Protiv sive ekonomije država je novi Švarceneger

Vlada Srbije naredne dve godine proglasila je godinama borbe protiv sive ekonomije. Usvojen je nacionalni program i to će, kako navode ministri, u narednom periodu biti jedan od njihovih prioriteta.

300 miliona evra, toliko prema podacima Ministarstva privrede izgubi država svake godine zbog sive ekonomije.

Plaćanje poreza, prijavljivanje radnika i izdavanje fiskalnih računa najvažniji su faktori za poboljšanje statistike.

“Strašno je da ako imate firmu koja recimo 30 odsto radnika ne prijavljuje ili ne prijavljuje punu platu nego prijavljuje minimalac a onda isplaćuje u kešu onda ta ista firma bude brendirana kao društveno odgovorna samo zato što je sredila neko odeljenje u nekoj bolnici. Kada porez koji ta firma treba da plati poštujući zakone RS može da se iskoristi da se iz budžeta srede tri odeljenja te iste bolnice”, kaže ministarka Ana Brnabić.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru omogućen je pojačan rad inspektora na terenu. Oni sada mogu da ulaze i proveravaju i firme i objekte koji rade u sivoj zoni.

Veći deo radnika koji su radili na crno prilikom prvog nadzora sada su zaposleni.

“Država je postala upornija što bi rekao Švarceneger mi se vraćamo i mi se vratimo. tako smo se ove godine vratili u julu i septembru... Oni su nešto prijavili vratili smo se dva puta da vidimo šta se desilo sa tim radnicima”, kaže ministar Aleksandar Vulin.

Borba protiv sive ekonomije važan je preduslov za unapređenje poslovne klime u Srbiji. Kao glavni razlog poslovanja u sivoj zoni privrednici navode visoke namete.

“Odlučna borba jeste jasan signal potencijalnim investitorima da dolaze u zemlju čiji se privredni ambijent poboljšava a postojećima da brinemo o njima o da ih motivišemo da ostanu u legalnim tokovima”, kaže ministar Goran Knežević.

Upravo strani investitori ocenjuju da pomaka ima, ali da je u borbi protiv sive ekonomije potrebno preći još mnogo koraka.

“To nije samo naplata kazni i nije naplata poreza i nije zapošljavanje radnika. Siva ekonomija je nepoštovanje bilo kog propisa. Ako u oblasti bezbednosti hrane ili ekologiji imate firme koje poštuju propise i zbog toga imaju troškove i one koje to ne rade, to vam je siva ekonomija. Sve inspekcije moraju da rade svoj posao, ne samo par njih”, kaže Amelija Pavić iz Američke privredne komore.

Zbog činjenice da na tržištu kafe čak petina proizvoda dolazi iz sive zone legalni proizvođači ovog napitka predlažu uvođenje akciznih markica.