Šumadija najviše izvozi

Kako se navodi u saopštenju, Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-avgust iznosila je 16,97 milijardi evra, što je porast od 11,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe je imao vrednost od 7,02 milijarde evra, 24,8 odsto više negu u prvih osam meseci prosle godine, dok je uvoz bio 9,95 milijardi
evra, što je više za 3,3 odsto.

Napominje se da je trgovinska razmena u prvih osam meseci izraženo u dolarima bila 22,31 milijardi, što je porast od 14,1 odsto, a da je deficit bio 3,84 milijardi dolara, što je smanjenje od 25,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom u prvih osam mesecu ove godine bila je 70,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 58,3 odsto, navodi se u saopštenju RZS.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Šumadije i Zapadne Srbije (33,2 odsto), zatim sledi Region Vojvodine (32,0 odsto), Beogradski region (21,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (12,8 odsto).

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,2 odsto), a slede Region Vojvodine (28,7 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,3 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (7,9 odsto).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Italija sa 1,5 milijardi dolara, Nemačka sa 1,1 milijardi dolara, Bosna i Hercegovina sa 740 miliona dolara, Rusija sa 682,6 miliona dolara i Crna Gora sa 563 miliona dolara.

Iz Srbije je naviše izvezeno robe u Italiju - za 1,5 milijardi dolara, na drugom mestu je Nemačka u koju je izvoz iznosio 1,52 milijarde dolara, zatim slede Rusija s miliijardu dolara, Kina sa 967,9 miliona dolara i Mađarska sa 653,1 miliona dolara.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija imam potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a navodi se i da zemlje članice Evropske unije čine 62,9 odsto ukupne razmene.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit s Rumunijom, SAD i Ukrajinom, navodi RZS.

Kako se dodaje, najveći deficit javlja se u trgovini s Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lap topova), Kazahstanom i Rusija (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa), a sledi deficit s Poljskom, Mađarskom i Nemačkom.