ABS skraćuje ili produžava kočenje?

Iako smo o ABS-u već pisali (tekst ABS – sistem koji život znači!) odlučili smo da ovom interesantnom pitanju ne uskratimo odgovor, pre svega stoga što su rasprave na ovu temu česte, a i podaci iz različitih izvora se razlikuju. Najpre nešto o samom sistemu jer se u načinu njegovog rada krije dobar deo odgovora.

Piše: Predrag Đukić

Kao što je opšte poznato, ABS (Anti-lock Braking System) je sistem koji sprečava blokiranje točkova pri intenzivnom kočenju. Primenjen najpre na avionima, da bi se izbeglo neugodno pucanje pneumatika prilikom sletanja, svoju ograničenu primenu mehanički sistem doživeo je u trkačkim vozilima tokom 60-ih godina prošlog veka. Ipak, njegovu široku ekspanziju omogućiće Bosch koji je, nakon gotovo pola veka razvoja u svojim pogonima, na tržište 1978. godine lansirao elektronski sistem (izvorni naziv je Antiblockiersystem).

Nasuprot verovanju da je njegova primarna namena skraćivanje kočnog puta, inženjeri koji su ga razvili bili su vođeni pre svega idejom da održe upravljivost vozila u kritičnim situacijama.Vozilo sa klasičnim kočnim sistemom imalo je prilično nezgodnu osobinu gubitka kontrole upravljača prilikom snažnog aktiviranja kočnica koji bi onemogućilo okretanje točkova. U trenutku blokiranja točkova vozilo počinje da klizi po podlozi, pa zakretanje točkova ne menja pravac njegovog kretanja.

Pri malim brzinama ova pojava je praktično zanemarljiva jer se vozilo brzo zaustavlja, ali pri većim stvari postaju kritične. Škripa točkova i instinktivno okretanje volana u nameri da se izbegne udaranje vozila u prepreku, bili su česta uvertira u pogubne saobraćajne nesreće.

Da bi održali upravljivost, inženjeri su morali da spreče blokiranje točkova, pa je problem bio kako da obuzdaju kočnice. Njihovo doziranje je trebalo tako podesiti, da se kočenje realizuje tačno na granici u kojoj se točak maksimalno usporava ali još uvek okreće. Kako je ova granica teško precizno odrediva i nije konstantna prilikom kočenja, inženjeri su pribegli svojevrsnom triku.

Kočne čeljusti stežu disk bez obuzdavaja sve do neposredno pre blokiranja točkova. U trenutku koji prethodi blokiranju točka, ABS kontroler, koji dobija informacije sa senzora, otpušta čeljust i točak nastavlja sa svojim obrtanjem. Opisani mehanizam se ponavlja dovoljno brzo da bi točak bio stalno blizu granice blokiranja kako bi se ostvarila što viša efikasnost kočenja ali da je ne dosegne.

Iako se čitav proces dešava potpuno nezavisno od vozača, informacija o dejstvu sistema stiže i do njega u obliku podrhtavanja papučice kočnice i paljenjem signalne lapice na instrument tabli. ABS dakle, steže i otpušta kočne čeljusti umesto da fino dozira njihov "stisak".

Tako sižemo i do pitanja kako se ovo reflektuje na dužinu zaustavnog puta? Ukoliko je blokiranje točka dovoljno teško postići (dobra podloga) ABS ima lepe šanse da postigne dobar rezultat. Ukoliko je podloga klizava, do blokiranja dolazi lako, pa će i usporavanje točkova će biti malo, odnosno, kočenje sporo.

Dakle, na podlogama sa dobrim koeficijentom trenja, poput asfalta, većina vozila opremljena sa ABS–om ima kraći zaustavni put od onih bez njega, bilo da je u pitanju suv ili vlažan kolovoz. Iako je primenom naprednih tehnika kočenja moguće postići slične rezultate i bez ABS-a, ovo iziskuje visoku veštinu vozača. Sa druge strane, upotreba ABS-a je veoma komforna - vozač jednostavno papučicu pritisne "do daske", a računar se brine da kočnice svojim čeljustima ne "zaključaju" točkove.

Nasuprot tome, po pljusku ili snegu, ABS produžava zaustavni put. U ovim uslovima blokirani se točkovi ukopavaju, i brže zaustavljaju vozilo od onih koji se okreću. Sa najvećom razlikom ABS gubi na ledu, gde se točkovi veoma lako blokiraju, te se zaustavni put značajno produžava.

Ilustracije radi, evo i podataka objavljenih u finskom automagazinu Tekniikan Maailma na koje se poziva Wikipedia.

Zaustavni put sa 80 km/h:

Suv kolovoz - bez ABS-a 45 m/sa ABS-om 32 m;

Sneg - bez ABS-a 53 m/sa ABS-om 64 m;

Led - bez ABS-a 255 m/sa ABS-om 404 m.

Dakle, ABS uspešno održava sposobnost upravljanja vozilom prilikom intenzivnih kočenja i pri tom u većini situacija skraćuje zaustavni put. Na kraju, ABS čuva i pneumatike, koji se pri naglim kočenjima na asfaltu sa velikih brzina rapidno troše na mestu kontakta sa podlogom, što posebno raduje njihove distributere.

Pomenimo i jednu zanimljivost. Ispostavilo se ipak da postoji problem na koji inženjeri nisu računali, jer on leži u ljudskoj prirodi. Na žalost, pokazalo se da dosta vozača ohrabruje prisustvo ABS-a te oni voze primetno agresivnije i spremnije ulaze u rizične situacije. Istraživanja koja su pratila ponašanje taksista u nekoliko gradova ovo argumentovano potvrđuju.

Za sve one koji žele da pročitaju nešto više o kočnicama interesantan će biti i tekst: Istražujemo: Kočnice