Pa jeste svi razmisljamo kao da je zid ispred nas i da treba sto pre da stanemo, a ABS u stvari omogucava da manervisemo i izbegnemo taj zid. Isto sam za da bi bilo dobro da moze da se iskljuci u pojedinim situacijama, susnezica, blato, pa mokra trava (niko ne vozi po travi, ali desi se kda sletite sa puta na livadu a tamo suma ili provalija a kocnica kao da je nema) koja je gora od leda, kad je bolje da tocak blokira i tako skida klizavi sloj i dolazi do osfalta ili zemlje gde ostvaruje mnogo bolje trenje, isto tako na sljunku blokirani tockovi ce da skupe gomilicu peska ispred njih koja ce da predstavi znacajan otpor kao i da dokopaju do tvrdje povrsine, ali ako smo ne iskusni i ne znamo da popustimo kad treba da skrenemo da bi izbegli prepreku ili usli u krivinu sto je i otprilike 90% vozaca, inzenjeri su vjerovatno zbog toga odlucili da nema iskljucivanja ABS i da ima vise prednosti sa njim nego bez njega. Verujem da ce iskusan vozac pre stati i od ABS-a na suvom asfaltu ako drzi tockove ne granici proklizavanja gde je najveca sila kocenja koja naglo opada blokiranjem tockova, to ABS radi ali periodicno, znaci ne moze da ga dozira tako savrseno sto bi mogao covek na "osjecaj" u savrsenim uslovima svaki tocak na suvom asfaltu, svako testiranje sa i bez ABS je kad kola naglo koce, samo neiskusni vozaci koce tako. Sto ne izmere da neko lepo koci bez da mu proklizaju tockovi ni preslabo, ni prejako to je samo jedna tacka idealnog kocenja koju nije lako pogoditi, pa da vidimo rezultate.
Sva ova prica vazi za nekoko ekspiramentalno kocenje i savrsene uslove, realnost je drugacija nema tog majstora koji ce ga iskontrolisati kad je jedna strana vozila na asfaltu a druga na vodi ili ne daj boze ledu, ili te ladovine kad u opasnim i iznenadnim situacijama ne nalegne na kocnicu ko sivonja nego dozira i racuna da izvuce maksimum iz kocenja, u takvim situacijama ne stignes ni da zazmuris.
Znaci definitivno sam za ABS. On je uvijek tu, u pozadini, meni ostavlja mogucnost da kocim bez njega ako sam iskusan vozac, znaci nece se upaliti ako kocim do granice proklizavanja, svaki put kad preteram tu je, to sto ce da me sjebe na livadi i na ledu, gledacu makar dje je mekse da se tu zabijem, ipak mogu da upravljm vozilom :)
Kako se identifikuju tragovi kocenja kod ABS-nema vidljivih tragova pa je problem zakljuciti da li je vozilo upo[te kocilo.Na ovu temu radim master rad,pa sve najbolje i tako nastavite.Svaki problem posmatrajte sa vise aspekata i konsultujte strucnjake.Ako ste u stanju odgovorite mi na mejl.Puno pozdrava,Igor
Istinu o efikasnosti upotrebe ABS sistema treba potražiti kod stručnjaka na Saobraćajnom fakultetu - mestu gde se takva problematika izučava u skladu sa naučnim principima. Novinarska internet znatiželja je OK, ali se znanje o elementima aktivne i pasivne bezbednosti automobila ne može dobiti preko noći.
Zaboravili ste jednu veoma vaznu funkciju ABS-a, a to je da svaki tocak koci nezavisno, tj.imate stabilnost vozila kada vam tockovi nisu na istoj podlozi (dva na suvom,dva na mokrom npr.). Ove su situacije rizicne i to je jedna veoma dobra strana ABS i gde nijedan vozac ne moze da odreaguje kao elektronika.
Pojedini komentari su ovde stvarno smesni, posebno oni da je bolje bez abs-a! U zemljama zapadne Evrope na vozackom teoretskom ispitu postoji i pitanje koje glasi:-da li je put zaustavljanja sa ili bez abs-a kraci ili duzi? Odgovor je naravno da je put zaustavljana u oba slucaja isti, kako sa abs-om, tako i bez njega! Kocioni sistem abs regulisu sensori koji kontrolisu i reaguju na proklizavanje svakog tocka pojedinacno! Svaki tocak koci za sebe u zavisnosti od podloge na kojoj se tog trenutka nadje, napr. ukoliko se desni tockovi nalaze na suvoj podlozi a levi na klizavoj onda abs uz pomoc senzora odredjuje kojim tockom ce koliko da koci da nebi doslo do okretanja auta i gubitka kontrole!
@G: u situaciji u kojoj imas dovoljno vremena da bezbedno "popustis kocnicu kad treba" ti ABS i nije uoste potreban. Slazem se, ima naglih kocenja gde vozac moze da "ceni" situaciju i da "pumpa" a da se pri tome ne zakuca o objekat ispred sebe. Ali vrednost ABS jeste upravo u situacijama kada moras da na kocnicu nagazis do patosa i da zazmuris - jer sve se odigra u delicu sekunde.
