| |
|
|
4. maj 2008.
|
| Tadić, Nikolić - EU, Hag, Kosovo |
Nikolić: Zaključio sam da njih dvojica ne mogu više da naprave zajedničku vladu. Ja sam onda, svestan toga da Srbija mora da ima vladu, rekao jasno - voleo bih da pobedimo sami, kao što to svako valjda voli, ali mi ovog puta imamo partnera i taj partner bi mogla da bude Demokratska stranka Srbije sa svojom koalicijom, zato što su u poslednjih, čini mi se, godinu ili dve potpuno prihvatili ono što Srpska radikalna stranka sve vreme govori.
Tadić: Tomislav Nikolić je danas rekao da Srpska radikalna stranka, kad bi pobedila na izborima, bi prekinula saradnju sa Haškim tribunalom. Prekid saradnje sa Haškim tribunalom - nema Srbije u Evropskoj uniji. Tačka. To i ptice na grani znaju, ne samo građani Srbije. Ako Srbija nije u Evropskoj uniji, ja vam sada kažem, možete da izračunate... Nivo plata više ne bi bio 360 evra, nego bi otprilike one zadržale na 200 evra.
|
Gosti: Lideri Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke, Tomislav Nikolić i Boris Tadić
Autorka: Olja Bećković
|
Neautorizovana i nelektorisana verzija
Bećković: Dobro veče. Dobro veče po ko zna koji put i po ko zna koji put vam govorim i evo nas u poslednjoj nedelji pred sudbonosne i istorijske izbore. I po ko zna koji put vam govorim da ovakvih nedelja, idemo prvo na predloge, onda se vi javite da kažete šta je najjači utisak, pa onda ćemo zajedno da dočekamo, s poštovanjem zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikolića, a potom i predsednika Srbije, odnosno predsednika Demokratske stranke, Borisa Tadića. Znači idemo na predloge i lako će te pogoditi šta je predlog broj jedan za ovu nedelju, ono što je novo, a to je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, predlog broj jedan.
I u predlogu boj dva, gledamo šta su potom o ovom Sporazumu i koliko je ispravan, rekli Božidar Đelić, Boris Tadić i šta su o njima rekli, još uvek neidentifikovana lica. Predlog broj dva.
Koalicija Demokratska stranka Srbije, Nova Srbija pozdravila je ovaj potpis i pozdrav gledamo u predlogu broj tri.
Telegrami podrške stižu iz Srpske radikalne stranke, predlog broj četiri.
I šta je tačan odgovor, ima li dogovora i ima li sporazuma između Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke? O tome govori predlog broj pet.
Protekle nedelje, građani Srbije bili su obuzeti tim nagađanjem, ko li je taj specijalac, koji je otišao kao visoki predstavnik kod ministra inostranih poslova Holandije da tužaka Vojislava Koštunicu. Predlog broj šest.
U predlogu broj sedam, gledamo susret dva pisca, koja su međuvremenu ušla u politiku. Predlog broj sedam.
Ovo je bilo tzv. razgibavanje i sad idemo na udarce, predlog broj osam.
U cilju neutralisanja, Nenad Čanak zarobio diktafon novinarke. Predlog broj devet.
I na mestu broj deset, za proteklu nedelju, Ivica Dačić, ako može da uđe u manastir, ne znam što ne bi mogao na listu Utiska nedelje, predlog broj deset.
UKLJUČENJE GLEDALACA
Gost Tomislav Nikolić
Bećković: I sad nastavljamo gde smo stali, dakle, proglasili ste za najjači utisak protekle nedelje, predlog broj jedan: «levom rukom» potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a sada u emisiji Utisak nedelje, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, gospodina Tomislav Nikolić, dobro veče.
Nikolić: Dobro veče.
Bećković: I sad je moje prvo pitanje to: da li vam je to palo na pamet da vam je negde dosadilo da ceo život budete zamenik i da vas sada najavljujem kao zamenika, ko zna koji put?
Nikolić: Pa vi me najavljujete po zvaničnoj funkciji.
Bećković: Po zvaničnoj funkciji.
Nikolić: Ali ja već šest godina stranku vodim kao da sam predsednik stranke, tako da mi to ništa nije smetalo i u ovih šest godina, sve uspehe i neuspehe, vezujem isključivo za svoj rad. Valjda to radi svaki predsednik stranke.
Bećković: Da, svaki predsednik, ali ne svaki zamenik.
Nikolić: Ne radi. Vi ni u jednoj stranci nemate zamenika. Ni jedan drugi predsednik nije dozvolio da stranka izabere i zamenika. Samo Vojislav Šešelj.
Bećković: Nijedan drugi nije u Hagu.
Nikolić: Ne, to je bilo pre još kad smo pisali Statut, '91. godine.
Bećković: A primetili ste te primedbe, da vaši protivnici kažu, - pa mi nemamo šta da razgovaramo sa Tomislavom Nikolićem, on nije kandidat, kandidat je u Hagu i to je Vojislav Šešelj. I imaju prostor da vam govore to, prosto -to ne govori on, to nije njegovo mišljenje, on sve što ima da kaže, on prethodno mora da pita tamo, da li vam to smeta?
Nikolić: Ne. To treba prvo da ubede građane Srbije da je tačno to što govore. Ali to smatram jednim delom prljave kampanje i posebno nemoralne kampanje. Mešati čoveka, koji je u Hagu, u ove naše unutrašnje političke sukobe, njegovu sudbinu dovoditi u vezu, neku korelaciju sa odnosima u Srbiji i na taj način ga proglašavati krivim, zato što kad govorite negativno o Vojislavu Šešelju u Hagu, vi ste ga već osudili. A mi ostali, koji potpuno drugačije gledamo na stvari, mi kažemo da je to što je on otišao u Hag, iako su ga oterali iz Demokratske stranke u Hag i to je sad potpuno jasno, da je to što je on učinio jedno veliko delo i da je cela njegova borba tamo, neka mikro – srpska borba, otprilike, i da Vojislav Šešelj, boreći se protiv izmišljenih lažnih svedoka, protiv čitave grupe od ljudi koji organizuju suđenje protiv njega, zaista nema vremena da se bavi srpskom politikom, uz knjige koje piše tamo, jednostavno taj posao je on meni prepustio na aerodromu Surčin, onog dana kada je odlazio i od tog dana, pa evo i večeras ja stranku vodim potpuno sam i ja... sam? Sam u odnosu na Vojislava Šešelja, inače mi imamo organe koji to sprovode. I nikada evo... pa ja se nisam čuo petnaest dana sa Vojislavom Šešeljem.
Bećković: Čitavih petnaest?
Nikolić: Da, zato što sam u intenzivnoj kampanji. Mitinge imamo uglavnom uveče. Ono zove uglavnom uveče posle tih suđenja, tako da prenesu mi ponekad, kad stignem da zapisnik sa sastanka na koji on zove, a inače se zaista nismo čuli.
Bećković: A da li to znači da pre petnaest dana, da li bi sada mogli da nagađamo, to kada ste se čuli poslednji put pre petnaest dana, da vam je tada rekao da nećete vi biti premijer, nego da ste dužni da ponudite premijersko mesto Vojislavu Koštunici?
Nikolić: Ali to bi mogao da me pita neko ko ne poznaje političku scenu, ili neko ko ne poznaje odnose u Srpskoj radikalnoj stranci. Vojislav Šešelj i ja smo stranku osnovali i utemeljili na potpuno ravnopravnim osnovama. On je apsolutno i nesporno jači političar i intelektualac od mene. Njega je stranka birala uvek za predsednika, ja sam to poštovao zato što, otprilike znam svoje vrednosti, znam njegove vrednosti, ali nikada nismo imali odnos, da meni Vojislav Šešelj nešto naredi, ili da mi kaže da će nešto da bude, ili bar da ja tog časa njemu ne kažem, - ne tako, ako se ja pitam, tako neće da bude i da mu ne kažem...
Bećković: A kad je to bilo npr. da vam je on nešto rekao, a vi ste rekli, - ako se ja pitam, tako neće biti, i nije bilo. Je l' postoji taj primer?
Nikolić: Da, postoji.
Bećković: Kad?
Nikolić: Pa mislim da Srbija zna kad je to bilo. Stranka sigurno zna.
Bećković: Pa ja mislim da ne zna. Pa stranka zna, ali niste vi ovde samo zbog stranke, pretpostavljam.
Nikolić: Ali stranka je uradila kako je odlučeno na sednici centrale uprave, moj glas je bio protiv i neću da pričam kad sam bio protiv. Bio sam protiv jedne veoma važne odluke.
Bećković: Da vas pitam još jednom?
Nikolić: Nemojte, ne vredi, iako vi večeras izgledate lepše nego ikad, ali ne vredi.
Bećković: Utoliko mi pre nećete ništa reći, nego ćete tako gledate u mene cele večeri.
Nikolić: Tako je. Tako je. Jeste.
Bećković: Hajdemo onda ovako, ako to nije Vojislav Šešelj...
Nikolić: Znači, uspeh ili neuspeh stranke je posao velikog tima, koji sam ja predvodio u ovoj kampanji. Pregovori će početi najverovatnije, ako budu potrebni 12. maja ujutru. Ja želim da brzo radimo. Na njima ne može da učestvuje Vojislav Šešelj.
Bećković: U čemu je onda tajna toga da ste na početku, kada su raspisani izboru, na početku kampanje ste imali tu superiornu izjavu da Vojislav Koštunica ne može biti premijer i da se potom desila ta promena i da ste mu onda ponudili da bira, da li će biti premijer, ili će uzeti većinu ministarskih mesta, da odbrojavate te dane, celu kampanju odbrojavate dane, govorite iz Zrenjanina, Kragujevca, - čekam odgovor deset dana, čekam dvadeset, čekam petnaest, a on vam ne odgovara.
Nikolić: Ja sam zaista čekao.
Bećković: Ali zašto se, uslovno rečeno, zašto spuštate sebi cenu? Zašto se ponižavate?
Nikolić: Nije tačno. Nemojte baš da govorite apsolutno kao da čitate samo ono što izjavljuju ovi iz Demokratske stranke, njih to strahovito plaši. Svi moji nastupi, naročito u poslednjih godinu, dve ih strahovito plaše. Svi su bili vezani brigom za državu. Kada smo ušli u kampanju za ove parlamentarne izbore, ja sam načinio jedan gest, koji je veoma pošten, ali nije politički. Iz njega je stvorio osnovu da oni koji odlaze sa vlasti ovog puta, pokušaju da ostanu, govoreći pežorativno o meni i mom shvatanju Vlade republike Srbije. Prvo Srbija mora da ima vladu posle ovih izbora. Analizirajući ono što su jedan drugom učinili Tadić i Koštunica, ono što su njihove političke stranke učinile jedna drugoj, puteve apsolutno različite kojima su krenuli u poslednjih, intenzivno u poslednja dva meseca, ja sam tada zaključio, ne daj bože da se prevarim, ne bi valjalo za Srbiju, inače ovako meni, u to se ne mešam, zaključio sam da njih dvojica ne mogu više da naprave zajedničku vladu. Posle toga je došao ovaj Sporazum, famozni, na kome su se, čini mi se potpuno razdvojili. Ja sam onda, svestan toga da Srbija mora da ima vladu, rekao jasno, - voleo bih da pobedimo sami, kao što to svako valjda voli, ali mi ovog puta imamo partnera i taj partner bi mogla da bude Demokratska stranka Srbije sa svojom koalicijom, zato što su u poslednjih, čini mi se, godinu ili dve potpuno prihvatili ono što Srpska radikalna stranka sve vreme govori.
Bećković: Ali kako onda razumete...dobro recimo...
Nikolić: I onda sam rekao da, koliko ja poznajem političku teoriju, a posebno političku praksu iz celog sveta, ne iz Srbije, najjača politička stranka određuje mandatara za sastav vlade. Ako bih se rukovodio srpskim primerom, kako to nije bilo pežorativno kad je Demokratska stranka ustupila mesto predsednika vlade Vojislavu Koštunici?
Bećković: Kako nije? Kako nije, pa je l' to tema koje se ne skida sa dnevnog reda?
Nikolić: Pa kako jeste? Je su li oni govorili... a da li su oni govorili, tada da su oni postali čistačice u Vladi, za sebe? Nisu. Oni to govore za one koji prihvate npr. ili kažu da su otvoreni za razgovor, da na isti način uđu u vladu, ali samo momenat.
Bećković: Ali je ovo lep znak da ste vi... da je vama olakšavajuća okolnost...
Nikolić: Nemojte da ih branite. Ne vredi im. Gotovo je. Još tri dana.
Bećković: Ne, ne, ne naprotiv, vi ih branite. Vi se sad ugledate na njih. Vi kažete, - kada mogu oni, mogu i ja.
Nikolić: Ne, oni su me napali. Ja vam nisam rekao da mogu, ja to nisam rekao ni javnosti. Ja hoću pred vama da kažem kako je to sve bilo, a ne kako se interpretira. I onda je prošlo pet dana nije bilo odgovora. Onda sam išao dalje, otvorio sam priču o predsedniku vlade. Ako bih sve vreme kampanje govorio, kao što neki govore, - ja ću biti predsednik vlade, kako onda očekujem koaliciju? Ako zakujem, pa kažem, - mi ćemo voditi policiju, sad već, kakvu koaliciju očekujem? Koaliciju u kojoj će neko da prihvati sve što...
Bećković: A što ste onda to govorili pre dvadeset dana? Što ste govorili, - ja ću biti predsednik vlade?
Nikolić: Zato što to može tako i dea bude. Ja sam sad samo otvorio razgovore, 12. u ponedeljak ujutru, sešćemo valjda, ako bog da i to Srbija očekuje, to Srbija želi. Sešćemo i početi od funkcije predsednika vlade, do poslednjeg ministra. Znači, o svemu ćemo da razgovaramo. Ja uopšte ne idem na taj sastanak i kažem, - e sad, evo ti spisak, ovog o čemu se ne razgovara. Ne, razgovara se i o funkciji predsednika vlade. Naravno da nama pripada pravo na tu funkciju, ali će možda Vojislav Koštunica reći, - zauzvrat, mi ćemo to i to, ili...
Bećković: Čekajte, rekli ste pre tri dana, tog dvadesetog dana, kada ste izbrojali 20 dana da nema odgovora, rekli ste, - baš me briga s kim će Vojislav Koštunica, ne moram više da trpim njegovu dvoličnost i ne moram više da trpim njegovo ponašanje.
Nikolić: Ja više ne govorim o tome na mitinzima, ja više o tome ne govorim u televizijskim emisijama, ja večeras želim da budem potpuno iskren. Ja ponovo nisam političar.
Bećković: Da, ali zašto... znači nije vas baš briga, ako vi opet planirate 12. sa njim, znači nije vas baš briga. Znači nije tačna ta bila izjava?
Nikolić: Delimično, Srpsku radikalnu stranku nije briga, ali građani...
Bećković: A vas je baš briga.
Nikolić: Ne, ne pa mene isto tako nije briga.
Bećković: Izjavili ste, - baš me briga.
Nikolić: Nije me briga.
Bećković: Dobro.
