Jelašić: Evro sutra oko 81 dinar

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da je u poslednjim transakcijama na deviznom tržištu evro vredeo 81 dinar, što znači da će sutra najverovatnije doći do dodatnog smirivanja kursa, tako da će se vratiti mnogo bliže "ravnotežnom nivou" od pre dve-tri sedmice. On je dodao da očekuje dalju stabilizaciju kursa.

Jelašić je ukazao da je u petak, subotu i ponedeljak NBS otkupila od menjača oko 100 miliona dolara, što znači da im je isplaćeno blizu šest milijardi dinara, tako da raspolažu sa dovoljnom količinom i dinara i deviza.

Pozvao je građane da centralnoj banci prijave sve menjačnice, koje nisu želele da otkupljuju evre, i podsetio da su sve menjačnice vezane godišnjim ugovorima sa NBS, koji im neće biti produženi ako se utvrdi da nisu kupovali, odnosno prodavali određenu valutu iako su imali dovoljno novca.

Jelašić je istakao da su u oscilacijama kursa proteklih dana najviše gubili oni koji su bili izloženi deviznom riziku, koji bi trebalo da umanje, tako što će se više zaduživati u dinarima, jer "očito može doći i do značajnijih pomeranja kursa". On je istakao da je tržište u proteklom periodu "malo izgubilo poverenje" zbog čega je evro ojačao na nekoliko dana i dodao da će NBS na deviznom tržištu intervenisati samo ako oceni da nema zadovoljavajuće trgovine, odnosno da takav kurs na dugi rok neće dovesti do stabilnosti cena.

"Narodna banka želi uvek prvo da bude aktivna samo sa rečima i vidi da li i će to dovesti do rezultata, očito na ovom primeru nas je i reč dovela do rezultata i nije bilo potrebe da NBS bude aktivnija", istakao je Jelašić. "Kad tržiste stane, to je za nas znak da budemo aktivni", kazao je on.

Centralna banka je u četvrtak, prvi put nakon 9. maja, prodajom četiri miliona evra intervenisala na medjubankarskom deviznom tržištu radi sprečavanja prevelikih fluktuacija kursa i uspostavljanja normalnog funkcionisanja tržišta.

Stamenković: Na kurs možda uticale banke špekulacijama

Saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković ukazao je na mogućnost da su na pad dinara prošle nedelje uticale pojedine banke špekulativnim udarom.

Bankama bi to moglo biti u interesu jer se rate za kredite najčešće obračunavaju 30. dana u mesecu, a 30. novembra srednji kurs bio 84,75 dinara za evro dok je danas 82,27 dinara, objasnio je Stamenković i podsetio da su već 30. novembra u popodnevnim časovima transakcije obavljane po kursu od približno 83 dinara za evro.

Za pad kursa dinara, koji je u drugoj dekadi novembra dostigao osam odsto, ima više činilaca, kazao je on.

Okidač je bilo povlačenje investitora zbog pada berzanskih indeksa, a nakon toga investitori su kupovali strane valute, kazao je Stamenković uz napomenu da su berzanski indeksi opadali i u drugim zemljama. Do povećane tražnje za devizama došlo je verovatno i zbog plaćanja izvoza, koji je povećan za približno 2,4 milijarde evra u prvih deset meseci ove godine u odnosu na isti period 2006, a spoljnotrgovinski deficit uvećan je za 1,2 milijarde evra, rekao je on.

Kako je dodao, na kurs su uticale i političke prilike u vezi sa statusnim pitanjem Kosova, na koje je tržište reagovalo na uobičajen način, odnosno tražnjom sigurnije likvidne aktive.

On je ocenio da se dinar neće vratiti na nivo sa kojeg je opadanje počelo, ali da će vratiti deo vrednosti zbog toga što je oko novogodišnjih praznika ponuda deviza uvećana prilivom novca naših radnika u inostranstvu, a u decembru se očekuje i prodaja preduzeća.

Ni u trenucima kada je NBS intervenisala na tržištu, banke nisu imale značajnu dodatnu tražnju za devizama, a slobodna dinarska sredstva su ulagala u hartije od vrednosti Narodne banke Srbije, kazao je on. Vrednost prodatih hartija od vrednosti (repo stok) u novembru je uvećan za približno 15 milijardi dinara.

Mihajlović: Kurs danas potvrda stabilizacije tržišta

Zamenik predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke Predrag Mihajlović smatra da je kurs danas pokazao da se tržište polako stabilizuje i da je rast evra bio privremen i izrazio očekivanje da će se stvari vratiti u normalu.

Prema njegovoj oceni, turbulencije na deviznom tržištu u poslednjih desetak dana ohrabrile su građane da ulažu u strane valute, a u Komercijalnoj banci je u tom periodu slabljenja dinara potražnja za devizama bila veća za 50 odsto, dok je otkup stranih valuta smanjen za četvrtinu.

Mihajlović je ocenio da je podozrenje građana u dinarsku štednju još veliko, iako su oni koji su prošle godine štedeli u domaćoj valuti imali skoro dvostruko veću zaradu od građana koji su štedeli u devizama.

„Naše iskustvo je da je više od 97 odsto štednje u devizama“, rekao je on i izrazio očekivanje da će se udeo dinarske štednje postepeno povećavati.