"Ogroman pomak Srbije, zadovoljni i privrednici"

- Kada pogledamo sedam godina unazad, koliko je Srbija danas bolje poslovno okruženje?

Nekad je efektivnije pustiti druge da o tome govore. U tom smislu, Srbija je za sedam godina, koliko je naš projekat trajao, prema najreferentnijim listama za svetske investitore, napravila ogroman pomak. Na ,,Doing business“ listi Svetske banke pomerili smo se na 43. poziciju po lakoći poslovanja, dok je na listi Svetskog ekonomskog foruma Srbija napredovala za 12 mesta. Zadovoljni su i domaći privrednici, što je još bolja vest.

Naša, sedma po redu, godišnja „Anketa 1000 privrednika“ pokazala je da su, u odnosu na 2011. godinu, preduzeća danas zadovoljnija načinom donošenja propisa, jer se oni donose na transparentniji način koji omogućava bolju informisanost privrede i više je uključuje u sam proces kreiranja zakona. Većina privrednika beleži rast zaposlenosti i prihoda i optimisti su u pogledu razvoja svog poslovanja u narednoj godini. Kada je reč o reformama u pojedinim oblastima, ispitanici su ocenili da je najveći napredak ostvaren u sistemu izdavanja građevinskih dozvola i radu inspekcijskih službi. Da li je idealno - ne, nije. Da li može bolje - da, može. Da li je bolje nego pre sedam godina - jeste.

- Koji su najveći izazovi sa kojima ste se susretali? Da li su se oni menjali vremenom?

Naš najveći izazov je u isto vreme i naš najveći uspeh – ostvariti saradnju javnog, privatnog sektora, stručnjaka i javnosti i spojiti ih da zajedno rade na reformama. Mi smo vremenom naučili da je ova saradnja svih zaintereosvanih strana osnova za uspešne reforme. Pokazali smo da su jačanje poverenja i produbljivanje uzajamnog razumevanja najbolji put ka unapređenju poslovnog okruženja. Bez ovog modela saradnje mi ne bismo bili ni približno uspešni, kao što ni naše reforme ne bi bile temeljne, efikasne i održive.

- Ko je najbolje reagovao na promene, privreda, drzava, ili građani?

Kada promene donose boljitak, kada su svima jasne i kada svi znaju zašto se one sprovode, kada sarađuju na njihovom donošenju od početka, a posebno kada je cilj reformi i promena svima jasan nema velikog otpora promenama. Cilj našeg Projekta je bio jednostavan za razumeti – pomoći brži ekonomski razvoj Srbije kroz stvaranje bolje poslovne klime.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžiæ

Mislim da su to razlozi zarad kojih su svi bili rešeni da nam pomognu, koliko su mogli, da taj cilj ostvarimo. I privreda koja je razumela da smo tu da bi ona lakše, brže, jeftinije i efikasnije poslovala, i država koja je i sama delila naše ciljeve i kojoj je svaki partner na tom putu bio zaista dragocen, i građani koji su razumeli da je krajnji cilj naših aktivnosti povećanje njihovog standarda i bogatija i uspešnija Srbija. Izuzetno mi je drago da u sprovođenju većine promena mi nismo imali probleme nego saveznike.

- U kojim oblastima smo postigli najvise uspeha?

Naročito smo ponosni na modernizaciju procesa izdavanja građevinskih dozvola. Ne samo da je to prva potpuno elektronska usluga koju država nudi, već je proces izdavanja građevinskih dozvola od strane Svetske banke rangiran kao 10. najbolji u svetu, što bi bila pohvala i za mnogo veće države od naše. To je ujedno dokaz da je moguće potpuno automatizovati i druge procedure, osavremeniti državnu upravu i olakđati život i privredi i građanima.

Takođe smo veoma zadovoljni reformom inspekcijskog nadzora, naročito imajući u vidu da su inspekcije prisutne u životu svakog preduzeća, i u svim njegovim fazama. Promenjen je način na koji inspekcije funkcionišu, uvedena obaveza procene rizika i drugi kriterijumi koji treba da obezbede razumne i prikladne inspekcije, umesto arbitrarnog odlučivanja o tome ko će, kada i koliko biti kontrolisan, čime se povećava efiksanost nadzora, a smanjuju moguđnosti za zloupotrebu. Pomogli smo i da se inspektori postave kao saveznici onog dela privrede koji želi da posluje legalno, a da fokus svoje kontrole prebace na one koji se nalaze u sivoj zoni.

Kao i u drugim oblastima, i ovde bih istakla spremnost velikog broja inspektora da prihvate i primene ove promene. Uspeli smo i da smanjimo broj parafiskalnih nameta koji su poskupljivali poslovanje, kao i da unapredimo profesiju procenitelja vrednosti nepokretnosti, što bi trebalo da poboljša uslove za dobijanje kredita. Upravljanje javnim finansijama danas je zasnovano na programskom budžetu i planiranju, a ne na linearnoj ili „odokativnoj“ proceni.

- U kojim oblastima Srbija ima jos mnogo posla?

Značajan i neiskorišćeni potencijal za rast domaže ekonomije leži u mikro, malim i srednjim preduzećima. Dve trećine srpske privrede i dalje posluje isključivo u lokalu i ne koristi eksterna sredstva finansiranja, a banke su su i dalje gotovo jedina adresa za kreditnu podršku na domaćem tržištu kapitala.

Ono što, međutim, privrednici ističu svih ovih godina kao prioritetan i najvažniji uslov za stabilnije poslovanje jeste predvidljivost u planiranju i donošenju propisa, njihovom tumačenju i primeni, što je i osnovni podsticaj za domaće i za strane investicije.

Detaljno smo istražili šta utiče na likvidnost privrede i na dostupnost izvora finansiranja za mikro, mala i srednja preduzeća, dali preporuke u kom pravcu bi trebalo diversifikovati finansijske proizvode kako bi se podržao njihov brži rast i razvoj i pripremili Kodeks korporativnog upravljanja koji mogu da primene i mala porodična preduzeća.