Nikolić: Ali slušajte, ne slušate?
Bećković: Ne, nego ne razumem.
Nikolić: Znači, nije me briga, mene lično kao Tomislava Nikolića. Postoji jedan problem koji Vojislav Koštunica nameće Srbiji, -ako ja kao građanin Petar Petrović, glasam za Demokratsku stranku Srbije, koja je to vlada? To je jedini problem koji ja sada postavljam pred Vojislava Koštunicu. Pitam ga kao građanin, - ako glasam za Vojislava Koštunicu, da li sam ja to dao glas Borisu Tadiću? Da li Vojislav Koštunica pravi vladu sa Borisom Tadićem? Da li Vojislav Koštunica želi da ima ikakvu vladu? Nastupi Velimira Ilića, koji govori kao njegov zvučnik su, - evo vam novog predsednika vlade, Vojislava Koštunice. Kako ja to da prihvatim?
Bećković: Ali evo i danas imate nastup... da li ste vi doživeli današnju izjavu Velje Ilića, koju smo čuli večeras u vestima...
Nikolić: Ne, nisam, danas sam... evo ja sam pravo iz Sremske Mitrovice došao kod vas.
Bećković: Evo ja vam kažem. Dakle, večeras je druga vest na vestima B92, bila izjava Velje Ilića, da će tražiti partnera u vladi, u Srpskog radikalnoj stranci. Da li vi sad to razumete kao zvučnik Vojislava Koštunice, da ste konačno dobili odgovor od Vojislava Koštunice, ili je to rekao Velja?
Nikolić: Ja razumem, ali voleo bih da sam gledao večeras emisiju Vojislava Koštunice, voleo bih da on to kaže na televiziji. On to duguje na nekoliko dana pred izbore. Neće kruna da mu padne s glave. Neće izgubiti možda ni jedan glas. Možda će da izgubi glasove, ili čak neke članove stranke, koji nisu za saradnju sa Srpskom radikalnom strankom. Možda, ali ne sme više, ne može i nije normalno i nije prirodno da ostavlja privid, da može i sa jednima i sa drugima. I ništa više.
Bećković: Ali on vam šalje uporno poruku da je to što vi tražite i ne samo vi, nego bilo koji novinar koji to pita, on uporno šalje poruku da se u civilizovanom svetu o tome ne govori, pre izbora.
Nikolić: Dobro, onda što me pitate? Prvo, Vojislav Koštunica i Boris Tadić nisu stvorili još uvek civilizovanu Srbiju, a drugo, ako je to civilizacijska tekovina, što onda pitate? Evo i ja mogu da vam se predstavim kao civilizovan čovek i kažem, - videćemo posle izbora, ali ja Srbiji jasno kažem...
Bećković: Pa propustili ste tu šansu.
Nikolić: Ne, ja Srbiji jasno kažem, - Boris Tadić, Demokratska stranka su jedan svet, očigledno. Možda su nam želje iste, ali principi kojima se rukovodimo, putevi kojim tvrdim da ćemo voditi Srbiju su tako različiti, da mi ne možemo da pravimo zajedničku vladu. Znači, zavisiće od toga da li će Vojislav Koštunica učestvovati u vlasti ili ne. Očigledno je. Onda tu treba njega nekako dovesti.
Bećković: Pa bila je ideja da sedite vas trojica večeras zajedno. Koliko sam razumela vi ste bili raspoloženi, predsednik Demokratske stranke je bio raspoložen, jedino Vojislav Koštunica nije bio raspoložen da sedi sa vama dvojicom, tako da.
Trebalo je da obavezujete Borisa Tadića.
Bećković: E dobro, trebalo je svašta, ali hajdemo dalje. Pomenuli ste malopre da to ne bi bilo prirodno i da prosto ne bi bilo razumno govoriti, sada u ovoj fazi i kakve su onda koalicije moguće, ako vi sada kažete, - ja ću biti premijer, ili kažete, - naše će biti Ministarstvo policije. S druge strane, čini se da kad čovek prati vašu kampanju, da je negde težište te kampanje na toj reči «hapsićemo», i deluje prilično neuverljivo da bi ste, nekako čovek misli, sve bi ste dali, ali to Ministarstvo policije ne biste, a istovremeno ste rekli u ne kom trenutku, da to kada ste vi...
Nikolić: Ne, nego govorim intenzivno već nekoliko godina da bi to poverio predstavnicima nacionalnim manjinama to ministarstvo. Dakle, mi imamo dvadeset govornika na mitingu, neko pomene hapšenja, pomene ono što narod voli da čuje i što ponese ga narod i to bude udarno mesto...
Bećković: Ovde ste... ali zapamtite ovo što ste rekli, dakle oni ponove ono što narod voli da čuje i vi hapsite svaki dan, zato što narod voli da čuje.
Nikolić: Mi ne hapsimo, ja kažem da...
Bećković: I sada vi kažete... vi dobro znate da je sistem...
Nikolić: Ako mogu ja?
Bećković: Samo da ja kažem to, samo hoću da se umešam tu. Znači, ne biraju mediji, nažalost, više šta je vest sa mitinga, nego koliko razumem, štabovi šalju izveštaje. Znači, vi birate to što je bilo najefektnije rečeno.
Nikolić: Nije tačno. Danas je bilo 15 kamera u Sremskoj Mitrovici. Bilo 20 govornika, da li zaista mislite da mogu da znam šta je rekao... šta će da kaže predsednik opštinskog odbora iz Pećinaca, iz Rume...
Bećković: Ne, ne mislim, nego gledam u vestima, kako je moguće da na svim vestima, na svim kanalima gledamo isti izveštaj?
Nikolić: Ali koji to kanal hoće da objavi nešto pozitivno o Srpskoj radikalnoj stranci?
Bećković: A šta je negativno da ćete da hapsite?
Nikolić: Pa prvo zato što to nije uopšte moto kampanje, niti je moto moje kampanje. To je, ponavljam, verovatno da iz svake političke stranke poneko to kaže na mitingu. Ja ne idem tako grubo i brutalno. Verovatno da će biti hapšenja, a kako da ne bude. Ovo je zemlja okorela u kriminal. U ovoj zemlji su mito i korupcija glavni osnov za sticanje bogatstva. Kako da ne bude hapšenja?
Bećković: Vi ste rekli...
Nikolić: U ovoj zemlji, svako želi da zna da li je kriminal je harao u ovih osam godina ili nije? Da li je, da li su privatizacije bile delo kriminalaca, ili delo ljudi odgovornih, koji su brinuli o sudbini Srbije? U ovoj zemlji treba da se sazna... prvo od Sartida, kako je krenulo, pa do poslednje privatizacije, da li je bilo kriminala? Ako je bilo, kako da ne budu uhapšeni? Ako ja sada stalno dobijam izveštaje od ljudi iz policije, koji više na znaju šta će sa sobom. Doterali istrage do kraja i ne dozvoljava im se da idu dalje. Zašto da ne pustim te završe svoje istrage do kraja?
Bećković: Naravno, ali to je znači...
Nikolić: E zato nam treba promena vlasti. Osam godina se smenjuju.
Bećković: Ali ja to hoću da vas pitam. Znači, vi ste rekli u tim, u okviru tih priča da vas baš briga više gde će Vojislav Koštunica, rekli ste i to da je sva prilika da niko nema hrabrosti da uđe sa vama u zajedničko čišćenje i borbu protiv kriminala i korupcije i da je DSS u strahu da ćete morati da hapsite i njihove prijatelje. Na koga ste mislili?
Nikolić: Pa verovatno da tu postoji u tom DOS-u od 2001. godini, dok su zajednički radili, da postoji i zajednička odgovornost. Ali ja ne znam konkretna imena. Po neko od mojih saboraca pominje konkretna imena. Ja neću, ja se time ne bavim. Želim da tačno i jasno odredim svoje ponašanje u slučaju da mi vodimo državu posle ovih izbora. Ponašanje vlade u kojoj će učestvovati Srpska radikalna stranka. Biće ovako kako vam večeras govorim, ne onako kako bilo ko drugi kaže.
Bećković: A kako, biće kako vi govorite, a šta ćemo sa vašim saborcima, koji govore imena koje hapsiti.
Nikolić: Oni će da rade onako kako im ja govorim. Ja odgovaram za sve ovo. Je l' mislite da smem da prepustim poslove? 18 godina grčevite borbe da dođemo na ovaj nivo, da smem da prepustim da se to tek tako odvija, stihijski i da ispustimo šansu, koju Srbija tako dugo i tako željno čeka. Možemo mi da pričamo koliko god hoćemo, ali meni su predstavnici austrijskog kapitala pre neki dan rekli jednu rečenicu, za koje ne verujem da Srbija zna, da je rečenica koju najpre nauče svi stranci koji ovde investiraju, ta rečenica na srpskom glasi, - a gde sam ja tu? Zamislite Austrijanca, koji je naučio od ministra rečenicu, - a gde sam ja tu? On je došao i rekao, - želimo da gradimo fabriku na toj i toj lokaciji, da zaposlimo toliko ljudi, da uložimo toliko kapitala, ministar mu je rekao, - a gde sam ja tu?
Bećković: To je jedan dosta bajat vic, čini mi se. A gde sam tu ja?
Nikolić: Ja sam ga čuo pre neki dan.
Bećković: Pa eto. Eto, vi ste čuli pre neki dan, a trebalo bi da ste u kontaktu sa narodom, a narod vic priča već sedam godina.
Nikolić: Pa narod ne zna kako ministri dolaze do novca. Kako dolaze do kuća na Dedinju. Narod ne zna kako ministri dolaze do desetina miliona evra koje imaju u akcijama banaka, kao svoj kapital zarađen za godinu dana. Narod to mora da sazna.
Bećković: Dobro, da vas vratim na sekundu na ovu koaliciju, koja se predstavlja kao idealna. Dakle, Srpska radikalna stranka i DSS.
Nikolić: Jedina moguća.
Bećković: Jedina moguća i znači, jedini odgovor koji je došao je došao danas od lidera Nove Srbije, za koji zapravo ne znamo da li je to glas Vojislava Koštunice ili je samo njegov.
Nikolić: Pa znate šta, ako ne bude demantovan‚ građani će to verovatno razumeti.
Bećković: Može i on reći kao i vi, - to su moji saborci, koji tako nešto govore, nemam pojma šta pričaju, ali...
Nikolić: Može i tako da kaže, ali ako oćuti, onda je to njegova reč.
Bećković: Dobro. I jedno od tih ključnih mesta na koje... na kome bi ste vi mogli zajedno nastupiti, koliko sam razumela je, iz onoga što govorite jedni i drugi, odbrana Kosova. E sad, imate tu i to sam videla da su vas nedavno u jednom intervjuu, podsećali na tu stvar, da ste vi u nekom trenutku govorili o Velji Iliću, kao o čoveku koji se u vreme bombardovanja krio po manastirima, a on je vama odgovarao da što ste vi lično i vaši radikali branili da je to sve ono što je izgubljeno i što više nemamo. Gde god su vaši branitelji kročili, da je Srbija ostala bez te teritorije. I kako vam sad zvuči taj tandem branitelja Kosova jednog koji se krije po manastirima i drugih koji sve štosu branili su izgubili?
Nikolić: Pa ja mislim da bih mogao i sa Tadićem da branim Kosovo. Ja mogu sa svakim da branim Kosovo. Ja mogu sa svakim da branim Beograd. Kakav ja problem imam sa prošlošću bilo čijom, ako dođe do tako bitnog nacionalnog zadatka.
Bećković: Kako branite sa nekim ko beži? Kad je panika, on pobegne. Kako ćete da branite?
Nikolić: Pa ako bi sad pobegao, rekli bismo da ne brani Kosovo i Metohiju.
Bećković: Ali mislite popravio se?
Nikolić: Velimir Ilić. Ne, ne Velimir Ilić je pre nekoliko dana, slučajno sam video taj intervju u nekim ... «Novostima», čini mi se, rekao da je to bio njegov sukob sa onom, ondašnjom vlašću i da zaista...
Bećković: Jeste.
Nikolić: Da, pa rekao je.
Bećković: Da, da, da jeste, da, samo što...
Nikolić: Tako da on sada, pretpostavljam da nema sukoba sa vlašću u kojoj bi učestvovao i kojoj bi na leđa odmah pala odbrana Kosova, kao što i ova Vlada ima na leđima odbranu Kosova. Ova Vlada već koliko, godinu dana brani Kosovo i Metohiju. Ima podršku Srpske radikalne stranke. Ne angažuje se previše, ne angažuje se do kraja, ne pokazuje da joj je interes da odbrani Kosovo i Metohiju. Nego da joj je interes da samo građani pomisle da se Kosovo i Metohija brane. Ako je koalicija koju čine Koštunica i Velimir Ilić spremna, a da ispuni sve ono što govori sada u kampanji, onda se ja... onda ja ne brinem zato da li će neko da iz te borbe odstupi ili ne. A ne prihvatam uopšte da me neko optužuje da nismo odbranili ono što smo branili, ali smo branili. Ne možete onoga ko je poturao svoju glavu i nije znao da li će da se vrati živ, da optužite ako je neka teritorija koju je on branio pala. Kako? Ja to ne razumem uopšte. Ja samo volim da smo svi bili tamo zajedno, pa mi onda niko ne bi rekao, - to što si ti branio, to nije odbranjeno, jer meni je besmisleno da onome ko je sedeo kod kuće u Beogradu i držao političke govore, ili ko je bio u manastiru, da mu kažem, - zašto to nije odbranjeno? ili da ga pitam, - što nisi bio pored mene, možda bi smo odbranili. Bila su takva vremena. Ko je osećao dužnost da ode, on je otišao, ko je mislio da je to tuđa borba, taj je sedeo kod kuće. Došlo je drugo vreme, kad onaj ko je mislio da je tuđa borba, optužuje onoga ko je ginuo tamo, ali dobro. Vreme nosi breme.
Bećković: Dobro, ali ostanimo na toj temi, dakle, povodom ovog potpisivanja Sporazuma, rekli ste da je to potpis koji nas uvlači u priznavanje nezavisnog Kosova i u ono što je Boris Tadić i hteo, govoreći, -mir, mir, mir, a onda ste rekli da su nam u proteklih osam godina oteli sve što smo imali i da ćete vi sada sve to da vraćate, a onda se vaš saborac nadovezao na to pa je rekao da ne samo što ćete da vratite Kosovo, nego ćete da vratite i Crnu Goru, a vratićete i Krajinu i sve će to biti opet ovde. Je l' to nešto što je normalno?
Nikolić: Hajde redom. Sve je to normalno.
Bećković: Dobro.
Nikolić: Samo ako se dobro objasni.
Bećković: Hajdemo.
Nikolić: I mnogo dobro ako vam to kažem, da ne čitate. Dakle, mi imamo sada taj nekakav Sporazum, Demokratske stranke sa Evropskom unijom. Toliko on nema pravnu snagu, da čak ni ne stoji ni tehnička vlada iza njega. Stoji neki deo Vlade, onaj drugi deo Vlade kaže da to čak i ne liči na parafirani sporazum, a da su okolnosti tako promenjene da danas mora ponovo da se razmišlja o tome šta je parafirano, sa kime je to parafirano? Ja sam svoj stav izrekao i to je stranački stav, to nije smelo da se potpisuje, ali je već najavljivano i u predsedničkoj kampanji kao neki vetar u leđa Borisu Tadiću, pa se tada od toga odustalo. To ne znači nikakav poen Demokratskoj stranci. Ona može da obmanjuje svoje birače. Ne može da dobije ni jednog novog birača sumnjivim potezima.
