Mencinger: EU kao Jugoslavija 1983.

"Mene to nažalost podseća na osamdesete u bivšoj Jugoslaviji, kada se ta zemlja kao ekonomska jedinica postupno raspadala. Podseća me na neke tabu teme iz tih godina", navodi on.

Mencinger objašnjava da se "tada smatralo neprimerenim posumnjati u slogan o bratstvu i jedinstvu ili u identitet interesa u socijalističkoj Jugoslaviji. Isto tako su danas neprimerene sumnje u evro i u identitet interesa. Pri tome je jasno da se interesi zemalja članica Evropske unije razilaze i da evro zona nije optimalna monetarna unija".

On naglašava i da se boji raspada Evropske - i monetarne unije iz dva razloga - "zbog visokih troškova i s tim u vezi povezane nesigurnosti".

„Najviše me uznemirava ono što ja nazivam jugoslovenskim sindromom. Kada je Jugoslavija tokom 80-tih stupila u period stagnacije, ljudi su počeli tragati za krivcima i profiterima. Na kraju se svako osećao iskorišćenim. Takvih znakova ima i danas. Ljudi u Nemačkoj sve više veruju da ih Grci iskorišćavaju, dok se Grci opet osećaju iskorištenim od Nemaca. Zbog toga se bojim da bi moglo doći do jedne dugotrajne krize", kaže Mencinger.

On, ipak, smatra da „poslednji dani Evropske unije još nisu došli. Mi se možda nalazimo tamo gde je Jugoslavija bila 1983. Tada su političari očajnički tražili rešenje za ta teška vremena".

Komentarišući razliku da je Evropska unija zajednica država, dok je Jugoslavija bila jedna država, Jože Mencinger objašnjava da "ekonomski gledano članice Evropske unije više nisu države. Novac, porez, granice - dakle, zemlje Evropske unije su, kao ekonomske jedinice, već izgubile sve one atribute koji čine jednu državu ili ih gube rapidno".

"Novac se štampa u Frankfurtu. Države više ne mogu preko svojih granica kontrolisati dotok kapitala. Direktive Evropske unije zamenjuju ekonomski sistemi i Evropska unija se sve više trpa u finansijsku politiku. Slovenija je više jedna regija Evropske unije nego što je država", izjavio je za „Berliner cajtung" slovenački ekonomista Jože Mencinger.