Kredit UAE razvojna šansa za Srbiju

Agroekonomski analitičar Milan Prostran izjavio je Tanjugu da je kredit iz Emirata velika razvojna šansa za podizanje sistema za navodnjavanje u najugroženijim delovima Srbije, gde se može razvijati intenzivna poljoprivredna proizvodnja.

On je rekao da je Srbija imala izgrađenih 150.000 hetara sistema za navodnjavanje, ali je to devastirano zbog neodržavanja i da se sada između 35.000 i 38.000 hetara navodnjava.

"Srbija je na veoma niskoj lestvici zemalja koje koriste sisteme za navodnjavanje", ocenio je Prostran i dodao da je svaka finansijska podrška za tu razvojnu namenu i za izgradnju sistema za navodnjavanje dobrodošla.

Prostran je ocenio da bi povećanje sadašnjih povšina od 38.000 hetara za još 25.000 bila velika stvar.

"Ja sam pokušavao stručno da objasnim da ne možemo za godinu, tri ili pet, milion hektara da navodnjavajmo, ali kada bi godišnje za 50.000 hetara povećavali površine pod sistemima za novadnjavanjem, to bi bilo jako dobro", dodao je Prostran.

On je istakao da je ovih 100 miliona evra velika podrška da se krene u taj ciklus, koji se najavljuje već nekoliko godine, ali nije bilo dovoljno novca za to.

Prema navodima Prostrana, jedan hektar pod sistemima navodnjavanja košta između 7.000 i 10.000 evra.

Sada je, kako navodi, potrebno mudro voditi proizvodnu politiku i odabrati one setvene kulture koje mogu da otplaćuju kredit, kao što su semenska proizvodnja, proizvodnja voća, povrća, krmnog bilja.

Kako je dodao, zbog promena klimatskih uslova, još neke kulture koje ne navodnjavamo imaće mogćnosti da to koriste.

Miladin Ševarliæ (Tanjug)

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić izjavio je Tanjugu bi sredstva od kredita UAE trebalo da se iskoriste pre svega za primarnu kanalsku mrežu, kako bi što veći broj korisnika imao pristup izvorima vodosnabdevanja.

On je rekao da je dobro što je konačno realizovana najava da će Srbija dobiti taj kredit za ulaganje u navodnjavanje, jer u prethodne dve decenije skoro da nije bilo investiranja u te namene, osim u velikim uređenim voćnjacima.

Sredstva iz kredita, kako navodi Ševarlić, trebalo bi iskoristiti i za obezbeđivanje izvora vodsnabdevanja na samim parcelama, ukoliko nije moguće regulsati kanalsku mrežu, odnosno dovodne kanale.

"Trebalo bi uložiti u one proizvodnje koje mogu da donesu najveću dobit po osnovu navodnjavanja po hektaru, u pogledu obima proizvodnje, odnosno prinosa po hektaru, i u pogledu zatsupljenosti prve klase u strukturi obima proizvodnje. To su pre svega voćarstvo i povrtarstvo", ocenio je Ševarlić.

On je kazao da je sadašnje stanje sistema navodnjavanje nezadovaljavajuće, pre svega u velikoj primarnoj mreži za navodnjavanje.

Ševarlić je naglasio i da treba voditi računa da taj novac iz kredita bude ravnomerno regionalno raspoređen i da se ekonomski najefikasnije iskoristi.

Ova sredstva će, prema njegovim rečima, inicijalno moći da poprave stanje u navodnjavanju u Srbiji, ali ne konačno i trajno, jer u Srbiji treba navodnjavati i preko milion hektara, sve zavisi od namene i strukture proizvodnje.

"Proizvodnja sa ovim klimatskim promenama više nije zamisliva bez navodnjavanja", rekao je on.

Ševarlić je napomenuo da krajnji korisnici kredita treba da računaju na nešto veću kamatnu stopu od one koja je predočena, zbog troškova servisiranja kredita.

Šansa za voæe, povræe i vinovu lozu (sxc.hu)

Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović smatra da je svaki uloženi dinar u agrotehniku dobrodošao, posebno u navodnjavanje, jer je to garancija ostvarenja punog genetskog potencijala naših kultura, uključujući i voće, povrće i vinovu lozu.

On je u izjavi Tanjugu podsetio da se domaće sorte izvoze u zemlje gde postoji puna primena agrotehničkih mera i da se tamo postižu prinosi koji su blizu maksimuma genetskog potencijala.

Cvijanović je ukazao da treba voditi računa gde se ulažu sredstva za navodnjavanje i u koju strukturu primarne poljoprivredne proizvodnje, pošto kroz povećane prinose treba da se nadoknade povećani troškovi ulaganja.

On je skrenuo pažnju da nisu sva zemljišta pogodna za primenu sistema za navodnjavanje, jer nisu istog kvaliteta, a ni svi krajevi Srbije nemaju izgrađenu kanalsku mrežu. Pored toga, mora se voditi računa da su sistemi skupi i da treba da opravdaju troškove ulaganja.

Investicije te vrste treba primeniti kod proizvodnje takvih kultura, koje trpe povećane troškove ulaganja, jer to zahteva i korišćenje energije, a toškovi su posebno veći tamo gde se upotrebljava dizel za upumpavanje ili ispumpavanje vode iz kanala.

Navodnjavanjem se može obezbediti stabilnost proizvodnje, što će omogućiti lakše planiranje i manje problema na tržištu, u pogledu ponude i potražnje.

Navodnjavanje neće imati pun efekat, bez ozbiljne stočarske proizvodnje, jer i najkvalitetnija zemljišta koja se navodnjavaju moraju da imaju prihranu u vidu stajnjaka, kao pratećeg elementa, predočio je Cvijanović.

On je dodao da se navodnjavanjem obezbeđuje i mogućnost druge žetve, jer posle skidanja ječma, pšenice ili uljane repice, na njivama mogu da se proizvode hibridi za stočnu hranu, ili boranija i slične kulture.

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je da će u narednih deset dana stići prvih 100 miliona evra investicija iz Abu Dabi Divelepment fonda. Reč je o kreditu na 20 godina, sa grejs periodom od pet godina i kamatom od 2,5 odsto.