Srbija

Nedelja, 12.08.2012.

11:44

Putna mreža - koncesija ili kredit?

Za izgradnju Koridora 11 i kredit i koncesija mogu biti finansijski nepovoljni, smatraju ekonomisti i konsultanti za strana ulaganja.

Izvor: RTS, Tanjug

Default images

Spor dvojice ministara o tome ko je nadležan za gradnju Koridora 11, privremeno je bacio u senku polemiku o tome koji je ekonomski model najbolji za realizaciju ovog projekta. Ekonomisti i konsultanti za strana ulaganja kažu da i kredit i koncesija mogu biti finansijski nepovoljni, imajući u vidu situaciju u kojoj se Srbija nalazi.

Ipak, i jedni i drugi smatraju da je najskuplje odlaganje gradnje autoputeva u Srbiji.

Spor dvojice ministara o tome ko je nadležan za gradnju Koridora 11, privremeno je bacio u senku polemiku o tome koji je ekonomski model najbolji za realizaciju ovog projekta. Ekonomisti i konsultanti za strana ulaganja kažu da i kredit i koncesija mogu biti finansijski nepovoljni, imajući u vidu situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Ipak, i jedni i drugi smatraju da je najskuplje odlaganje gradnje autoputeva u Srbiji.

Posle Azerbejdžana, koji je ponudio kredit od 300 miliona evra za jednu deonicu Koridora 11, iz Kine je stigla druga ponuda, da za 2,6 milijardi evra izgrade ceo koridor. Na Srbiji je da izabere da li će s Kinezima potpisati ugovor o kreditu ili koncesiji. S koncesijama do sada nismo imali mnogo sreće.

Konsultant Mahmut Bušatlija kaže da poslednjih 30 godina nigde u svetu nije uspela saobraćajna koncesija.

"Ukoliko koncesionar ima ugovor sa državom da samo određeno vreme eksplatiše neki put, onda nije zaintresovan da ga uradi temeljito, nego brzo i da počne eksploatacija. Nije zainteresovan da ga dobro održava, jer ga ima samo određeno vreme na raspolaganju. I na kraju, nije zainteresovan da ga dovede u potpuno ispravno stanje kad ga predaje", kaže Bušatlija za RTS.

Ipak, i ovo donekle zavisi od veštine pregovaranja. Koncesija bi, prema rečima Bušatlije, bila dobra samo ako bi Kinezi pristali da dele sudbinu naplate putarine tj. da država Srbija ne bude u obavezi da kineskoj strani nadoknađuje razliku, ako saobraćaj ne bude imao projektovanu gustinu.

Osim toga, moguće je ugovorom precizirati i kvalitet gradnje, kao što recimo, radi Svetska banka, koja kreditira gradnju Koridora 10 u Srbiji.
S druge strane, ni kredit se ne čini kao dobra opcija. Pojedini ekonomisti smatraju da zbog visine javnog duga i skupih kredita Srbija u ovom trenutku ne sme dodatno da se zadužuje. S obzirom na to da sami nemamo novca za gradnju, preostaje, kažu, samo koncesija.

"Ostaje nam treća alternativa, koncesija po BOT modelu - izgaradi, uživaj i predaj. To je za Srbiju u ovom trenutku realno. Ostaje samo, ako je to moguće, da Srbija sa budućim koncesinarom raščisti dobro koncesioni ugovor, kako najviše odgovara intresima Srbije", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

Kao jedan od najvećih problema pri ugovaranju, profesor Savić navodi visinu cene putarine i uslova za njenu promenu. To je naročito izraženo u zemljama koje imaju visoku inflaciju, kao što je slučaj sa Srbijom.

Naglašava, ipak, da ne treba više odugovlačiti s gradnjom auto-puteva, jer baš to izaziva najveće gubitke. Dobra infrastruktura privlači strane investitore i povećava tranzit, što opet vodi do otvaranja novih radnih mesta.

Direktor preduzeća "Koridori Srbije" Mihajlo Mišić je izjavio za Tanjug da je Srbija već dosta zadužena i da će za nastavak izgradnje autoputa od Beograda do Crne Gore morati da se obezbedi novac kroz koncesiju ili neki model javno - privatnog partnerstva (public-private partnership - PPP).

On je kazao da je koncesija jedan od modela za izgradnju puteva, koji podrazumeva da koncesionar sam izgradi autoput, u odredjenom perodu na njemu naplaćuje putarinu i zatim ga u ispravnom stanju preda državi na upotrebu, ali da Srbija do sada nije imala iskustva sa tim.

"Po našim dosadašnjim iskustvima je najpovoljnija izgradnja autoputeva putem kredita međunarodnih finansijskih institucija koje su okrenute razvoju - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Svetska banka (SB)", kazao je on. Mišić je istakao da tu imamo dosta iskustva, jer se izgradnja Koridora 10 realizuje na osnovu kredita tih banaka.

"S obzirom na to da je naša zaduženost došla do odredjene granice bruto domaćeg proizvoda, potrebno je doneti odluku kako dalje finansirati izgradnju novih deonica ili u sklopu mera za štednju i u izgradnji autoputa štedeti", naveo je Mišić.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić je istakao da se koncesija isplati ako je njen rok kratak i ako su odgovarajući i drugi uslovi.
"U opredeljivanju između koncesije i kredita - sve zavisi od ponudjenih uslova, ne može se generalno reći da li je bolji jedan ili drugi vid finansiranja izgradnje puteva", naveo je Vujanić.

On je napomenuo da je u svakom slučaju najbolje ako država ima sopstvena sredstva za izgradnju putne mreže, što je redak slučaj pošto je to skup posao.

Ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević je, takodje, izjavio da sve zavisi od uslova i da koncesije mogu biti i veoma skupe za državu. Kovačević je rekao da nije lako naći odgovarajućeg koncesionara i izrazio sumnju u to da će neka koncesija biti realizovana u Srbiji u oblasti putne infrastrukture.

"Tu sam dosta skeptičan", dodao je Kovačević.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

10 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: