na vikend kod njih i videćemo kako će vakcinisani Slovenci da prime nevakcinisane Srbe.
Bećković: A jeste li Vi zainteresovani da idete na vikend u Sloveniju?
Vukomanović: Jesam.
Bećković: Jeste, dobro. Kakav je Vaš utisak o Emiru Kusturici? Prosto mi je zanimljivo, pošto ste lekari i ne znam ništa šta mislite, šta?
Pelemiš: Pa, moj utisak je pozitivan ukupan.
Bećković: Šta Vam je pozitivno?
Pelemiš: Pa, pozitivan njegov način, onoliko koliko sam mogao da vidim, ali nemam kompletan utisak o tom intervjuu, ali ono koliko sam mogao da sagledam, mislim da se on tu, po meni, poneo sasvim ispravno.
Bećković: Vaš?
Kon: Ja izuzetno poštujem Emira Kusturicu i njegovu genijalnost. Ovde ne bih se izjašnjavao, pretpostavljam da je neki sukob bio i mislim da se radilo o nekoj provokaciji. Kako je to završeno, videli smo.
Bećković: Utisak van liste je izbor novih akademika i ono što smo videli u medijima, dakle, jedan od kandidovanih ljudi za novog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, bio je i ministar zdravlja, Tomica Milosavljević i od mogućih 65 glasova, dobio je deset. Kako to komentarišete? Dakle, nije prošao.
Kon: Ja profesora Milosavljevića znam i privatno, ali znam ga i kao ministra zdravlja, tako da imam izuzetno pozitivno mišljenje o njemu. Što se tiče njegove akademske karijere, znam da je bio profesor pre nego što je postao ministar. Nisam siguran da li je mogao zaista i više da postane u toj akademskoj karijeri. Pretpostavljam da je to razlog što... Mislim da mu je škodilo to što je ministar. To je moje lično mišljenje.
Bećković: Da se politika umešala?
Kon: Da.
Bećković: OK. Hvala Vam.
Kon: To je ono što ja mislim.
Bećković: Hvala Vam. Šta Vi mislite, dakle birajte sad pitanje, imate prava da birate pitanje, da li ćete da se izjašnjavate o tome zašto je Tomica Milosavljević dobio samo deset glasova?
Vukomanović: Da, pa u nekim... Slažem se, u nekim drugim okolnostima verovatno, ministar bi bio mnogo, mnogo, da kažem, ozbiljniji kandidat za prijem, ali politička karijera je napravila jedan, da kažem prazan prostor u tom naučnom i akademskom.
Bećković: A koliko ga se sećate iz struke je bio daleko?
Vukomanović: Sigurno, sigurno jedan od naših najboljih gastroenterologa i profesora i kurikulumom, koji sigurno zaslužuje takvo počasno mesto, što se kaže, i poziciju.
Bećković: Da možete da birate, dakle, šta je bolje biti, akademik ili ministar zdravlja, ako jedno uslovljava drugo, šta bi ste Vi?
Vukomanović: Akademik, sigurno.
Bećković: Akademik, a Vi?
Kon: Dobro, kod mene to ne dolazi uopšte u obzir, tako da...
Bećković: Hajdete, zamislite?
Kon: Ja, zavisi šta je ko učinio u životu, ako je imao određenu misiju.
Bećković: Ma Vas pitam, hoćete akademik ili ministar zdravlja? Nudim?
Kon: Teško, ni jedno, ni drugo, pravo da Vam kažem.
Bećković: A Vi?
Pelemiš: Mislim da mi ne jedno nije dostupno.
Bećković: Ni jedno Vam nije dostupno?
Pelemiš: Nije.
Bećković: Hvala vam najlepše. Najjači utisak protekle nedelje: “opaliću ti vakcinu”, dakle, šta god mislili o tome, a gledaoci koji su glasali SMS-om, veruju da je najjači utisak, predlog broj šest, dakle, puštanje Gorana Kneževića na slobodu posle godinu dana, sa obrazloženjem da su evo sada, prestali zakonski uslovi da sedi u zatvoru. Sve najbolje i zaista sve najbolje. Budite živi i zdravi i vidimo se za sedam dana.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Utisak nedelje |
|
|
|
-
20. 11. 2009.
Budžet, uz planirani manjak od 104 milijarde dinara,
...dalje
-
20. 11. 2009.
Peščanik, 384. emisija: Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan
...dalje
-
20. 11. 2009.
Dnevnik: Cvetković: Povećanje standarda; Raspisan tender
...dalje
-
20. 11. 2009.
Zvezdi prvi derbi u sezoni - 76:73...dalje
-
20. 11. 2009.
Opstanak koalicije u Prištini...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Tiodorović: Stope obolevanja i smrtnosti
...dalje
-
20. 11. 2009.
Sajmovi zapošljavanja...dalje
-
20. 11. 2009.
Jutarnji dnevnik: Van Rompe za proširenje EU; Radnici
...dalje
-
19. 11. 2009.
Dnevnik: Patrijarh Pavle sahranjen u porti manastira
...dalje
-
19. 11. 2009.
U Beogradu sahranjen patrijarh Pavle...dalje
-
19. 11. 2009.
Tražimo nestale, uspostavljamo izgubljene kontakte...dalje
 Download B92 emisija
|
|