Bećković: A što? Zašto? Njihovi birači su glupi? Šta?
Nikolić: Ne, nisu, veruju im. Veruju im. Ovim potezom nisu mogli da uvere nove birače da treba za njih da se glasa. Oni pokušavaju da ostave u svom korpusu birače koji brinu i o Kosovu i Metohiji, brinu i o Evropskoj uniji. I to je ta priča, šarena, mešovita, zbog koje bi neko morao da podeli mozak, da jedna hemisfera uopšte ne zna šta druga radi, kako bi mogla da funkcioniše. Ja ne mogu da se tako podelim. Ja sve informacije sabiram u glavi i ako mi neko kaže da je Evropska unija priznala Albancima da imaju državu, ja mu ne verujem da je nama priznala da je Kosovo i Metohija‚ u našem sastavu. Ne mogu to da verujem. Pa čak i da su napisali, a nisu. Dakle, taj potez Demokratske stranke, ako je tako dobar, Demokratska stranka je mogla da zatraži sednicu Narodne skupštine, da ratifikuje taj Sporazum. Zašto oklevati sa sporazumima koji život znače, koji donose sav benefit ovoga sveta, koji donose nova radna mesta, zapošljavanje. Što kažnjavamo ovu decu da ne putuju još šest, sedam dana ok se izbori ne sprovedu? Zašto odmah nije, u veličanstvenom nekom slavlju to ratifikovano i Demokratska stranka pobeđuje na izborima.
Bećković: Pa vi znate vrlo dobro sad da ovo što govorite nije baš puna istina i da ne zavisi da l' ćemo mi ratifikovati, nego da treba da ratifikuju sve zemlje potpisnice. I da to traje godinama.
Nikolić: Ali moramo mi da ratifikujemo, jer jeza nas dobar potez, da ne prođe kao Energetski sporazum – posao veka koji mi ne želimo da ratifikujemo, a nama posao veka.
Bećković: Pitanje je bilo kako ćete da vratite Crnu Goru i kako ćete da vratite Krajinu?
Nikolić: Polako, polako.
Bećković: Dobro.
Nikolić: Znači, očekujem, ne zato što bit o bila dužnost, ta tzv. tehnička vlada, a posebno njen deo nemaju pravo da zadužuju Srbiju ni na koji način. Ovo nije njihovo ustavno pravo. Trebalo je samo potpisuju virmane i naloge, kao tehnička vlada i da završimo tu priču o izborima pa onda da počne da funkcioniše neka vlada. Ali evo ja im preporučujem, pošto je to tako dobar potez, na njemu grade osnovu d pobede na izborima, hajde da to ratifikujemo na prvoj sednici i da verifikujemo mandate poslanika i odmah da bude ratifikacija tog Sporazuma. Da ga damo građanima na uvid, na srpskom jeziku, da ga damo poslanicima na uvid, da pročitaju, da opozicija kritikuje ono što misli da nije dobro i da to ide na glasanje, da narod Srbije odluči da li je to dobro ili nije. I gotovo.
Bećković: Narod Srbije će odlučiti to 11. Je l' tako?
Nikolić: Neće.
Bećković: Zašto neće?
Nikolić: Neće o tome da odlučuje.
Bećković: Pa kako neće? Neće ni glasati za one koji su to potpisali. Pa zašto bi glasali za izdajnike? Ako poveruju u vašu tezu da je to korak ka izdaji, ili da je potpisan Trojni pakt, pa ko će tu sad da glasa za to. Zar ne?
Nikolić: Pa glasaće, verovatno će imati glasača.
Bećković: Pa ima ljubitelja Trojnog pakta, hoćete da kažete da su birači Demokratske stranke izdajnici koji se oduševljavaju izdajom, koji to...
Nikolić: Nisu građani koji glasaju za Demokratsku stranku išli tamo da potpisuju levom rukom, išli su određeni ljudi.
Bećković: Da ali...
Nikolić: Išli su određeni ljudi. Ti ljudi su znali šta čine. Ti ljudi su znali s kim sede.
Bećković: Ali ako vi kažete da će Demokratska stranka dobiti par procenata time. Kako bi dobila? Znači od koga?
Nikolić: Boris Tadić je sedeo pored Solane, koji je nekoliko dana pre toga Albancima čestitao nezavisnost. Pa nemojte da me ubeđujete da građani Srbije ne znaju šta su time dobili. Dobili su jedan Sporazum je u najmanju ruku sumnjiv.
Bećković: Ja samo hoću da vas pitam da li vi zaista verujete da su birači Demokratske stranke ljudi koji su poštovaoci Trojnog pakta?
Nikolić: Jeste to čuli od mene?
Bećković: Ja vas to pitam. Tako izgleda.
Nikolić: Pa nije tačno. Nije tačno.
Bećković: Ako je sve tako jasno kao dan...
Nikolić: Ja čak mogu da kažem da je Boris Tadić poštovaoc Trojnog pakta. Ponašao se tamo kao vlada Cvetković – Maček. Osmehuje se, smeška se na neki potpis koji čini njegov član stranke. Zna da...
Bećković: Pa što ga ne uhapsite? Hoćete ga uhapsiti?
Nikolić: Pa čekajte, a što lepo ne vodite emisiju?
Bećković: A ne, ali čekajte da vidimo. Vi kažete protiv države je.
Nikolić: Ja zaista mirno razgovaram sa vama.
Bećković: Vi govorite da je to protiv države, anti – državno, izdajnički.
Nikolić: Ja vama kažem, da je to ovog časa protiv raspoloženja većine građana Srbije. Protiv raspoloženja većine narodnih poslanika u Skupštini Srbije. Nazovite taj čin kako hoćete, ali vlada koja potpisuje nešto, zašta zna da nema većinu građana Srbije, treba da....
Bećković: A kako nema većinu građana?
Nikolić: Pa vi rekoste sami da to neće proći na izborima.
Ne, ne ja vas pitam to.
Nikolić: Pa rekli ste mi pre pet minuta.
Bećković: Šta sam rekla?
Nikolić: Da neće proći ta ideja.
Bećković: Ne, ne, ako ste vi u pravu neće. Što se onda sekirate?
Nikolić: Pa neće.
Bećković: Da. Ako ste u pravu, neće.
Nikolić: Pa to zna i Boris Tadić da neće.
Bećković: Ako ste u pravu neće.
Nikolić: Pa ume i on da sabere glasove. Unapred, evo, pogrešićemo u jedan posto. I zašto potpisuje ono zašta zna da nema većinu i da neće imati većinu ni posle 11. maja?
Bećković: Čekajte, vi mislite da su sve ovo što se pojavljuje, ova istraživanja 66 posto građana Srbije podržava Sporazum, da 41 posto, birača Radikalne stranke podržava Sporazum. Jeste videli ta istraživanja, jeste imali vremena to da vidite?
Nikolić: Slušajte vi mene dobro. 100 posto građana, koji glasaju za Srpsku radikalnu stranku, podržali bi Sporazum o priključenju Evropskoj uniji, ukoliko bi samo jedna rečenica u njemu bila.
Bećković: To znam.
Nikolić: Evropska unija priznaje Srbiju, kao članicu Ujedinjenih nacija u granicama u kojima je Srbija član Ujedinjenih nacija. Je l' to teško Evropskoj uniji?
Bećković: Dobro.
Nikolić: Imaćete ne 66 posto, 100 procenata građana, koji su glasali za Srpsku radikalnu stranku.
Bećković: Ali sada imamo 66, bar tako kažu.
Nikolić: Za ovaj Sporazum?
Bećković: Da.
Nikolić: Nemojte. Nemojte.
Bećković: Tako kažu. Znači ne verujete?
Nikolić: Ne. Ma kako?
Bećković: Dobro.
Nikolić: Nemojte. Uostalom, onda ćemo mi biti šestoplasirani na ovim izborima, ako je to tačno.
Bećković: Dobro, dobro. Prosto vas pitam da li verujete ili ne verujete. Ali ono što vas pitam....
Nikolić: U emisiji posle izbora da vas jesmo li šestoplasirani? Ja vam sad kažem bićemo prvoplasirani.
Bećković: Ali ono što vas ja pitam i što mislim da je važno...
Nikolić: Da idemo dalje. Vratićemo Crnu Goru. Nemojte da preskačete to.
Bećković: Dobro. Neću. Vratite.
Nikolić: Nisam čuo ko je to rekao, ali ja ne mogu da zamislim uopšte...
Bećković: Todorović.
Nikolić: Evo, odlično, ali ne mogu da zamislim da će Srbija i Crna Gora opstati kao nekakve samostalne države. Da gledaju jedan na drugu kao na komšije. Dve bratske države. Države jednog naroda. Jato uopšte ne mogu da verujem. Ja mislim da će do otrežnjenja doći.
Bećković: Kako ćete vratiti? To je pitanje.
Nikolić: Pa kako je otišla? Referendumom.
Bećković: Aha.
Nikolić: Vratiće se referendumom. Hajdemo na Srpsku krajinu. Zar nije Srpska krajina bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija? Zar nije neviđenim ratnim zločinom proteran srpski živalj iz Krajine? Zar već koliko, koliko je to 13 godina, ne sprečava Hrvatska Srbe da se tamo vrate? Šta mislite da im je dozvolila da se vrate, šta bi bilo tada? Šta bi bilo u jednoj državi koja želi da bude član Evropske unije, da li bi mogla da proganja ogroman broj svojih građana, kao što ih je prognala '95.? Da li bi to bilo moguće? Šta bi bilo sa većinskim stanovništvom na mnogim teritorijama u Hrvatskoj? U celoj bivšoj republici Srpskoj krajini, da li bi oni tražili neku autonomiju?
Bećković: Dobro, a sad mi kažite isto...
Nikolić: Da li bi odlučili posle toga u kakvim odnosima žele da žive sa Srbijom? Da li bi ih neko sprečio da imaju specijalne odnose? Pa nije to tak jednostavno isterati jedan narod i reći mu, -sad više ne možeš da se vratiš svojoj kući.
Bećković: Ali pogledajte, kad vas pitam, -kako ćete vratiti Crnu Goru? Vi kažete, - vratićemo je na isti način kao što je otišla. Kako ćete vratiti Krajinu? Na isti način kao što je otišla.
Nikolić: Evo sad sam vam rekao.
Bećković: Kako?
Nikolić: Pa mi smo već izdejstvovali jednu rezoluciju u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, kad smo objasnili poslanicima da Hrvatska ne dozvoljava povratak Srbima, dobili smo Rezoluciju, koja je potpisana sa dovoljnim brojem poslanika, po kojoj se od Hrvatske traži da omogući povratak građanima koje je proterala. Znači, treba da se vrate Srbi u Srpsku krajinu. I više me posle ne pitajte šta će ko kome dea vrati. Hrvatska zna da posle toga dobija jedan veliki problem za nju. Evropska unija ne postavlja taj problem, a da li će da je primi u svoje članstvo? Da li će imati saglasnost svih članica, ukoliko pre toga ne omogući Srbima da se tamo vrate? Ja mislim da neće.
Bećković: Ali, ono što sam htela da vas pitam, pa ste...
Nikolić: Republika srpska, zar neće biti samostalna država? Biće. Ili je možda Kosovo i Metohija sigurno nezavisna država, a Republika srpska nije nikada.
Bećković: I to ćete kako?
Nikolić: Molim? To će sami oni, šta imamo mi s tim?
Bećković: Sami oni. Dobro.
Nikolić: Pa evo imaju vlast, imaju narod, imaju teritoriju, imaju parlament, imaju sudove, vojsku, policiju... oni su država. Bili su država i u Dejtonu, ali su dozvolili sebi da padnu na nivo autonomije. Pa dobro i Kosovo i Metohija je bila autonomija, međunarodna zajednica dozvoli da se podignu na nivo nezavisnosti. Sve je ciklično, samo se kažnjava srpski narod, ali to će da prestane jednog dana. Prvo vlasti u Srbiji više ne smeju da dozvole da bilo ko kažnjava srpski narod i sve građane Srbije, ali posebno srpski narod.
Bećković: Da li sve ovo što govorite spada u to šta narod voli da čuje?
Nikolić: Ja sam čovek iz naroda.
Bećković: Dobro.
Nikolić: Ja znam šta građani Srbije žele. Ovo što sad govorim, ja to moram posle da ostvarim.
Bećković: Dobro, da. A je l' imate taj plan stvarno da to ostvarite?
Nikolić: Pa šta bi drugo mogao da ponudim građanima Srbije? Da žive kao u vreme DOS-ovske vlasti. Pa što bi onda menjali, eto im DOS. Oni žele da promene.
Bećković: Ali zato vas ja pitam, vi ste se malo pre recimo, uvredili, ali ja vas to pitam, dakle, moj utisak da govorite ono što narod voli da čuje, a da niste spremni da to i preduzmete, i to vas pitam npr. Borisa Tadića i Božidara Đelića, ako su oni potpisali antidržavni i antiustavni papir, dakle napravili taj čin, i ako vi govorite da ćete pokrenuti postupak i da ćete potom o tome razgovarati na mestu na kome se o tome razgovara. Šta se radi sa nekim ko je izdao zemlju? Hapsi se, zar ne?
Nikolić: Pa treba da prvo da se utvrdi. U ovoj situaciji nemoguće je utvrditi da je Boris Tadić prekršio Ustav i vi to znate jako dobro.
Bećković: Ali znate i vi, zašto onda to govorite?
Nikolić: Otkako je DOS došao na vlast... pa šta treba da ćutimo zato što nemamo ustavni sud? Otkako je DOS došao na vlast, mi nemamo ustavni sud. Četiri godine ga uopšte nismo imali, a sada od 15 sudija, koliko predviđa Ustav, mi imamo deset izabranih, zato što čitav jedan sud, koji treba da predloži pet sudija nikada nije konstituisan. U deset sudija ustavnog suda, pet je na direktan predlog Borisa Tadića izabrano. Pet je izabrao Boris Tadić, a sve odluke Ustavnog suda donose se sa minimumom od osam glasova. E sad mi recite, kojih je to osam sudija Ustavnog suda koji će reći da je Boris Tadić povredio Ustav, potpisujući ili prisustvujući potpisivanju Sporazuma sa Evropskom unijom, koji ne štiti interese Srbije. Nema takvog ustavnog suda, ali zar me to sprečava da kažem da to nije dobro, da taj potez nije državnički, da to nije potez predsednika Srbije. Da bi to mogao potez Havijera Solane, veoma opravdan... zato što će kroz tri meseca, Evropska unija takav sporazum ponuditi Kosovu. To je ta zavera, to je ta prevara. Šta će onda reći Boris Tadić? Nisam znao. Mislio sam da pod Srbijom podrazumevaju i Kosovo i Metohiju. Kako je to mislio? Kako kad sve govori u prilog tome da je Evropska unija priznala Kosovo i Metohiju. Kažu nije Evropska unija ovlašćena da razgovara o nezavisnosti jedne države, a zašto je republici Kipar ponudila potpuno drugačiji sporazum? Sporazum u kome se konstatuje da severni deo Kipra nije pod kontrolom vlasti u Nikoziji, ali da ulazi u Evropsku uniju, kao Kipar. Zašto mi to nismo dobili? Zašto takav aneks Sporazuma nismo dobili po kome piše da republika Srbija trenutno ne kontroliše Kosovo i Metohiju, kontrolišu Kosovo i Metohiju Ujedinjene nacije po Rezoluciji 1244, ali Kosovo i Metohija, kao sastavni deo Srbije ulazi u Evropsku uniju.
