Izmireni dugovi - više investitora

Iako, Zakon koji se najavljuje gleda u dobrom smeru, tehnički ga nije moguće sprovesti. Razlog tome je što se polazi od pretpostavke da su dužnici zli i da namerno ne izmiruju svoje obaveze u propisanim rokovima. Medjutim, kako se plaćanje ne realizuje željom nego novcem, onda od ovog zakona neće biti ništa. Ili gotovo ništa. Usporiće ionako sporu realizaciju roba i usluga na tržištu, usitniće nabavke kupaca, povećati njihove troškove zbog toga, kao i troškove proizvodjaća jer će da im porastu troškovi distribucije. A tek država sa starim dugovima, jednostavno nemoguće. Problem likvidnosti u Srbiji je u maloj količini novčane mase (ima je 4 puta manje od potrebnog nivoa, koji odredjuje GDP uvećan za spoljnotrgovinski deficit). U Nemačkoj je prosečni rok izmirenja DPO 18 dana, a u Srbiji 128 dana. Negde oko 7 puta duže. Ali veličina novčane mase M2 prema Nemačkom GDP je verovatno blizu 100% (prosek Evrozone pre krize 83% GDP), a u Srbiji je taj odnos oko 15% GDP, a još imamo spoljnotrgovinski deficit 25% GDP, dakle u relativnom smislu još više roba i usluga na tršištu koje trebaju da se plaćaju novcem, a ne željama. Znači, što bi rekli teoretičari imamo obrnutu srazmeru. Novca u Nemačkoj ima u relativnom smislu oko 7 puta više nego u Srbiji. Nisu Nemci dobri, a Srbi zločesti, nego oni imaju sa čim, a mi bez ikakvog realnog razloga nemamo sa čim.

Izmireni dugovi - više investitora i novih dugova.

Iako, Zakon koji se najavljuje gleda u dobrom smeru, tehnički ga nije moguće sprovesti. Razlog tome je što se polazi od pretpostavke da su dužnici zli i da namerno ne izmiruju svoje obaveze u propisanim rokovima. Medjutim, kako se plaćanje ne realizuje željom nego novcem, onda od ovog zakona neće biti ništa. Ili gotovo ništa. Usporiće ionako sporu realizaciju roba i usluga na tržištu, usitniće nabavke kupaca, povećati njihove troškove zbog toga, kao i troškove proizvodjaća jer će da im porastu troškovi distribucije. A tek država sa starim dugovima, jednostavno nemoguće. Problem likvidnosti u Srbiji je u maloj količini novčane mase (ima je 4 puta manje od potrebnog nivoa, koji odredjuje GDP uvećan za spoljnotrgovinski deficit). U Nemačkoj je prosečni rok izmirenja DPO 18 dana, a u Srbiji 128 dana. Negde oko 7 puta duže. Ali veličina novčane mase M2 prema Nemačkom GDP je verovatno blizu 100% (prosek Evrozone pre krize 83% GDP), a u Srbiji je taj odnos oko 15% GDP, a još imamo spoljnotrgovinski deficit 25% GDP, dakle u relativnom smislu još više roba i usluga na tršištu koje trebaju da se plaćaju novcem, a ne željama. Znači, što bi rekli teoretičari imamo obrnutu srazmeru. Novca u Nemačkoj ima u relativnom smislu oko 7 puta više nego u Srbiji. Nisu Nemci dobri, a Srbi zločesti, nego oni imaju sa čim, a mi bez ikakvog realnog razloga nemamo sa čim.

Izmireni dugovi - više investitora i novih dugova.