Dijaspora poslala 5,5 mlrd. dolara

Ministar je rekao da je svaki građanin prošle godine dobio u proseku 700 dolara, ali da je taj novac otišao u potrošnju umesto u investicije. Srećković je najavio da će u narednih mesec dana predstaviti 150 projekata za privredne investicije i ponuditi ih investitorima iz dijaspore.

"Iako doznake koje dijaspora šalje rođacima u Srbiji znači mnogo za životni standard građana, naša ideja je da ih podstaknemo da novac ne ulazi u finalnu potrošnju nego u biznis i proizvodnju. Na taj način novac će se oploditi i više će značiti neko svaka pojednačna doznaka građanima. Upravo zbog toga ćemo za mesec dana izaći sa 150 konkretnih projekata koje smo uradili zajedno sa 80 opština širom Srbije, Svetskom bankom i Privrednom komorom Srbije. Ja se nadam da će dijaspora naći interes da te projekte i ostvarimo", kaže ministar Srećković.

On napominje da su samo u prošloj godini doznake dijaspore dostigle 15 odsto bruto društvenog proizvoda, što nam je u velikoj meri pomoglo da održimo ekonomsku stabilnost u doba krize. Doznake su povećane za deset odsto u odnosu na prethodnu godinu

"Od 2000. godine kada je počela da vraća poverenje u domaće institucije do sada dijaspora investirala 550 miliona dolara u privredu Srbije i osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposlila 22 hiljade ljudi", rekao je Srećković.

Prema njegovim rečima, u inostranstvu živi četiri miliona ljudi iz Srbije, a veliki problem dostavljanja novca iz inostranstva predstavljaju sivi tokovi koji su aktuelni zbog komplikovanih procedura i visokih torškova transfera novca.

"Naša ideja je da podstaknemo banke da pojednostave proceduru i snize transakcione troškove, tako da na račun znatno većeg obima posla mogu da ostvare veću zaradu. Mislim da smo na pragu dogovora", kaže ministar Srđan Srećković.

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković naveo je podatke te institucije prema kojima doznake iz inostranstva 2009. godine iznosile 3,2 milijarde evra, odnosno 4,6 miljardi dolara. On je objasnio je da se podaci razlikuju od procena Svetske banke zbog drugačije metodologije.

Prema njegovim rečima doznake iz inostranstva prošle godine dostigle su vrednost 40 odsto našeg izvoza, što je dobro za monetarnu stabilnost zemlje, ali je upozorio da se taj efekat poništava svaki put kada se doznačene devize koriste za kupovinu uvozne robe.

Kako bi se umanjili sivi tokovi, on je bankama predložio da ponude nove usluge kojima bi se transfer novca iz inostrantva povezao sa štednjom ili sa investicijama.