Bećković: Dobro. Neću vam ja odgovarati naravno, na ta pitanja, zašto nismo...
Nikolić: To pitajte... na to pitanje odgovor građani traže od predsednika Srbije, Borisa Tadića.
Bećković: Tako je, da. A mi idemo dalje, ali dakle govorili ste tome da... ono što sam ja zapravo htela da vas pitam, to je da li vi, kada i ako vi dođete na vlast, da li vi obećavate državu u kojoj se neće olako govoriti da je neko izdajnik, ili kad se kaže da je neko izdajnik, će se onda znati da taj za to i odgovara, onako kao izdajnici odgovaraju za proneveru i izdaju zemlje?
Nikolić: Vi kao dugogodišnji novinar, kao pobornik slobode medija, vrlo dobro znate da je Savet Evrope pred konačnom odlukom da ne postoji krivično delo verbalnog delikta, ukinuće se krivično delo uvrede, klevete, povrede morala rečima. Evropska unija, preko Saveta Evrope, koji brine o demokratiji i ljudskim pravima, čije smo mi principe prihvatili, forsira ukidanje svih krivičnih dela izazvanih verbalnim deliktom. Dakle, meni kao predstavniku stranke koja će voditi Srbiju, može slobodno bilo ko da kaže i da sam izdajnik i da sam pokvarenjak i da sam ovakav i da sam onakav, to je njegovo pravo. Svako u ovom slobodnom, civilizovanom svetu ima pravo da misli i da kaže on što misli. E sad, delovanje je nešto drugo, delovanje je kažnjivo, zato ja i u Skupštini Srbije kad pojedini narodni poslanici ugroze Ustav, izađem pa kažem, - ovo nije po Ustavu, ali vaše pravo je da ovde govorite sve što vi osećate, samo nemojte to da sprovodite u delo. Vidite Riza Halimi iz Preševa može da kaže, - mi bi smo se priključili nezavisnom Kosovu. Šta, treba da ide u zatvor zbog toga? Ne treba, ali ne sme da se ... da to počne da sprovodi u delo, ne sme da pravi nekakve formacije, koje bi mu to omogućile, vojničke. Ne sme da u tom smislu, deluje. To je već protivustavno delovanje. Ni jedna reč neće biti kažnjiva, ukoliko Srpska radikalna stranka bude vodila Srbiju.
Bećković: Dobro, a hoće li biti kažnjivo, ako neko zaista prekrši Ustav i ako neko izda zemlju? Hoće li to biti kažnjivo?
Nikolić: Pa znate šta? Prvo mi ne odlučujemo o tome i zbog toga na svakom mitingu molim sudije da otvore konačno zakon, da ne slušaju ni ministre, ni bogate ljude, ni kriminalace, da ćemo ih zaštiti, kao najrođenijeg, kao malo vode na dlanu, ali da konačno počnu da sude po zakonu. Pa otkud ja znam hoće li biti kažnjavanja, ili neće? Prvo je pitanje, hoće li biti povreda Ustava i zakona? To sud utvrđuje. Ne političari, ne opozicija, ne vlast. Mi možemo da govorimo o tome, ali ne možemo mi da procenjujemo ko će biti osuđen.
Bećković: E sad, rekli ste da jedna od tih tema i ovog puta je taj Hag. Rekli ste da nećete isporučivati nikoga, da niko više neće otići u Hag i da je sve što je vredelo u Srbiji, završilo u Hagu.
Nikolić: Da tih godina kada su odlučili da se obračunaju, onakvom slobodarskom Srbijom, napravili su spisak ljudi koje treba odvesti, čime bi se slomio moral Srbije i sad je potpuno jasno, sudeći po sastavu ljudi, koji se tamo nalaze, da je to bila «seča knezova» i da je.... ali zaista mi ne poznajemo dovoljno ljude sa zapada i mi ne znamo da oni kad odu iz Srbije, ili kad prestanu da se bave Srbijom, pišu samo istinu. Karla Del Ponte je rekla istinu, kada je rekla da je Zoran Đinđić tražio hapšenje Vojislava Šešelja, zbog Haškog tribunala, sad ćemo saznati, koji su profesori na beogradskom univerzitetu, pisali tu prvu, najlošiju optužnicu u istoriji Haškog tribunala, ali je očigledno bilo da je trebalo odvesti ljude koji vode Srbiju ili koji mogu da je vode u budućem periodu, da se očisti bojno polje za DOS, da bi mogao nesmetano da radi sve ono što je posle toga radio. Dakle, posle tih besmislenih oslobađajućih presuda...
Bećković: Dobro, želim samo da vas upozorim da imamo tri minuta.
Nikolić: ... presuda protiv,izrečenih u slučajevima, u kojima su vinovnici bili Hrvati, muslimani, Albanci i besmisleno, drakonskih kazni, izrečenih Srbima, pa posle mnogo smrti u Haškom tribunalu, posle ogloljivanja istine da je protiv Vojislava Šešelja čitava jedna ekipa u Beogradu vodi proces, a ne Haški tribunal, posle saznanja, da Ratko Mladić i Radovan Karadžić, uopšte nisu u Srbiji i pošto bi ih Boris Tadić, najslađe u životu uhapsio i odveo u Hag...
Bećković: Je l' imate saznanje, ili to logično zaključujete?
Nikolić: Apsolutno logično, kao i svi ostali građani Srbije.
Bećković: Ne, pa pošto je Vojislav Šešelj govorio u Hagu, da on zna gde je Karadžić.
Nikolić: Moguće da zna, samo ako bi nam to rekao, pošto se razgovori prisluškuju, pošto Šutanovac zna s kim Vojislav Šešelj razgovara i o čemu razgovara, onda bi to bilo otkrivanje mesta na kome se oni nalaze. Ja ne bih voleo da me nekad neko optuži da sam ja kriv, zato što je meni rečeno, pa sam prisluškivan da sam otkrio gde se nalaze Karadžić i Maldić.
Bećković: Dobro, znači vi pretpostavljate da nisu ovde i po vašoj logici...
Nikolić: Ja sam ubeđen, pa ne bi bilo većeg poklona Evropi od Borisa Tadića od tog hapšenja. Tako da, ja sam ubeđen da je saradnja sa Haškim tribunalom, ova jednosmerna, u vidu izručivanja...
Bećković: Znači, što se vas tiče kraj je. Saradnji sa Haškim tribunalom, je kraj?
Nikolić: Je kraj, a sad ćemo početi da branimo ljude koji se tamo brane.
Bećković: Dobro. Hajdemo sad, za ovih dva minuta, da vidimo znači šta ste...
Nikolić: Investicije.
Bećković: Da, ali hajdemo u dva minuta, je l' možete to da nam kažete? Gde ćete da zaposlite te ljude?
Nikolić: Optužen sam da će prestati investicije, pa se onda desilo čudo da «Financial times», list koji čitaju svi političari na zapadu i svako ko ulaže 100 evra bilo gde na zapadu, da objavi da su investicije sigurne, u slučaju promene vlasti, da sam takav sporazum nudi Tadiću i Koštunici, sutra ćemo imati jedan veliki skup sa ruskim biznismenima, juče smo otvorili, prekjuče, fabriku rusko – srpsku u Surdulici. Pokazujem Srbiji, da uz sve ono što Evropska unija radi u Srbiji, što je dobrodošlo, što neće da prestane. Mi moramo da otvaramo i druga vrata, da privučemo mnogo drugog kapitala. Nama su potrebne ruske investicije odmah. One će pokrenuti zapadne investicije. Biće otimanja oko Srbije. Mi smo zemlja koju žele i jedni i drugi. Mi to treba da iskoristimo. Ne vredi da se zatvaramo prema jednima, ili prema drugima. Zamislite Rusija nema nikakvih ucenjivanja, nema nikakvih uslovljavanja. Rusija kaže, - idite vi u Evropsku uniju, ali mi hoćemo da sarađujemo sa vama. Uostalom, Rusija sarađuje sa Evropskom unijom.
Bećković: Ali na vašem slučaju se pokazalo da Rusija baš nije fer. Dakle žalili ste se pre neki dan na televiziji da ...
Nikolić: Ne, Rusija je previše fer.
Bećković: Ne prema vama lično, dakle, govorili ste o tome da vi imate neku svoju malu proizvodnju i da prošle godine niste mogli da kupite grožđe, jer su rusi kupili sve, pa ste morali da zovete svoju rusku vezu...
Nikolić: Ali ja to iznosim kao pozitivan primer.
Bećković: Pa pozitivan primer, pokupiše ve odavde i vi nemožete da radite svoju proizvodnju.
Nikolić: Kupili su, ja sam zakasnio, nisam znao da će doći da kupe sve. Mislio sam da će ponovo biti seljak na muci, šta da radi sa jabukama, a šta da radi sa grožđem, sa voćem, dok sam ja... bila neka kampanja, dok sam se ja osvestio, otišlo je sve voće za Rusiju. Kamo sreće, daj bože, svake godine da zakasnim, neka sve ide u Rusiju. Ove godine će malina biti....
Bećković: Od čega ćete vi onda da zarađujete, ako oni sve to kupe.
Nikolić: Pa evo imam prijatelja u Moskvi, oni će da kažu, - idi kod tog i tog seljaka, ostavili smo ti kupi ti 500 kilograma.
Bećković: I stvarno ste zvali čoveka u Moskvi?
Nikolić: Ne, zvao je on mene. Pa saznalo se, ja grožđe kupujem u Beloj Crkvi i tamo prijatelj moj koji treba da kupi zove i kaže, - Tomo, ne vredi sve je kupljeno na čokotu, neubrano. I onda me zvao prijatelj iz Moskve, koji prevozi to grožđe i rekao, - šta čujem da imaš problema sa grožđem? Ja kažem, - imam. Pa hajde, kaže ostavićemo ti te tvoje dve tone, reći ćemo da ne kupujemo mi, kupi ti...jer ja zaista volim da napravim vino domaće.
Bećković: Šta radite, pravite vino?
Nikolić: Da.
Bećković: Vino. Dobro.
Nikolić: Od grožđa i vino i lozu, od drugog voća rakiju.
Bećković: Pravite za sebe ili prodajte?
Nikolić: Ma ne gde prodajem?
Bećković: Pa rekli ste proizvodnja.
Nikolić: Pa to prijatelji i ja to, na jednom kazanu proizvodim. Nije to fabrika. Ali svi moji prijatelji piju moju rakiju.
Bećković: Evo dajem vam ono, kaj je završili smo, nećete verovati i prošlo 45 minuta i hajde da vas ne... znači da vas ne pitam ja, nego vi recite ono što ja vaš...
Nikolić: Hoćete utisak?
Bećković: Hoću.
Nikolić: Je l' mogu dva utiska danas?
Bećković: Možete.
Nikolić: A ne znam vaš spisak, nisam gledao.
Bećković: Znam da niste gledali, tako da niste...
Nikolić: Mi smo jutros bili kod Mire Damnjanović, slabovide žene, slepe žene, koja je meni ulila veru u život, a ne znam kako su se osećali i naši aktivisti i kamere sa kojima smo kod nje došli, koja će govoriti na mitingu Beogradu, a ustala je pred nama da nam kaže šta će da kaže, odjednom, iz glave. Divna žena, koja kamo sreće da mi koji ... koje bog nije zakačio nijednom bolešću, imamo takvu veru u život. Ali danas, ima nešto što je, čini mi se tragičnije po Srbiju, na današnji dan je poginuo pukovnik Milenko Pavlović, pilot koji je, kad su radari pokazali da ogroman broj aviona ide na Srbiju i da će tog dana uništiti mnogo toga u Srbiji, uzleteo sa svojim Migom i nestao sa radara, zato što je bilo nemoguće izboriti se, ali ih je rasterao. Tog dana su bacili sav svoj eksploziv u Jadransko more. Danas o njemu niko nije objavio ni jednu vest. Niko. E Srbija koja zaboravi takve svoje ljude, mora da doživi promenu.
Bećković: Hvala vam najlepše.
Nikolić: Hvala vama.
Bećković: Sve najbolje. Vidimo se ponovo. Prijatno. Mi se vidimo za par minuta.
Gost Boris Tadić
Bećković: Obećanja se ispunjavaju, makar u ovoj emisiji i dakle, predsednik Demokratske stranke, gospodin Boris Tadić, dobro veče.
Tadić: Dobro veče.
Bećković: Verujem da ste na putu dovde, ili ako ne večeras, ovih dana, da ste prošli pored ovih ukrasnih plakata, «državni neprijatelji», rekli ste...
Tadić: I Puniša Račić, iznad moje glave.
Bećković: I Puniša Račić iznad vaše glave i evo sad se smejete, dok to govorite i izjavili ste da se smejete na to, a da li se stvarno smejete, je l' to stvarno smešno?
Tadić: Pa ne, nije smešno, ali se smejem onima koji to rade i smejem se zbog toga što je to prosto jedan metod, jedan način koji Srbiju unižava, a smejem se njima, zbog toga što misle da će nekoga da zaplaše sa tim. S druge strane, stvari nisu nimalo naivne. Evo danas dobijam informaciju da jedan član, predsednik Demokratske stranke Odbora iz Bora dobija preteće poruke, da ga stavljaju na neku crnu listu, da mu pominju da je bio tzv. lokator tokom NATO – bombardovanja i vraćamo se jednoj retorici najgore vrste, koja može da ugrožava i živote ljudima u Beloj Palanci, Boru i nekim malim sredinama, jer ono što se dešava na tzv. velikoj sceni, ima svoje jako loše i teške forme na nivou malih gradova, na lokalu i treba voditi računa o svemu tome. U svakom slučaju, to je verovatno deo ove retorike pune mržnje ili nasilja, koje se u kampanji ponovo pojavljuje.
Bećković: Kad kažete to, - oni koji to rade, šta vi mislite ko to radi? Ko stoji iza toga?
