Uz Telekom prodaja i infrastrukture

"Grci tako sada poseduju 20 odsto svega, pa i telekomunikacione infrastrukture. Da li mi sada infrastrukturu isto tako prodajemo 'zauvek', ili je prodajemo na određeno vreme kao pravo korišćenja, to zaista ne znam", rekla je Matić.

Međutim, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać upozorava da je telekomunikaciona infrastruktura dobro od opšteg interesa, čija prodaja je zabranjena Zakonom o svojini i nad kojom se, pod određenim uslovima, može steći pravo korišćenja ili koncesije.

"Ukoliko se tačno ne utvrdi šta je u prometu u postupku prodaje 51 odsto akcija Telekoma, to bi kasnije moglo da bude predmet osporavanja pred sudovima", kazala je Barać.

Advokat Savo Anđelković objašnjava da je u svim evropskim državama zakonom određeno da se infrastruktura nikada ne prodaje. "Razne zemlje su na različite načine predvidele zakonima šta može biti predmet privatizacije, kao i na koji način i pod kojim uslovima. Osnovno načelo je da se putevi, rudnici, izvori voda, nafte i slično daju na određeni vremenski period, a ne za stalno. Nažalost, Srbija o tome nije vodila računa", navodi Anđelković.

S druge strane, advokat Branko Božinović kaže da Vlada Srbije može rešenjem da utvrdi šta je dobro od opšteg interesa. On dodaje da "zakon kaže šta se radi sa stvarima od opšteg interesa, a ne šta je konkretna stvar od opšteg interesa. Kako kažu zakon i Ustav, dobra od opšteg interesa uopšte nisu u prometu i ne smeju da se prodaju".

"Ipak, Zakon o javnim preduzećima i obavaljanju delatnosti od opšteg interesa kaže da javna preduzeća i privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, imaju svoju imovinu kojom upravljaju. Prema tome, oni mogu da rade sa svojom imovinom šta hoće", zaključuje Božinović.