“Novac od Telekoma već izgubljen”

Bušatlija kaže da je protiv prodaje Telekoma Srbije jer je to veoma profitabilna kompanija i ne postoji nešto tako profitabilno u šta bi vlada taj novac uložila.

“Zbog toga je taj novac već propao”, izričit je on, navodeći da vlada već ima velike probleme u servisiranju budžetskih obaveza, a veoma će biti teška i predstojeća grejna sezona jer će vlada morati da pokriva dugove Srbijagasa, kao i nabavku struje iz uvoza.

“Bojim se da taj novac neće ni stići do puteva i da, ako se rasporedi u budžet, neće moći da se raspoređuje mimo prioriteta, a u tom slučaju će otići na isplatu penzija, plata ili slične rashode”, kaže Bušatlija.

Povodom planova da se novac od Telekoma uloži u infrastrukturu ,on kaže da ono što je ministarka za NIP Verica Kalanović pre neki dan navela kao prioritete apsolutno nisu nikakvi prioriteti. “To je više ulaganje u regione i kupovina pozicije za buduće izbore. Mislim da je to neodgovarajući način jer vi praktično državnu imovinu pretvarate u mrtav kapital”.

Navodeći da je Telekom Srbije u prošloj godini imao neto profit od 160 miliona evra, Bušatlija je kazao da takvu kompaniju ne bi trebalo prodavati i dodao da nije tačno da Telekom nam novca za investicije, što je vlada navela kao jedan od razloga za prodaju. On je kazao i da bi tenderskim uslovima trebalo da bude precizirano da Siti grup ne može da bude savetnik Dojče Telekomu u toj kupovini, jer je ista investiciona banka i konsultant Vlade Srbije za prodaju nacionalne telekomunikacione kompanije.

“Međunarodna praksa previđa da, ukoliko postoji konsultant koji je angažovan za potrebe države, onda se ona firma kojoj je ovaj konsultant takođe konsultant ne može javiti na tender. To jesu međunarodne norme ali to ne obavezuje naše političare, kao što ih i mnogo puta nije obavezivalo. Očekuje da se da se kod nas pojavi i Dojče Telekom, ali u tom slučaju bi Sitigrup bila u sukobu interesa”, objašnjava Bušatlija.

Čak i da Siti grup bude savetnik Dojče telekoma i da toj kompaniji bude prodat Telekom Srbije, niko ne bi mogao da pozove na odgovornost nikoga iz Vlade Srbije jer oni time ne bi prekršili domaće zakone, ali bi to stranim investitorima dalo do znanja da se ovde ne poštuje međunarodna praksa i Srbija bi bila otpisana kao destinacija za ulaganja za one iz prve lige, kaže on.

To je i razlog, navodi Bušatlija, zbog čega u Srbiji posluje svega četiri institucionalna investitora.

“Iz neuvažavanja međunarodne prakse proizilaze zloupotrebe političkog položaja, a to je izvor za korupciju, tajkunizaciju i dovodi do povećanja rizika zemlje, a to investitori ne vole”, kaže on.