Tadić: Pa ne mogu, to je policijski posao, ali nema nikakve dileme da je napravljena jedna atmosfera, tokom ovih izbora, koja ne služi na čast onima koji su izgovarali takve poruke, kao što smo imali tokom nesretnog rata i ove tragedije koju smo doživljavali, kad su nas bombardovali, napade, kamenovanja i slične stvari, osude za izdaju, tako i danas neko pokušava da nas vrati u atmosferu bombardovanja. Sve više se pominje bombardovanje, evo idu naši političari na ova simbolična mesta i tokom izborne kampanje. Nisam ih video kada je bila godišnjica bombardovanja, da su posetili neki od spomenika, koji obeležavaju žrtve, ili onu našu decu, koja su izgubila živote u tom užasnom bombardovanju, koje je bilo zločin, uzgred budi rečeno, ali se veoma dobro sećam atmosfere te NATO – kampanje protiv Srbije, kada je kamenovana i Demokratska stranka, kada su kriminalci organizovali kamenovanje naših prostorija, kada su ljudi nazivani izdajnicima i ono što je najzanimljivije i neki koji danas i mene nazivaju izdajnikom, tada su po planini Jelici, kao na primer Velimir Ilić, koji je tada bio žigosan kao jedan od izdajnika, iako verujem da to nije bio i verujem da u stvari u Srbiji nema izdajnika, nego da prosto određeni političari i političke stranke vole da nas vraćaju na ta užasna vremena, jer samo u njima mogu da dobiju neki glasić više.
Bećković: Je l' verujete da ima državnih neprijatelja?
Tadić: Pa državni neprijatelji, u smislu državne politike, neprijateljske politike prema državi, organizovane, planirane, kada su u pitanju političari, verujem da nema, ali znate šta, demokratija je jedan trenutak u kojem se vi sučeljavate sa svojim oponentima i kažete da je njihova politika, kada je država u pitanju nekorisna ili štetna za državu. To oni kažu vama, ali ako nekoga proglasite neprijateljem, onda već ulazite u jednu novu fazu političkih odnosa, jer kada imate neprijatelje, kao jednu kategoriju u jednom političkom društvu, onda ulazimo u situaciju da toga neprijatelja možete da eliminišete iz života.
Bećković: Hajdemo da uđemo u tu fazu. Dakle, direktan povod za tu sad obnovu retorike u punom sjaju, direktan povod je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i samo ću tu ... evo sad ste spomenuli to bombardovanje, atmosferu i samo ću da se nadovežem na nešto što je vrlo popularno i što bi se reklo, prosto primilo se u narodu, a to je ta, - aha, bili ste sa Solanom. Sedeli ste i osmehivali ste se široko sa čovekom koji nas je bombardovao.
Tadić: Ljudi koji, iz naroda, koji tako reaguju, ja njih mogu i da razumem, obzirom da su emocije vrlo teške, kada su u pitanju oni dani pod bombama, ali kada su u pitanju političari, ljudi koji dakle, nisu ljudi bez nekog obrazovanja i bez škole, koji znaju šta je politika i da ste vi u politici zaduženi da rešavate probleme građana i da se sretnete sa kime god, onda je to stvarno, čista demagogija i to je vraćanje u jednu primitivnu politiku. Kada to govore ljudi, kao npr. Vojislav Koštunica, koji je 2002. godine potpisivao Ustavnu povelju, sa Solanom i koji nije izlazio iz njegovog kabineta u to vreme i koji je reko da je Ustavna povelja prihvatljiva i za Srbiju i za Crnu Goru i za Evropu i za svet, misleći na Evropu, upravo na Solanu, koji se tada slikao i osmehivao i bio radostan zbog toga što je to postignuto, ja stvarno ne znam šta bih još drugo komentarisao. Mislim da je to jedna politika, koja potpuno ne uključuje kategoriju morala, s one strane morala. Bilo stvarno zanimljivo videti slike, evo i danas, možda ste u vašoj emisiji Utisak nedelje, mogli da pokažete te slike iz 2002. godine i da se onda postavi pitanje, - a kako vam onda, Ustavna povelja nije bila Solanin sporazum, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji smo hteli da potpišemo 2000. godine, od demokratskih promena do danas, svi su hteli da ga potpišu, jeste Solanin sporazum. Jeste Solanin sporazum, samo u mislima Vojislava Koštunice i njegovih koalicionih partnera, Tomislava Nikolića, zato što im to odgovora u ovoj kampanji, da pokušaju da dobiju neki procentić glasova više, a ne da vode računa stvarno o elementarnim državnim interesima koji su sazdani u potrebi da Srbija ide prema Evropi.
Bećković: Ali vi morate imati u vidu, dakle, upravo zbog tih građana, koje vi razumete, da je tim građanima mnogo lakše da razumeju tu formulaciju, da ste potpisali nezavisno Kosovo i ništa drugo, pre par dana, nego da razumeju šta ste zapravo potpisali i da koliko god vi govorili da to nije zdrava logika, vi kažete nije zdrava logika to govoriti, a sa druge strane, ja mislim da postoji dobar deo građana, kojima to zvuči veoma logično. Da, u redu član 135, ali on više nije isti, kao što kaže premijer, ništa nije isto pre 17. februara i posle 17. februara, to nije isto. Sedamnaest zemalja i da vam ne recitujem, sad to već što znate, da su 17 zemalja koje su potpisnice tog Sporazuma bile 7 novembra, su u međuvremenu pogazile Sporazum i priznale nezavisno Kosovo. Dakle, u članu 135 piše da se ne utiče na sadašnji stanje, a sadašnje stanje je nezavisno Kosovo i da se zapravo verifikuje nezavisno Kosovo. Znači, to zvuči logično, zar ne?
Tadić: Ne, uopšte ne zvuči logično, kad se ozbiljno razmisli, ali jedan deo građana i to stvarno manjina građana može da bude u konfuziji i jeste. Evo ja sam pre neki dan bio na proslavi prvog maja, slušao sam i teške kritike i teške reči i velike pohvale i podrške, ali jedna žena mi je prišla i rekla, - predsedniče, ja stvarno mislim da vi odlično radite to što radite, ali sam zabrinuta, da li ste vi stvarno potpisali nezavisnost Kosova. Ja sam je zagrlio i rekao, - gospođo, nikakvu nezavisnost Kosova ja nisam potpisao, niti ću ikada u životu potpisati nezavisnost Kosova. Pa kaže, - objasnite ljudima. Pa evo da objasnim ljudima o čemu se radi.
Bećković: Objasnite.
Tadić: Dakle, samo taj član 135. i tretira uopšte Rezoluciju 1244 i Kosovo, suštinski. I taj član posan je sa naše strane i sa evropske strane. Na našoj strani su učestvovali predstavnici DSS-a o Demokratske stranke i svi smo ga pisali zajedno i pisali smo ga u trenutku kada, naravno i ptice na grani su znale da Albanci hoće da proglase nezavisnost Kosova. Kad smo ga pisali i kad smo ga parafirali, to smo znali i u to vreme je i DSS veoma dobro to znao i glasao je za taj Sporazum i znali smo da neke zemlje hoće da priznaju tu nelegalnu nezavisnost Kosova, ali smo ga pisali upravo tako da bi zaštitili Srbiju, jer nedvosmisleno pominje Rezoluciju 1244, kaže, - Rezolucija 1244 – važi, ne prejudicira konačno rešenje Kosova, to nedvosmisleno samo o tome govori. Ne govori o tome kakav je status Kosova, nego kaže da se ne prejudicira konačno rešenje Kosova, što znači pregovara se budući status Kosova i to je to. Vrlo jednostavno, kaže da se ne primenjuje na Kosovu, kao što se ne primenjuje ni kiparski sporazum sa Evropskom unijom o članstvu, zato što Kipar nema državu na severnom Kipru, kao što mi prosto nemamo našu upravu, nego međunarodnu upravu na Kosovu. Dakle, nemamo Ministarstvo poljoprivrede, koje može da primeni mere u poljoprivredi na Kosovu i Metohiji, kao što može u centralnoj Srbiji. Primenjivaće se onda kada nastupe uslovi za tako nešto. I umesto da se mi radujemo, da još jednom potvrdimo Rezoluciju 1244, kojom branimo integritet zemlje, neki bi sada hteli to što smo potpisali, što je odlično, čime potvrđujemo da je Srbija i na Kosovu i Metohiji, makar potvrđujući Rezoluciju 1244, da proglase nezavisnošću Kosova. Kada Evropljani kažu, - nije to nezavisnost Kosova, kada Lavrov kaže, -odlično da ste potpisali i time podrazumeva da to nije nezavisnost Kosova, jer Rusija se bori protiv nezavisnosti Kosova, onda jedino premijer Srbije uverava Evropljane i Ruse, da je to ustvari nezavisnost Kosova i niko ne može da razume šta govori.
Bećković: I danas dobija čestitku i lično pismo Putina, koji mu daje podršku.
Tadić: To je pismo vladi Srbije, principijelna podrška politici...
Bećković: Kaže se lično pismo Putina, Vojislavu Koštunici, da.
Tadić: Pa dobro tako se interpretira u javnosti. Dakle, potpuno normalno... budući...
Bećković: Pa što nije poslao vama podršku u borbi za Kosovo, nego njemu?
Tadić: Pa zato što premijer, budući premijer Rusije počinje da se ponaša kao budući premijer Rusije i zbog toga što počinje da opšti s Vladom, kao što predsednik komunicira sa mnom. Dakle, ja komuniciram sa ruskim institucijama sve vreme, na institucionalan način i dobijam iste takve podrške i uopšte nije potrebno sada izlaziti u svakom trenutku u javnost sa nečim što čitava javnost zna da Rusija podržava Srbiju oko politike vezane za Kosovo. Ali ostavićemo sada i to po strani, bitno je dakle, da li je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju...
Bećković: Falsifikat?
Tadić: Da li je prvo priznanje nezavisnosti Kosova, a nije. Da li to svi koji znaju nešto o pravu misle? Misle. Da li o tome govore političari na različite načine? Govore. Da li neki govore o tome zbog političke kampanje? Da. Da je nezavisnost Kosova, da isključivo zbog toga. Da li je falsifikat? Naravno da nije, jer nijedna tačka ne može da bude promenjena u odnosu na ono što je parafirano, što je pregovarano, ukoliko se ne saglasi i Srbija i sve članice Evropske unije.
Bećković: Kako je moguće da premijer govori i daje izjavu o tome da je 10 tačaka govori o dobrosusedskim odnosima, da je falsifikat, te da to nije istina?
Tadić: Pa ja ne znam šta da vam kažem? Ja mislim da imam razloga, ja sam se nadao da će premijer Koštunica danas biti u ovoj emisiji, da ćemo imati priliku da se sretnemo, da jedan drugome uputimo makar po neko pitanje, ali ja bih mu postavio pitanje, - da gde je to falsifikat? Šta je izmenjeno? A gde je to izdato Kosovo, odnosno izdano Kosovo u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji pominje i potvrđuje još jednom Rezoluciju 1244, koja je jedini osnov, kojim mi čuvamo integritet Srbije na Kosovu i Metohiji? Odgovore na to ustvari nema. Ja se sećam u vašoj emisiji, pažljivo sam pratio jednu vašu emisiju, kada je premijer Koštunica rekao, pred čitavom srpskom javnošću, da niko ne zna kako izgleda Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, a on zna svaku tačku, kao što gas znam i ja, jer smo pregovarali o tim tačkama sve to vreme i mi smo potpisali svaku tu tačku i ona nije mogla biti izmenjena bez naše saglasnosti. Obmanuti građane Srbije na taj način u jednoj televizijskoj emisiji je apsolutno politički nedozvoljivo. Obmanjivati građane da je u pitanju priznata nezavisnost Kosova, to je ne nedozvoljivo, nego vrlo opasno. Ne možete vi ljudima govoriti da smo mi izgubili Kosovo. Ljudi će da reaguju sa očajanjem. Ljudi će da reaguju na način koji ne može da bude predvidljiv. Ne možete vi ljudima govoriti, - evo sutra će biti cunami u Srbiji. Ne možete ljudima govoriti, - Srbijom je zavladao karcinom, vi ćete se razboleti sutra od karcinoma. To su strašne stvari, jer kada premijer kaže, - Kosovo je naš identitet, Kosovo je naša suština. Kosovo je naše biće, a onda kaže, -potpisana je nezavisnost Kosova, onda on kaže da je ugrožen naš identitet, naše biće, naša suština, naša istorija. To su opasne rečenice. Ne možete se vi u politici igrati takvim rečenicama, da bi dobili neki procenat glasova i da bi identifikovali nekog neprijatelja i da nekoga nahuškavate na drugi deo naroda.
Bećković: I vi zaista mislite da premijer to radi – čisto obmanjujući građane u celju izborne kampanje?
Tadić: Ne ja bi mu stvarno postavio jedno ljudsko pitanje zašto to radi. Ja bih stvarno želeo da čujem od njega zašto to radi. A jedva čekam da se završe ovi izbori i sad vam kažem, niko od njih neće pokrenuti proces pred Ustavnim sudom, jer zna da na Ustavnom sudu bi izgubio svaki taj proces,jer svaki ustavni sud, skup pravnika bi rekao...
Bećković: Ali evo Tomislav Nikolić je malopre rekao, ono pre vas je rekao da naravno niko ne bi dobio na Ustavnom sudu, ali zato što ste vi birali pet sudija tu i zato što je to vaš Ustavni sud i zato što ne funkcioniše.
Tadić: A ostalih pet sudija su birali predstavnici Skupštine, a ja ni jednog.
Bećković: I da je ?? osam, a vi ste predsednik.
Tadić: Ostale su birali predstavnici Skupštine. I Tomislav Nikolić je imao priliku da predloži nekoliko sudija Ustavnog suda, samo to nije hteo. Ja sam mu to predložio. On to nije hteo. Znači, da bi mogao sad tako nešto da kaže. Haj'te molim vas.
Bećković: Ali hajdemo sad da vidimo ovako. Šta ćemo sa tim pominjanjem, da li se negde pominje uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa susednim zemljama?
Tadić: Pa naravno da imate dobrosusedske odnose sa susednim zemljama, koje su članice Ujedinjenih nacija.
Bećković: A je l' to treba Srbija sa Srbijom ili Srbija sa Kosovom.
Tadić: Pa ne to je Srbija sa Hrvatskom, Srbija sa Bosnom i Hercegovinom, sa Crnom Gorom, sa svi članicama Ujedinjenih nacijama.
Bećković: Ne pominje se Srbija sa Kosovom? Oli Ren nije pominjao dobrosusedske odnose Srbije i Kosova?
Tadić: Pa nije, pazite, Oli Ren ne može da kaže nešto tako, jer on vrlo dobro... on je suzdržan. Dakle, kad govorite o dobrosusedskim odnosima, mislite na članice Ujedinjenih nacija. Jedan komentar Ursule Plasnik, nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ursula Plasnik, za vaše gledaoce i građane Srbije, ministar inostranih poslova Austrije, koja je priznala tu tzv. tvorevinu Kosovo i Metohiju, koja kaže, - još samo da potpiše Bosna i Hercegovina i sve su države potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer Kosovo nije država. Čak i neke zemlje koje su priznale tu nelegalnu tvorevinu, znaju da to nije država. Ako nije članica Ujedinjenih nacija – nije država.
Bećković: A kad se kaže ponudiće se za tri meseca, da će oni to ponuditi Kosovu, evo to je malopre rekao vaš prethodnik, za tri meseca će biti to isto ponuđeno Kosovu. Šta ćete vi onda da kažete, on se zapitao šta ćete vi reći? Šta ćete reći?
