Gde dolaze Arapi?

Poslovi koji se zasnivaju na ličnim vezama…Zvuči kao odličan teren za korupciju.

Ali, gotovo sve što su Ujedinjeni Arapski Emirati, a ponajviše Abu Dabi, kao najveći i najbogatiji emirat među njima, investirali u svetu zasnovano je, kažu poznavaoci ekonomije UAE, baš na ličnom poverenju u partnere.

Naravno, to je samo početak…Jer, Emiraćani ne ulažu tamo gde ne procenjuju da je reč o dugoročnim investicijama koje donose solidnu finansijsku dobit ili opipljivu društvenu korist za njihovu zemlju.

Sve ovo nije slučajno. Za sve one koji su bili u prilici da posete ovu zemlju, najupečatljiviji je utisak da vrlo znaju da cene činjenicu da se gotovo deset odsto ukupnih rezervi nafte i nešto više od pet odsto svetskih rezervi prirodnog gasa nalazi upravo na njihovoj teritoriji. Ali i da će jednog dana (procene su za oko 50 godina) ovaj izvor istinskog bogatstva – presušiti. Dubai, simbol Emirata, tako naftu danas i nema. Srećom, na vreme je izvore svojih prihoda preorijentisao na turizam i zabavu.

Danas u Abu Dabiju ključnu “Viziju 2030” sprovode baš svi. Ona podrazumeva da se 40 do 60 odsto profita od nafte preraspodeli u sektore finansija, informacionih tehnologija, industriju aluminijuma, obnovljive izvore energije, aviosaobraćaj, transport, logistiku, turizam... Obrazovanje i zdravstvo takođe su visoko kotirani na listi prioriteta.

Autor ovog projekta bio je prvi predsednik UAE, šejk Zajed bin Sultan al Nahjan. Ujedinio je emirate, čije se stanovništvo pre nego što je 50-tih godina prošlog veka potekla nafta, bavilo ribarstvom i lovom na bisere. Sam je osmislio kako će se zemlja razvijati i lično projektovao izgled Abu Dabija sa oko 2,1 miliona stanovnika, grada širokih bulevara i visokih zgrada u kome dominira zapadnjačka arhitektura sa prepoznatljivim elementima arapskog uticaja. I ostavio jednu viziju u amanet. Da do 2030. godine privreda ove zemlje ne zavisi od nafte, već da živi od poslova koji se rade u Emiratima, ali i širom sveta. Danas ne postoji firma koja svakodnevno ovaj zadatak ne sprovodi u delo. Pre svih, šejk Kalif Zajed al Nahjan, predsednik UAE, ali i prestolonaslednik Muhamed, koji se ponajviše bavi investicijama Abu Dabija po svetu.

Er Srbija

Da su sinovi nastavili očevu vizionarsku politiku, pokazuje i činjenica da su Emirati odmah iza Katara, sa oko 4,7 miliona žitelja, najbogatija zemlja arapskog sveta i da njihov godišnji BDP iznosi 360, a plan je da dostigne 416 milijardi dolara.

I upravo sa firmama u vlasništvu države, odnosno predsedničke porodice, Srbija ovih dana zaokružuje više projekata. “Etihad”, državna avio kompanija Abu Dabija, nakon nedavno dobijenih saglasnosti domaćih i stranih antimonopolskih tela, suvlasnik je srpskog avio prevoznika.

Nakon načelne saglasnosti princa Muhameda da se u ovaj posao uđe, pregovori su trajali pet meseci. Njihovi eksperti su nepunih pet meseci analizirali mogućnost zajedničkog ulaganja i pre svega dosta komplikovan status našeg ugovora sa “Erbasom”. Prema njihovim računicama, uz obnovljenu flotu, nov menadžment, novo ime “Er Srbija” i naravno, rezanje svih suvišnih troškova, nacionalni avio prevoznik već narednu godinu može završiti s pozitivnim rezultatom. Inače, pregovori o strateškom partnerstvu “Etihada” sa Er Berlinom gde je firma iz Abu Dabija vlasnik 30 odsto kompanije, trajali su gotovo tri godine.

Upravo ovih dana u toku su pripreme koje će omogućiti da krajem oktobra iz Beograda poleti prvi avion “Er Srbija”. One podrazumevaju testiranje svih zaposlenih koji će morati da ispunjavaju stroge kriterijume za rad u ovoj kompaniji, kao i obuku pilota za letenje na novih deset aviona tipa “Erbas”. Prema najavama, doći će do ozbiljnijih ušteda za angažovanje brojnih pratećih službi, obzirom da “Etihad” brojne poslove, poput komercijale ili marketinga, vodi centralizovano. Ulaganja obe strane u poslu biće, prema ugovoru, po 100 miliona dolara. “Etihad” je, inače, preuzeo i upravljanje kompanijom za narednih pet godina.

Poljoprivreda

Mada je prvo najavljena, investicija (takođe državne) Al Dahre iz Abu Dabija u srpsku poljoprivredu još uvek nije okončana. Osim organizacionih promena do kojih je došlo u centrali kompanije u Abu Dabiju, još uvek se čeka i na regulisanje pravnog statusa kombinata koji su predmet predugovora o preuzimanju sa “Al Dahrom”. Ova kompanija sa oko 800 miliona dolara prometa godišnje ima desetak fabrika hrane širom sveta. Od toga pet se nalazi u Španiji, jedna u SAD, Egiptu, a nedavno su otvorili pogon i u Grčkoj.

Prema ugovoru sa "Al Dahrom“, koji je u martu ove godine u Abu Dabiju potpisao Mlađan Dinkić tadašnji ministar finansija i privrede, trećina investicije od 400 miliona dolara namenjena je za kupovinu imovine osam poljoprivrednih kombinata. Ostatak će biti investiran u opremanje zemljišta sistemima za navodnjavanje zemljišta kombinata, ali i još 24.000 hektara. Tim novcem biće finansirana i nabavka savremene opreme i obrtnih sredstava koja su potrebna za izgradnju najmanje pet fabrika za proizvodnju stočne hrane.

Prema rečima zamenika predsednika holdinga "Al Dahra“, Kadima Abdul Aldareja, već postoje rokovi za realizaciju ugovora koji je potpisan sa srpskom vladom.

Tokom leta održane su Skupštine akcionara dela poljoprivrednih kombinata čiju će zemlju kupiti “Al Dahra”, kako bi pripremili programe restruktuiranja i omogućili odvojenu prodaju oranica prema potpisanom predugovoru s firmom iz Emirata, dok bi preostala imovina bila ponuđena zainteresovanim kupcima na aukciji ili tenderu.

Prema nezvaničnim potvrdama, partneri iz Abu Dabija nisu zainteresovani da preuzimaju bilo šta što nije u sklopu navedenih kombinata, ali ni upravne zgrade.

Inače, predmet ugovora sa Al Dahrom su isključivo poljoprivredni kombinati koja su u republičkom vlasništvu, osim gazdinstva "7. jul" iz Surčina, koji pripada Poljoprivrednom kombinatu Beograd (PKB).

Kompanija Al Dahra se predugovorom obavezala, kako je istaknuto, da dodatno uloži 100 milona evra u irigacione sisteme i novu opremu.

Jedino zemljište koje je dato u zakup kompaniji Al Dahra je 2.500 hektara, koje je koristilo gazdinstvo "7. jul". Cena zakupa je 250 evra, što predstavlja izuzetno visoku cenu, s obzirom na to da se radi o trećoj i četvrtoj kategoriji zemljišta, dok je prosečna cena zakupa u Srbiji u prošloj godini iznosila 180 evra po hektaru. Sva ostala zemlja koja je do sada korišćena u zakup, uključujući i 16.500 hektara koje su koristili kombinati obuhvaćeni predugovorom sa kompanijom Al Dahra, biće izdata, kako je najavljeno, isključivo vojvođanskim paorima u zakup, a ne kompaniji iz Emirata. Ostalih osam kombinata iz 'zelenog pula', koji nisu obuhvaćeni predugovorom sa Al Dahrom, biće ponuđeni na prodaju srpskim poljoprivrednicima, a Vlada Srbije će im u tome pružiti maksimalnu pomoć, tvrde u Ministartvu finansija, reagujući na tvrdnje Vlade Vojvodine da je predugovor sa Al Dahrom štetan za državu.

Brodogradnja i poluprovodnici

Krajem aprila ove godine potpisan je i Memorandum o saradnji Al Dahre sa Jugoslovenskim rečnim brodarstvom, koji podrazumeva ulaganje ove firme od oko 40 miliona dolara, kako bi se obnovila flota, neophodna za prevoz agrarnih proizvoda koje bi u Srbiji proizvodila Al Dahra do aerodroma, a zatim i do Abu Dabija i drugih destinacija širom sveta.

Projekat od koga se, ipak, najviše očekuje je mogućnost gradnje fabrike poluprovodnika. Ovaj posao Srbiji je ponudila kompanija “Mubadala”. Zanimljivo je da je "Mubadalu” 2002. godine osnovala vlada Abu Dabija sa zadatkom da obogati novim proizvodnjama ekonomiju ovog emirata. Portfolio "Mubadale” iznosi 50 milijardi dolara. Ona ulaže u privatni zdravstveni sektor, vazduhoplovstvo, industriju metala, informacione tehnologije, obnovljivu energiju. Projekat kojim se najviše ponose jeste ekološki održiv grad Masdar siti u koga ulaže 18 milijardi dolara. Ovaj grad, koji će imati 40.000 stanovnika i univerzitetski centar, kao energiju koristi ugljen-dioksid, tako što se prikuplja, skladišti i prerađuje potom u solarnu energiju i energiju nastalu topljenjem soli.

Stručnjaci jedne od njihovih kompanija “Mubadala ATIC” već mesecima sa predstavnicima Vlade rade na studiji izvodljivosti navedene fabrike. Konačan stav o gradnji pogona vrednog oko četiri milijarde dolara, kakav “Mubadala” danas ima u državi Njujork, SAD ili u Nemačkoj, biće donet u 2014. godini.

Prvi korak ka tome već je ovih dana napravljen, tvrde u Vladi Srbije. Osnivanje istraživačko razvojnog centra u kome će biti angažovano oko 50 naših naučnika već bi od 2014. godine mogao da radi u Beogradu. O tome ćemo ovih dana potpisati i sporazum sa partnerima iz “Mubadale ATIC”.

Na sličan način bi, zahvaljujući ugovoru o strateškom partnerstvu Vlade Srbije sa kompanijom “Mubadala Aerospace”, od naredne godine posao moglo da dobije oko 500 radnika. Naime, ovih dana očekuje se potpisivanje ugovora o gradnji fabrike delova za avione, a kojoj bi promet bio oko 400 miliona dolara. U blizini aerodroma planiran je pogon sa deset traka na kojim bi se proizvodili avio delovi za “Erbas” i “Boing”, najavljuju iz Vlade Srbije.

Partnerstvo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima biće potvrđeno i skorim otvaranjem ambasade u ovoj zemlji. Đerđ Matković, savetnik za spoljnu politiku prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, biće novi ambasador Srbije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ambasada u Abu Dabiju trebalo bi da bude otvorena za najviše mesec dana.