Tadić: Pa ja ću reći, evo i sad da kažem pred vama, dakle, da je za Srbiju to apsolutno neprihvatljivo, kada bi se tako nešto desilo, a ja vam kažem, verujem da je to fatamorgana.
Bećković: A šta to znači da je neprihvatljivo?
Tadić: Pa prvo, neprihvatljivo je da se između Evropske unije i tzv. države Kosovo pregovara o bilo kavom pridruživanju i bilo kakvom aranžmanu, vezanom za slobodnu zonu trgovine, zato što na Kosovu i Metohiji imate jedno jedino, to je uprava Ujedinjenih nacija. To je strana uprava, koja je potpisana Rezolucijom 1244, Vojnotehničkim sporazumom iz Kumanova. Jedino to kao institut države postoji na Kosovu, ne postoje naše državne institucije na Kosovu, ne postoje ni albanske državne institucije na Kosovu u pravno – formalnom smislu, međunarodno-pravnom smislu te reči, već samo UNMIK i KFOR. Dakle sa UNMIK-om i KFOR-om, Evropska unija može da razgovara o bilo čemu. I tu ja nemam nikakav drugačiji stav.
Bećković: Kad se Sporazum nađe na ratifikaciji...
Tadić: Inače ovo, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, da potpiše sa ovakvim, nekakvim lažnim Kosovom i Metohijom, Evropska unija, pa to je tako... to je novo obmanjivanje građana. Žao mi je što to nisam znao da je to Tomislav Nikolić rekao, rekao bih mu pred vašim kamerama na izlazu. To je organizovano... nisam imao priliku da gledam tu emisiju, jer sam bio u automobilu.
Bećković: Mogli ste da dođete sa njim, ali dobro sad da ne raspravljamo o tome.
Tadić: Nemam ništa protiv da se nađem i sa Tomislavom Nikolićem i sa Koštunicom i da raspravimo sva ta pitanja.
Bećković: Sad mi to kažete.
Tadić: Baš je lepo što slušam... ne, ne to sam i ranije rekao, ali baš je lepo da oni govore sve pred svojim navijačima, na trgovima gradova, ali kad se sretnu samnom, onda imaju malo drugačiji stav.
Bećković: Dobro, znači kad se taj Sporazum nađe na ratifikaciji. pred parlamentima zemalja, koje su ga potpisale i kad treba da ga ratifikuje parlament bilo koje zemlje, koja je priznala u međuvremenu nezavisnost Kosova, šta se onda događa?
Tadić: Nema nikakve veze to sa nezavisnošću Kosova, jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju još vlade je u kojoj ja nisam učestvovao, niti bio, nego koje su vodili i Koštunica i pre toga Zoran Đinđić, prihvatili su da se pregovara sa Evropskom unijom, odvojeno od pregovora o budućem statusu Kosova. To su dva potpuno odvojena procesa. O tome je govorio Oli Ren.
Bećković: Ali je međuvremenu je 17 zemalja priznalo nezavisno Kosovo.
Tadić: To nema nikakve veze sa ugovorom koji je potpisan o stabilizaciji i pridruživanju, jer on ima svoje poreklo od ranije. On je pregovaran, nezavisno od budućeg statusa Kosova i pošto je taj Ugovor i naši pregovori sa Evropskom unijom o budućem članstvu su, generalno gledajući, odvojeni od pregovora o budućem statusu Kosova. Tako će se i završiti, ali onog trenutka...
Bećković: I mi ćemo uči u Evropsku uniju, bez zahteva da priznamo nezavisno Kosovo, odnosno regulišemo svoje odnose sa susednim zemljama.
Tadić: Ja vam sad kažem, ja nikada ne bih, ja nikada ne bih prihvatio, kao predsednik Srbije, kao premijer, kao građanin da takvu ucenu stavim na dnevni red i da na taj način ulazimo u Evropsku uniju. Ja vam to sada kažem. Evo sada kovertiram svoju reč, vi možete za četiri godine, kada budemo ulazili, pet godina u Evropsku uniju, na kraju mog predsedničkog mandata, da mi postavite to pitanje. Ja sad to kažem pred građanima Srbije, - ne bi nikada prihvatio takvu ucenu. Pošto je odvojen proces, on je odvojen zbog toga to smo razmišljali šta će se dešavati. Mi smo tao zaštitili interese Srbije, da bi smo ušli u Evropsku uniju, jer pošto smo ga odvojili na početku, on će ostati odvojen do kraja, ali istovremeno odvojenost procesa pregovora sa Evropskom unijom o pridruživanju, sa pregovorima o budućem statusu Kosova, nama omogućava da stalno tražimo da se vratimo u pregovarački proces i da Evro9pskoj uniji, kao instituciji, nikada ne dozvolimo da to pitanje postavlja na jedan neprincipijelan način, na dnevni red. Potom, u Evropskoj uniji postoje zemlje koje imaju svoju posebnu politiku i kao što vidite Evropska unija je potpuno podeljena na temi Kosova, neke su priznale, neke nikada neće priznati ovu nelegalnu tvorevinu, što je dobro... dobre su ove zemlje koje nikada neće priznati tu nelegalnu tvorevinu, jer su oni naši prijatelji i mi zato treba, između ostalog, da prilazimo što pre Evropskoj uniji, da bismo još više uticali na njih da tako nešto ne urade u budućnosti, jer se na njih vrši pritisak od strane Sjedinjenih Američkih Država da priznaju tu nelegalnu tvorevinu.
Bećković: Dobro, ali hajdemo da vidimo šta, pošto je i tu nesporazum i prosto se čini da je zato lakše upalila ta priča, -potpisali ste nezavisno Kosovo, nego neka druga i da retko ko ume da objasni šta ste vi zapravo potpisali i šta su građani Srbije dobili?
Tadić: Pa dobili su...
Bećković: Kako je nastao taj nesporazum? Priča se odmah.?? Ono potpisano, pa su onda Holanđani odmah to stavili ad akta, pa to ne može da se primenjuje, pa dok ne završimo Hag.
Tadić: Imate mnogo neprijatelja na potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ne samo u Srbiji, nego i u Evropskoj uniji. Imali ste zemlje koje nisu do poslednjeg trenutka htele da potpišu takav sporazum sa Srbijom – Holandija i Belgija, nisu hteli i bilo vrlo nelagodno...
Bećković: Znam da su hteli, ali su dakle, kako mi čitamo u novinama, su prihvatili, ali uz njihov uslov da se cela stvar, na nema primene, stavi ad akta dok ne završimo...
Tadić: Stavi se ad akta do trenutka dok se ne dovrši saradnja sa Haškim tribunalom.
Bećković: Šta to znači u prevodu?
Tadić: To znači da će Ugovor u punom smislu, u punom smislu važiti, onog trenutka kada se završi saradnja sa Haškim tribunalom, što je naša unutrašnja obaveza. S druge strane, određeni elementi Ugovora se ve primenjuju. Da se primenjuju, dokaza nam je ništa bolji, dolazak Fiata i predsednika Faita, koji kaže, - nakon potpisivanja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, mi smo odlučili da investiramo u tri i po hiljade, u stvari 10 hiljada, sve zajedno radenih mesta u fabrici u Kragujevcu i u nekim drugim kompanijama, ili firmama koje će proizvoditi auto delove. Imate drugi dokaz da se primenjuje, da su već odobrene, nekoliko stotina stipendija za studente iz Francuske i nekih drugih zemalja, biće i sada... imate treći dokaz, po pitanju....
Bećković: Sve se to desi u roku od četiri dana, u vreme praznika?
Tadić: To se dešava u roku od četiri dana, brzo život ide, ali šta da radimo. Ovo je prvi put u izborima da jedna politička lista ne obećava da će nešto uraditi u četiri godine, nego obećavanje ... obećanje izvršava tokom izbora. dakle, mi smo rekli, pre samo tri nedelje da ćemo to da završimo i mi smo to završili u roku od tri nedelje. Rekli smo da ćemo otvoriti 200 hiljada novih radnih mesta, mi smo već obezbedili 10 hiljada radnih mesta u trećoj nedelji izborne kampanje. Dakle, imamo još četiri godine...
Bećković: Ostalo vam je još 190 hiljada.
Tadić: Ostalo nam je još 190 hiljada, ali samo na osnovu tih 10 hiljada će biti otvoreno još 5 hiljada radnih mesta u prodavnicama, u pekarama, u novim potrebama, u uslugama i servisima, koji će za te ljude, koji će raditi, dobiti nova radna mesta u Šumadiji, biti neophodna.
Bećković: Dakle i oni koji nam govore o tome da nema ničega od primene beneficija i bilo čega, znači i to je obmanjivanje.
Tadić: Hvala bogu. Imamo najkonkretniju moguću stvar. Fiat dolazi, potpisao je Memorandum o razumevanju, došao je tu predsednik Fiata, rekao pred svima, pred svim građanima Srbije, šta Fiat namerava da uradi. Pazite, ja moram sad da kažem, nije samo Fiat, evo ja već sutra i prekosutra i neki naši ministri obavljamo razgovore sa predstavnicima još dve velike automobilske kompanije, koje hoće da investiraju u Srbiju, ali zbog toga što smo morali da čuvamo ime i Fiata na početku razgovora, moram i sad njihovo ime da čuvam, ali to su dve velike evropske kompanije, koje hoće da investiraju, jer je Fiat prvi došao.
Bećković: I to je zbilja bilo nemoguće bez ovog potpisivanja?
Tadić: Nema nikakve dileme, zato što niko neće od velikih kompanija da dođe u zemlju, iz Evrope, iz Evrope, iz dve evropske, ili tri evropske zemlje, da uloži u nešto što je veoma značajno, a to je proizvodnja automobila, a da Srbija nema nikakav nivo ugovornih odnosa sa Evropskom unijom. Sačekajte, pa to je potpuno nezamislivo. I ovi koji kažu danas u kampanji, -pa to nema nikakve veze. Danas slušam premijera Koštunicu, ili Tomislava Nikolića pre nekoliko dana, - ne garancije investitorima... kakve garancije investitorima, šta, vaša usmena reč, izvinite, pa ne živimo u primitivnom društvu, u XIX veku, da se stvari rešavaju na osnovu te neke usmene reči. Uvek mora da postoji ugovorni odnosu Srbije sa Evropskom unijom. Zona slobodne trgovine. Mi smo to potpisali, to građani treba da znaju. Mi smo potpisali, da se naši proizvodi bez carina prodaju u Evropi, da se evropski proizvodi bez carina prodaju u Srbiji.
Bećković: Pa šta je onda ostalo, šta onda nema,dok ne završimo saradnju sa Haškim tribunalom, šta neće biti?
Tadić: Pa to su ključne stvari, samo se o tome radi. Radi se o tome da li će i stipendije i sve ostale stvari i svi elementi tog ugovora biti primenjivani i da li će baš svi primenjivati, baš sve mere vezano za svoje proizvode. Jer neke zemlje imaju neke proizvode, neke nemaju proizvode koji moraju da budu štićeni ili rađe bi da budu štićeni, jer ovim Sporazumom je ukinuta ta klauzula štićenja njihovih proizvoda na stranim tržištima. Dakle imaćemo toliko koristi od toga. Kad ja kažem, to je Ugovor sa životom, onda ne mogu da verujem da uopšte bilo ko pominje da će poništi ovaj Sporazum i da to građanima kažem šta je to, pa neka znaju šta hoće da ponište i Radikali i Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija. Hoće da ponište ugovor sa normalnim životom, pri čemu hoće da dovedu u pitanje Rezoluciju 1244, potvrđenu jednom međunarodnom sporazumu. To je tek protivno njihovoj politici.
Bećković: Ali znate šta je nelogično?
Tadić: Mogu ja da razumem Radikale znate, Radikali su govorili da je Z4 plan u Hrvatskoj izdaja, govorili su da je i Dejton izdaja, govorili su je i Rezolucija 1244, izdaja, govorili su da vojno – tehnički sporazum iz Kumanova, izdaja. Da vas podsetim da su to govorili, rekli su – napuštamo Vladu, pa onda ostali u Vladi, jer je to izdaja. A danas našu politiku grade na Rezoluciji 1244, ali DSS i Nova Srbija su govorili i da je Z4, ne mogu da se setim i da li su to govorili, ali su podržali Dejton, podržavali su ga dok su bili u Vladi republike Srbije, govorili su da je Rezolucija 1244, osnov odbrane Kosova i Metohije i međunarodnog prava, a sad kažu da nam ne treba Rezolucija 1244, potvrđena u međunarodnom Sporazumu sa Evropskom unijom. Mi bi trebali da hrlimo prema svim sporazumima u kojima potvrđujemo Rezoluciju 1244, a ne da ih kudimo.
Bećković: I sad ja opet moram da vas pitam, je l' ste pitali zašto to rade, jer ako mi ulazimo u Evropsku uniju, ako se primenjuje sporazum, to se ne odnosi samo na birače Demokratske stranke, neće smo oni ući u Evropsku uniju, ući će svi građani Srbije. Beneficije će važiti za sve. Da li je moguće da je Vojislav Koštunica toliko opsednut svojom izbornom pobedom ili rezultatom da je spreman da obmanjuje svoje građane...
Tadić: Olja, nije u pitanju opsesija izbornom pobedom, nego prosto jedna namera koja je još tokom leta 2007. godine jasno iskazana, da se čitava tema o pregovorima o Kosovu vezuje za formiranje tzv. NATO – države. Dakle, nikad nisam čuo Vojislava Koštunicu da je pominjao Bonstil 2002. godine, kada je potpisivao ugovor sa Solanom o Ustavnoj povelji, odnosno Sporazum te vrste, kada je Solana bio medijator Evropske unije, odnosno posrednik do sada, Bonstil je sve vreme postojao, nema nikakve dileme, tamo. I onda sada ideja NATO – država, i to sada dobro služi, jer građani ne vole NATO. Ne vole NATO, zato što nas je NATO bombardovao –to je potpuno prirodno. Ko voli kad ga neko bombarduje? I onda sada je pokušaj da se čitava ideja nezavisnog Kosova prikaže kao NATO – država, ideja neke NATO – države, a NATO hoće da ode sa Kosova čim pre, jer ima neke probleme u Iraku i Avganistanu, koji su kudikamo veći nego što su njihovi bezbednosni izazovi na Kosovu i Metohiji. Tamo se puca i gine svaki dan. I sada je potrebno to obrazložiti u jednoj izbornoj kampanji. Najjednostavnije bi bilo da se slepe svi ti pojmovi, i NATO sada, i Evropska unija, i lažno nezavisno Kosovo i Hašim Tači i Solana i svi su oni deo jedne zavere, da se naplaši narod, pa onda idemo na izbore i da dobijemo jednu atmosferu, u kojoj će biti moguće dobiti nešto više procenata glasova. Bože moj, hajde čak i to, to mogu da razumem kao deo političke tehnike ili političke taktike, ali ne možete da obmanjujete građane Srbije, da kažete da ne znate kako izgleda Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a vi ste glasali za njega. Ako ste glasali za njega, onda znate za šta ste glasali, ako ne znate za šta ste glasali, onda ste krivi kao premijer, jer ste imali obavezu da znate za šta glasate, morate da pročita dokumenta za koje glasate. Potom, ne možete da obmanjujete građane Srbije u tome da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, priznaje nezavisnosti Kosova, jer to ugrožava stvarno biće našeg naroda. Ne možete da plašite ljude tek tako. To je opasno, to je širenje glasina.
Bećković: Dobro. Jedan dakle, znači ključan uslov da bi bila potpuna primena Sporazuma, je završetak saradnje sa Hagom i to je sad jedan od novih recimo skandala, dakle ta priča o tome da je vaš visoki predstavnik, ili visoki izaslanik, ili kako vas je već nazvan specijalac bio kod ministra inostranih poslova Holandije i da mu se žalio da Vojislav Koštunica blokira tu saradnju. Juče ili prekjuče u intervjuu Politici, Vojislav Koštunica vas poziva da odgovorite i da građani Srbije moraju da znaju ko je taj čovek, koji je išao da cinkari?
Tadić: Niko nije išao sa moje strane. Evo pozivam čoveka iz Holandije, koji je to rekao, nisam imao prilike da pročitam.
Bećković: Ministar inostranih poslova.
Tadić: Neka kaže ko je rekao, evo spreman sam sada da garantujem pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću da nikoga nikome nisam poslao da cinkari niti Vojislava Koštunicu, niti bilo koga iz Srbije, ali susrećem se sa cinkarenjem, neviđenih razmera i u Rusiji da Demokratska stranka koči Sporazum o izgradnji gasovoda, zbog toga što ne želi da taj gasovod bude izgrađen i čitav taj energetski aranžman. I u Sjedinjenim Američkim državama, nećete verovati i u Evropskoj uniji, dakle, stalno moram da odgovaram na neka besmislena pitanja i vidim da je poreklo tih informacija iz Srbije, od određenih političkih stranaka, ali ostavimo to po strani. A sporazum. Sporazum će biti ratifikovan, ali će biti ratifikovan onda kada je pravno valjan.
Bećković: Hajdemo da se zakačimo tu. Dakle, jedan od tih argumenata je dosta uporan oko tog gasa itd. Dakle dosta se uporno to ponavlja i mislim da smo i to večeras čuli to, dosta se uporno ponavlja, - izvinite kako može to da popišete Sporazum i za to imate kapacitete, a ne možete taj gasovod, a ne možete Horgoš, je l', i autoput. Zašto vam ono što vama odgovora, tako se tumači. Ono što vam odgovora to može, ono što vam ne odgovara, to ne može.
Tadić: Da razdvojimo, ključna stvar, to jeste kada je u pitanju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada u punom mandatu odlučila da bude parafiran i potpisan i ovlastila potpisivača, Božidara Đelića.
Bećković: I sad imate stalno to, to je bilo pre 17. februara.
Tadić: Pa nema nikakve veze. Pa nek je bilo pre 17. februara. Pa? Šta 17. februar, pa znali smo da će biti 17. februar ili će biti 20., ili će biti neki. Znali smo da Albanci... uostalom, vi ste bili obaveštavani od strane premijera da Albanci neće da pregovaraju sa nama,nego samo govore kako će naše dve zemlje, pod znacima navoda, u budućnosti imati lepe odnose, kada Kosovo proglasi nezavisnost. Pa Albanci godinu dana neće da pregovaraju sa našom delegacijom. Pa bilo smo i Koštunica i ja sve vreme i objašnjavali smo građanima Srbije da je tako. Albanci rade svoj posao, ali mi treba da radimo svoj posao. Sad Koštunica ubeđuje Evropljane da je priznata nezavisnost Kosova. To je potpuno neverovatno, a on se bori protiv nezavisnosti. Mene sad Evropljani pitaju, - je l' vi hoćete da priznate nezavisnost Kosova, čim vaš premijer ubeđuje nas da je priznata? Pazite to je potpuno van svake logike. Naravno da nećemo, moj odgovor je, da se prizna nezavisnost Kosova, niti ćemo ikada priznati. Stvar je vrlo jednostavna. Što se tiče ratifikacije Sporazuma. Čitava ideja nije bila ustvari da ova Vlada ne donese odluku o ratifikaciji. Uopšte nije stvar u tome, nego je stvar u tome da ja nisam hteo da dozvolim da se Parlament pretvara u cirkus, jer je bila namera i drugih zakona, to je otvoreno rekao i Tomislav Nikolić i smene predsednika Parlamenta i usvajanje novih zakona, da bi građani znali, ratifikacijom Energetskog sporazuma sa Rusijom podrazumeva usvajanje zakona. Kada Parlament koji je raspušten, usvoji jedan zakon, onda bi on mogao da usvaja sve druge zakone. Ja nemam pravo kao predsednik Srbije da tako nešto dozvolim. Ja sam doneo odluku o raspisivanju izbora i raspuštanju Parlamenta. To je moja odluka. Ja moram da poštujem svoju odluku. Rekao sam rusima, ruskim predstavnicima, - sporazum će biti ratifikovan, onog trenutka, kada bude šansa da se formira novi Parlament. Kada je to? Odmah posle izbora. Hajde da ne pravimo dramu oko toga. Oni su odmah rekli, - pa to je potpuno razumljivo. Kada je Velimir Ilić putovao u Rusiju, sa gospodinom Hristenkom, dobio je odgovor, - pa potpuno je normalno to što kaže predsednik Srbije. Pa naravno da je normalno. I biće ratifikovan, kada se završe izbori i kad se formira novi Parlament. Da li će Vlada...
Bećković: Koji?
Tadić: Ja sada mogu da kažem, vlada može da donese odluku i sad, pred izbore, ali nije mogla da je donese pre nekoliko nedelja, jer bi to onda značilo da Parlament treba da sazove tokom izborne kampanje, a to nije normalno. To nije moguće.
Bećković: Znači može tokom izborne ćutnje.
Tadić: Naravno da može. Može u izbornoj ćutnji, da donese Vlada takvu odluku i nikakav problem nije. I evo sad ću ja da vam kažem, verovatno ču ja da iniciram takvu odluku, ali neću da dozvolim da se pravi cirkus od države. Neću da dozvolim da raspušteni Parlament donosi odluke, koje nisu u njegovoj nadležnosti.
Bećković: Jeste ovo ozbiljno rekli, da ćete da inicirate da se u izbornoj ćutnji ratifikuje gasni sporazum?
Tadić: Evo odmah da kažem, ja sam... dakle, malopre sam vam rekao da sam sa ruskim zvaničnicima u neprekidnim razgovorima i ne od juče, nego od trenutka kada sam postao predsednik Srbije. O gasovodu, ja sa njima pregovaram od 2005. godine. Samo tada, da vas podsetim, vlada koju su sačinjavali i Koštunica i G17 plus i Nova Srbija i SPO je bila protiv tog Sporazuma, a postali su naglo za, predstavnici DSS-a i Nove Srbije, onda kada je ruska strana, tokom završetka pregovora o Kosovu, predložila Energetski sporazum. Tada su me kritikovali. Ali pošto ja pregovaram sve vreme sa njima, to je kao da meni neko sada kuca na otvorena vrata. To je potpuno apsurdno i besmisleno. Ali to sve rade zbog kampanje, želeći da predstave da Demokratska stranka, ili ja kao predsednik kočim investicije. Oni meni to govore, a ja sam to pregovarao sa Rusima mnogo pre njih.
Bećković: Ja vas samo pitam da li ste ozbiljno rekli da ćete da pokrenete inicijativu, da se u izbornoj ćutnji, znači 9. maja sastane Parlament i da ratifikuje taj Gasni sporazum?
Tadić: Da li će biti u izbornoj ćutnji ili dan pred izbornu ćutnju, ne znam, ali hoću. I reći ću vam još nešto. Tražio sam od ruske strane o svemu ovome, kao čovek koji se bavi odgovorno poslom, da nam obezbede izvoz automobila u Rusiju. Ako Srbija izlazi u susret Rusiji, kada je u pitanju gasovod – brza ratifikacija, što je i u našem interesu,naravno, da odmah budem jasan. Tražio sam od ruske strane da se obezbedi izvoz naših automobila u Rusiju, na osnovu Ugovora o slobodnoj trgovini, kako bi zapadni proizvođači u Srbiji mogli da proizvode i izvoze u Rusiju. Naši građani zarađuju svoje plate. To je deo jedne ekonomske vizije, koja je Srbiji više nego potrebna. I to će biti moja inicijativa svih ovih dana.
Bećković: Dobro. E hajde sad da vidimo šta nas čeka, ako glasamo za vas, koje su to koalicije i koja je to vlada koja nas čeka?
Pa građani o tome odlučuju, kao i prošli put. Nisam ja birao DSS zbog toga što sam ja oduševljen tom strankom, niti mislim da su njeni kapaciteti neverovatni. Ja u DSS-u cenim neke ljude. Ja poštujem birače iznad svega, svak stranke birače ja poštujem. Ja sam predsednik Srbije, ja radim za njih, kao predsednik Srbije. Ali u DSS-u ima ljudi koji su veoma sposobni. Neki su i završili izvanredan posao, odličan posao, ali vam kažem, - u sledećoj vladi, Vojislav Koštunica sigurno neće biti premijer. Prvo, lista za evropsku Srbiju će odneti pobedu, ali Vojislav Koštunica ne može da bude premijer buduće vlade.
Bećković: A šta može?
Tadić: Ne znam šta može da bude. Ali vam kažem...
Bećković: Ali hajde da vidimo, to mi je baš zanimljivo. Šta može da bude, ne meni, nego verujem da se ljudi to pitaju, šta može da bude Vojislav Koštunica, ako ne premijer?
Tadić: Ne bavim se time šta će da radi Vojislav Koštunica, kao što se on ne bavi time šta ću ja da radim.
Pa zar nije to isto, kad kažete, - ne može biti premijer, kao da ste mu rekli, - ne možeš biti ništa, pošto predpostavljam da teško da bi on prihvatio da bude ministar za lokalnu samoupravu.
Tadić: Ja sad ne ulazim u motive, tragam za mestom za bilo koga u politici, to mi ne pada na pamet. Ja sam predsednik Srbije, nosilac liste za evropsku Srbiju i predsednik sam Demokratske stranke i obavezan sam pred građanima, koji su glasali za politiku koju zastupam, koju sam i predložio na izborima, da je sprovodim u delo. Ta politika podrazumeva da Vojislav Koštunica ne može biti premijer i tu sam stavio tačku. Šta će Vojislav Koštunica hteti da bude, to je njegova stvar.
Bećković: Da li ta politika podrazumeva i to da Ministarstvo policije i ministarstvo, ne ministarstvo nego ova...Državna bezbednost više ne mogu biti u rukama bilo koga, osim Demokratske stranke?
Tadić: Ne, o Ministarstvu policije je uvek moguće pregovarati. Tu nema nikakve dileme.
Bećković: Ne insistirate na tome?
Tadić: Ali Služba državne bezbednosti, odnosno BIA, to su službe koje moraju biti integrisane u Savetu za nacionalnu bezbednost. Ja sam predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost i pitanje imenovanja ljudi, koji će da vode te službe mora da bude veoma ozbiljno prodiskutovano i to više ne može biti rađeno na način kako je to rađeno.
Bećković: Može li Rade Bulatović da računa na još jedan mandat?
Tadić: Pa nemojte uopšte o tome. Ne mogu uopšte o tome da govorim.
Bećković: Zašto ne možete? Mogli ste na prošlim izborima ste mogli.
Tadić: Znam da Rade Bulatović ne želi da računa na još jedan mandat. To hoću da vam kažem i nije čovek koji ima ambicije da bude čitav život šef Službe državne bezbednosti Srbije.
Bećković: Jedna od stipendija je njegova.
Tadić: Dobro. Možda, ali evo da malo i Radeta Bulatovića relaksiram, da ne bude da trpi on baš sve pritiske na planeti Zemlji i uostalom o tome je mnogo pisala čak i Karla Del Ponte, o tome kako je se vodila kadrovska politika u republici Srbiji u to vreme i zahvalan sam joj što me makar obskrivila u toj jednoj stvari, ako su me drugi napadali.
Bećković: A kad već spominjete Karlu Del Ponte, evo to se pominjalo takođe večeras, dakle taj navod Karle Del Ponte, da je bivši premijer, Zoran Đinđić rekao, - vodi ga, Šešelja i nemoj da nam ga vraćaš.
Tadić: Dobro ja ne verujem da je tako... je l' Karla Del Ponte to napisala?
Bećković: Aha.
Tadić: Ružna informacija. Idemo dalje.
Bećković: Dobro idemo dalje. Znači,...
Tadić: Nisam čitao knjigu, kada je pročitam, onda ću da je komentarišem.
Bećković: Dobro. Zato što ne čitate Politiku.
Tadić: Ma čitam Politiku kada god mogu. Ne ljutim se ja na Politiku, Politika je list na kome sam ja odrastao, nego malo su neki besmisleni brojevi Politike bili u poslednje vreme.
Bećković: Dobro, hajdemo sad na ove koalicije. Znači to smo rekli...
Tadić: Kakve koalicije? Neću da pričam o koalicijama.
Bećković: Hoćete. Dobro, ja ću da vas pitam vi vičite, -neću! Da li se promenilo...
Tadić: Samo da vam objasnim o čemu se radi. Ne biram ja koaliciju sada, nego biraju građani. Stranke koje mogu da uđu u koaliciju. Znači poznato je da Demokratska stranka neće u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom. Poznato je da Srpska radikalna stranka neće u koaliciju sa Demokratskom strankom. I to vam je, kako bivam rekao, jedan vrlo čist i iskren odnos. Mi nemamo nikakv problem u tom smislu...
Bećković: Tačno, ali kada smo se videli na ovom istom mestu pre mesec i po dana, onda kada sam vas pitala za LDP, nije vaš odgovor bio, - građani će o tome odlučiti, nego ste rekli, - LDP, ne dolazi u obzir.
Tadić: Rekao sam, - LDP može da dođe u obzir pod uslovom da promeni svoju politiku o Kosovu. DSS, kao stranka...
Bećković: I to ostaje isto?
Tadić: Naravno. DSS kao stranka može dođe u obzir, ako promeni svoju politiku prema Evropskoj uniji, ali DSS-u kažem, - ne može Koštunica da bude premijer, LDP-u kažem, - Ne može Čedomir Jovanović da bude premijer. Tačka.
Bećković: To je sve što ne može? Sve drugo može?
Tadić: Pa naravno. O svemu ostalom se može razgovarati. O svemu ostalom se može razgovarati. Pazite, kada bih ja se lično odnosio prema svima tima strankama, jer i tad sam vam rekao i sad, onda ni sa jednom od tih stranaka ne bi razgovarao. Koštunica je rekao da sam izdao Kosovo, Velimir Ilić je rekao da sam đavo i ... Čeda Jovanović je rekao da sam Staljinista, nemam ja pravo da se prema njima lično odnosim. Ja nikada ništa slično o njima rekao u životu i trudim se da ne vređam svoje oponente, protivnike, rivale ili koaliciona partnere, ali moj posao je da sprovedem politiku za koju su građani glasali, za koju sam rekao, obavezao sam se da ću je sprovesti. Uvesti Srbiju u Evropsku uniju, braniti Kosovo, vraćati Srbiju u pregovarački proces, ne prihvatiti nezavisnost Kosova, urušavanje integriteta naše zemlje i praviti jednu novu strategiju za odbranu naših interesa na Kosovu. Rekao sam da ćemo napraviti društveni dogovor između svih sindikata i poslodavaca s jedne strane i vlade, jer ne možemo teret reformi samo prebacivati na radnike ili eventualno na neke poslodavce, ili na seljake. Znači i to moramo da uradimo. Rekao sam da ćemo se boriti protiv korupcije usvajanjem novih zakona, podizanja kapaciteta, pribavljati strane investicije, otvarati nova radna mesta, boriti se protiv siromaštva i rekao sam da ćemo završiti saradnju sa Haškim tribunalom.
Bećković: Dobro. Niste rekli, šta bi se desilo... dakle ovih dana čujemo i te kalkulacije, dakle DSS bi mogao... DSS, Nova Srbija, oni bi možda i mogli da uđu u koaliciju sa vama, ali nikako sa Dinikićem i sa Čankom. Ukoliko bi to bio zahtev, da li bi pristali da žrtvujete Dinikića?
Tadić: Pa ne može niko da postavlja, mislim... imate ono...
Bećković: Bilo je tih natpisa koliko hoćete u novinama, - Dinkić završio, Dnikić...
Tadić: Kako je ono bilo u školi: ko dva puta ponavlja, gubi pravo na redovno školovanje. Kako jednom ovi moji doskorašnji koalicioni partneri nisu naučili kako mogu sa mnom da komuniciraju, onda ne znam šta da im radim. Onda gube pravo na...
Bećković: Pa odrekli ste se Đelića prošli put.
Tadić: Pa čega sam se? Nisam se odrekao ničega. Apsolutno se ničega nisam odrekao. Ja sam rekao da je Đelić moj kandidat, nisam rekao da nećemo pregovarati o premijeru u to vreme. Zaštitio sam Božidara Đelića, poštujem to što je radio i šta radi. Kao što vidite sada ga štitim.
Bećković: Kako ste ga zaštitili?
Tadić: Pa dobio je mesto potpredsednika vlade. To je u hijerarhijskom smislu najviše mesto koje Božidar Đelić ikada obavljao do sada. Bio je ministar finansija, u međuvremenu je postao potpredsednik vlade. Znači, mnogi ministri su dobili mesta u ovoj Vladi, kakva nikada u životu nisu imali. Štitim i njihove integritete. Nikoga od njih nisam povredio, naprotiv dao sam im šansu da pokažu šta znaju. Obezbedio sam mogućnost da Srbija pregovara sa evropskom unijom, pre Sporazuma o stabilizaciji.
Bećković: Vi sad govorite, a ja...
Tadić: Samo da vam kažem. Olja, samo da budem krajnje konkretan. Obezbedili smo mogućnost da Srbija nastavi pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Da nije bilo te Vlade i tog kompromisa koji je postignut, mi ne bismo danas bili u prilici da potpišemo ovaj Sporazum, nego bi eventualno taj Sporazum zavisio od neke buduće vlade. Budite sigurni da bi tada formirali DSS i Radikali, kao što su krenuli da je formiraju,izborom Nikolića za predsednika Parlamenta. Mislite da bio oni pregovarali sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju? Pa ne bi. Da nije bilo te Vlade, mi ne bi smo imali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Šta ćete konkretnije, kao dobru posledicu tog kompromisa. Mene samo zanima da mi idemo svakoga dana napred. Samo da ne stojimo i onda ćemo izgurati ovaj tromb, koji je ispred nas. I na kraju ćemo za četiri godine, ili pet godina i ući u Evropsku uniju, a onda će biti nebitno ko će biti premijer i ko će biti predsednik republike, jer će Srbija napraviti jedan civilizacijski iskorak. Ući će u Evropsku uniju, braniće svoje Kosovo u Evropskoj uniji. Ekonomski prosperitet zemlje, interes svakog građana, bolje plate, bolje zdravstvo, bolje školovanje, biti jedna moćnija i uglednija zemlja.
Bećković: To će biti, ali za sada je još uvek važno ko će biti premijer.
Tadić: I biće. Premijer će biti određen s moje strane i dobiću saglasnost za to svih institucija Demokratske stranke, to vam sade ja kažem, jer će Lista za evropsku Srbiju odneti pobedu. Premijera ću ja predložiti, a premijera ću odrediti onda kada vidim koje stranke mogu doći u obzir za vladu, kad vidimo rezultate izbora, jer Demokratska stranka, ili Lista za evropsku Srbiju,neće verovatno imati 51 posto glasova, kao što neki govore, a mi smo realni ljudi, ali imaće sasvim sigurno skoro, pa 50 posto.imaće sigurno oko 40 procenata, ja očekujem tako nešto, mada ja ne licitiram sa brojkama. Evo zaboravite ovo.
Bećković: U redu, hajdemo dalje i šta to znači? Čekaćete da saopštite ime premijera...
Tadić: Kada vidim koje stranke dolaze u obzir za formirane vlade.
Bećković: A je l' to znači da ne mora da znači da će biti premijer iz Demokratske stranke?
Tadić: Biće određen od Demokratske stranke.
Bećković: Da, da, ali ne mora, znači ne mora da znači da će biti iz Demokratske stranke?
Tadić: Ja imam nekoliko kandidata, evo sad vam otvaram. Neću ni jednog imenovati. Sad sam vas razočarao. Ali imam nekoliko kandidata. Imam tri kandidata ovog trenutka. Jedan nije stranački kandidat, dva su stranačka kandidata.
Bećković: Dobro.
Tadić: O dva kandidata sam takođe razmišljao, ali svi ti kandidati...
Bećković: Čekajte, imate tri, a razmišljali ste o još dva, znači, imate pet.
Tadić: Pa dva su mi negde na ledu. Negde su misa strane, ali svaki kandidat, da bi smo odgovorno vodili politiku, mora da bude sposoban da upravlja sa različitim predstavnicima, različitih stranaka. Nisu svi oni pogodni da budu prvi ljudi vlade, ukoliko je npr. ova ili ona stranka u vladi, ili ukoliko je neki drugi raspored stranaka u vladi. Dakle,moramo da vodimo računa o svemu. Posle treba videti kakva je opozicija, jer premijer obrazlaže i opoziciji. Treba videti da li je to čovek koji će biti, tako da kažem, fajter, ili će biti jedan miran, pomirljiv čovek. Sve zavisi od toga kakav je raspore glasova u Parlamentu. Dakle, hajde da vidimo kakvi su rezultati izbora.
Bećković: Ali da li je vama jasno da zato što ste tako misteriozni, da time otvarate mogućnost da građani spekulišu i da se jedne strane kažu, - ma ne, oni da imaju nekog dobrog, oni bi ga rekli, ne bi ga krili od nas. Čim ga ne govore, znači, nemaju. Drugo, još opasnije, - oni nam opet spremaju onu zamku, opet će da daju Koštunici, bez obzira što govore, - nećemo.
Tadić: Koštunica ne može. – to sam vam rekao
Bećković: Ili kažu, -evo, biće Milka Frocan.
Tadić: Evo dve stvari sam...znači neće biti, naravno, ni Milka Forcan, niti Milka Forcan ima namere da bude premijer. Neće biti Vojislav Koštunica, a on ima nameru da bude premijer i ja neću prihvatiti ulazak Srbije u evropsku uniju bez Kosova. Te sam tri stvari rekao, pa sad me vi držite za reč.
Bećković: To su jedine tri koje su sigurne, ali rešili smo Milku Foracn i Voju Koštunicu i Kosovo.
Tadić: A što se tiče... pa dobro rekao sam vam o čemu se radi, a što se tiče članova i nečlanova stranke, pa ja vas podsećam, ja sam uveo četiri ministra u Vladu, na listi Demokratske stranke, koji nisu članovi stranke. Nije član stranke ni Milica Čubrilo, nije član stranke ni Voja Brajović, nije član stranke ni gospođa Smiljanić, ministar telekomunikacija, nije član stranke, ministar finansija nije Mirko Cvetković.
Bećković: I nećete u nekom trenutku tražiti to od njih?
Tadić: Koje?
Bećković: Pa nije ni Đelić bio član stranke, pa ste ga naterali da bude, pa sad kažete, - super je kad je neko nestranačka ličnost.
Tadić: Nisam ga ja naterao, kad sam ja postao predsednik Demokratske stranke, nikoga ni na šta nisam naterao.
Bećković: Nisam mislila lično vi, ali nije li to uvredljivo za ljude koji su ušli kao nestranačke, onda je na njih napravljen pritisak da uđu u stranke zbog ne znam čega i sad se kaže, - daj nekog nestranačkog, dosta nam je stranačkih.
Tadić: Ma kakav pritisak? Pa jesam li na bilo koga od njih vršio pritisak, evo 10 meseci su ministri, pa pitajte ih. Deset meseci su ministri i rade taj posao, niko ih nije pitao za tako nešto.
Bećković: Dobro. Ostalo nam je još tri minuta i hajdemo, nekoliko puta ste to rekli večeras...
Tadić: Samo tri minuta?
Bećković: Samo tri minuta.
Tadić: Bože dragi.
Bećković: Rekli smo u nekoliko navrata da je vrlo neodgovorno plašenje ljudi i davanje neodgovornih izjava i sad ste to govorili u kontekstu ovog Sporazuma, a hajdemo sada da vidimo , što se vas tiče, da li je to kada vi govorite o tome šta će biti sa nama svima, ukoliko dođu na vlast Radikali i DSS, da li je to izborno obmanjivanje ili je to realnost?
Tadić: Kakvo obmanjivanje, Tomislav Nikolić je danas rekao da Srpska radikalna stranka, kad bi pobedila na izborima, bi prekinula saradnju sa Haškim tribunalom. Prekid saradnje sa Haškim tribunalom, nema Srbije u Evropskoj uniji. Tačka. To i ptice na grani znaju, ne samo građani Srbije. Ako Srbija nije u Evropskoj uniji, ja vam sada kažem, možete da izračunate, pitajte svakog ekonomistu, sa tri milijarde evra, koliko je minimum investicija godišnje, koji je potreban u Srbiji da bi se održao ovaj nivo plata i 7 posto rasta naše ekonomije, on pada, istog trenutka, na nekih 3 – 4 posto i nivo plata više ne bi bio 360 evra, nego bi otprilike one zadržale na 200 evra. To nikakvo obmanjivanje građana, to je čist račun. Vrlo jednostavno. Ukoliko u automobil sipate benzin, npr. pola benzina, to nije isto kao kad sipate ceo rezervoar. Ako sipate ceo rezervoar, možete da dođete 800 kilometara, ako sipate pola rezervoara, možete da dođete 400 kilometara, ako Srbija ne ide prema Evropskoj uniji, to je kao da ste sipali pola rezervoara u naš sistem, u ovo naše nacionalno vozilo i možemo da dođemo samo do pola puta. I takve će biti i plate. Pola plate, pola rasta ekonomije, pola će nam biti kapacitet zemlje da branimo i Kosovo i Metohiju, pola će nam biti ugleda u svetu, jer bez ekonomije i rasta, nemožete da podignete ni ugled zemlje u svetu.
Bećković: Dobro. E sad, ali ako tražite da Vojislav Koštunica kaže o čemu je razgovarao i o čijem trošku sa Šešeljem telefonom, pretpostavljam da imate neki podatak da je razgovarao telefonom i da je postigao neki sporazum.
Tadić: Ja nikada takvu rečenicu nisam izgovorio.
Bećković: Ne, vi niste, ali vaš potpredsednik jeste.
Tadić: Dobro.
Bećković: Dakle, nedelju dana smo slušali tu priču da je skoro sigurno da taj sporazum postoji i da su se Radikali i DSS – Nova Srbija nešto dogovorili. Je l' vi imate takav podatke, da su se oni nešto dogovorili?
Tadić: Pa vidite, ako je tada bila sumnja da taj sporazum postoji, Velimir Ilić je demantovao i tu sumnju i rekao da je to nedvosmisleno, da oni idu , da ta lista Narodnjačka ide u koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom, mislim da je to juče izjavio...
Bećković: Danas
Tadić: Danas, evo. Velimir Ilić je potvrdio da jeste.
Bećković: Ali vi, kao iskusan političar, kakva je vaša procena?
Tadić: Ne znam. Stvarno ne znam, da li je Šešelj...
Bećković: Ne, ne, kakva je vaša procena, kada lider Nove Srbije nešto govori, da li to on govori, zato što je prethodno nešto se dogovorio sa svojim koalicionim partnerom, ili baš mu je tako danas sinulo.
Tadić: Ne, on nikada ništa nije rekao, što mu nije odobrio Koštunica.
Bećković: Je l' tako?
Tadić: Ne, nema nikakve dileme. On nikada ne govori nešto što mu njegov stariji koalicioni partner ne odobri, ali to ne znači, da je Velimir Ilić baš ljubitelj, kako bih rekao, čvrste reči. Jesam dovoljno mekano rekao.
Bećković: Niste.
Tadić: Hoćete jače? Pa dobro bila je.. .jednom je neko rekao za Velimira Ilića, -on čak i kad bi hteo da kaže neku političku istinu, to ne bi mogao da uradi. To je onako jedan njegov veliki prijatelj rekao, pa se i Velimir Ilić tome, tom prilikom smejao. Bio sam prisutan, ali u svakom slučaju, ono što sasvim sigurno ne može da kaže, Vojislav Koštunica, može da kaže Velimir Ilić, ili ovaj portparol DSS-a, koji voli da govori mnogo toga.
Bećković: Da li u tom smislu, znači da je svaki glas manje za DSS, manja šansa da Srbija dobije vlast Radikala?
Tadić: Svaki glas manje za DSS je veća šansa da Srbija ide prema Evropskoj uniji. Svaki glas manje za DSS je manja šansa za vraćanje Vojislava Šešelja na vlast. Jer Vojislav Šešelj sasvim sigurno vodi politiku Srpske radikalne stranke. Tu nema nikakve dileme, zato je čak i sam Tomislav Nikolić negirao sebe, rekavši da je moguće da ponude DSS-u mesto premijera, ali to Tomislav Nikolić, naravno ne misli da treba da se desi, to je protivno njegovim principima. To je mišljenje Vojislava Šešelja, koji se sprema za povratak u zemlju. Tu nema nikakve dileme.
Bećković: Hvala vam.
Tadić: Hvala vama.
Bećković: Hvala vama. Vidimo se...
Tadić: I nemojte da brinete, neće ta stranka i te stranke pobediti. Pobediće Lista za evropsku Srbiju.
Bećković: Uopšte nisam delovala zabrinuto. Hvala vam, vidimo se za 14 dana. A sledeće nedelje, vi razmislite šta ćete. I ne brinite ništa. Sve najbolje.
Postojeći komentari (0) |
Pošaljite komentar |
Pišite autoru emisije
|
|
 |
| Utisak nedelje |
|
|