Kako ja mogu da "pumpam" kad npr. vozim u grupi automobila 140 kmh na odstojanju manjem od 10 m i onda tamo negde 4-5 vozila ispred neko naglo zakoci ko zna zbog cega, a onda neko iz susedne trake, da bi izbegao sudar, koceci uleti ispred mene na 2 m rastojanja? Ovo sto pricam je tipican scenario za americke autoputeve i lancane sudare u kojima se nareda 20-30 a ponekad kad je magla i preko 100 vozila.
Ili npr. situacija u gradu: vozis 30 kmh i iznenada izmedju dva parkirana automobila na 5 m ispred tebe istrci dete... Ne verujem da bi tada pomislio na "pumpanje" vec bi instiktivno kocnicu pritisnuo do daske, a tada ABS odradi svoje.
Nikad mi se auto nije okrenuo ili preprečio kada sam kočio bez ABS-a, po bilo kojoj podlozi (suvo, kiša, sneg, led), zato što znam da popustim kočnicu kad treba. Sada imam ABS (koji ne mogu da isključim) i još nisam vozio na ledu, ali po suvom zaustavlja duplo bolje nego moje pumpanje kočnice. Po šljunku je upravo suprotno. Voleo bih da imam dugme kojim mogu da ga isključim, shodno terenu po kome vozim.
Pre 2 godine sam pohadjao Auto-sigurnosni test (Auto sicherheit test). Zvuci kao gubljenje vremena ali nije tako. Elem na tom testu je bilo oko 20 vozila a od toga njih 5 bez ABS uredjaja.
Listom svih 5 vozila je imalo nekih 30% duzi zaustavni put na svim kombinacijama podloga: Svi tockovi na suvom, svi na mokrom, jedna strana tockova na suvoj, druga strana na mokroj podlozi.
Naravno moramo uzeti u obzir da su vozila bez ABS-a bila starije proizvodnje i samim tim njihovi kocioni sistemi nisu bili u tako dobrom stanju kao kod ostalih vozila na testu.
@Aleksandar: mislim da poredjenje sa operativnim sistemima Microsofta nije bas prikladno jer su oni upravo notorni po overhead-u koji unose kako u tehnicke aspekte SDLC-ja tako i u svakodnevni zivot korisnika. Kriva ucenja za *nix OS je mnogo ostrija u pocetku ali su benefiti mnogo veci nakon izvesnog vremena. Btw. za *nix OS ti ne treba PhD.
Da se vratim na temu ABS-a: nije mi jasno kako neko moze da tvrdi da je po ledu bolje voziti bez ABS-a? Davno, kao dete, sam gledao testove koje su Svedjani radili sa SAAB-om na nekom zaledjenom jezeru. Auto sa ABS-om je kocio kao da je na suhoj podlozi, a onaj bez ABS-a se okrenuo jedno 8 puta kada je pokusao da koci. Pogotovo volim ABS na autoputevima u spicu kad idem na posao ili se vracam kuci i kada svi voze kao sumanuti na malom odstojanju. Imao sam auto bez ABS-a i voznja u takvim situacijama je kao ruski rulet i nekoliko puta mi se desavalo da moram da bezim u zaustavnu traku jer proklizem dok kocim, a auto ispred mene koci puno bolje/jace. Sa ABS-om mi se to ne desava i uvek uspevam da "ispratim" kocenje auta ispred mene.
Iz licnog iskustva mogu da potvrdim da su navodi autora po pitanju kocenja u zimskim uslovima u potpunosti tacni.
Na srecu vozim audi na kojem je moguce iskljuciti ABS jednostavnim pritiskom na dugme. Dobro, razlika nije neka "vanzemaljska", ali definitivno se auto po snegu i ledu mnogo brze zaustavlja nego sa ukljucenim ABS-om.
Isto tako, kada na audi quattru ukljucite reduktor tj. blokirate difrencijal (sto se zaista retko desava jer i bez reduktora se penje gde hocete) automatski se iskljucuje ABS.
U svakom slucaju, dobro je imati ABS.
Svaka tehnologija ima svojih prednosti i mana - trik je odabrati onu koja ima vise prednosti od mana, a ABS je jedna od njih. Pa cak i ESP spada u jednu od njih, ako govorimo o novijim verzijama istog koje je moguce podesiti po svojim preferencama sto omogucava iskusnijim vozacima sigurniju voznju a ipak dovoljno agresivnu za njihov ukus.
Medjutim, uvek imas ljude koji ce pljuvati po svemu sto omogucava laksu i bezbedniju voznju jer 'to je za seka-perse', a oni su veliki, odlicni i iskusni vozaci kojima nisu potrebna ta auto-ortopedska pomagala. Koliko sam se samo toga naslusao oko automatskih menjaca (koji se danas blize perfekciji, oni najbolji dokazano obavljaju posao bolje i brze nego bilo koji covek a storije o nepreciznom i neinteligentnom shiftovanju i ogromnoj potrosnji usled toga prelaze u istoriju), pomocnih sistema za parkiranje, retrovizorskih kamera, ABS-a, ESP-a, elektronske kontrole pritiska u gumama (i automatsko 'dopumpavanje'), elektronski podesivog vesanja i amortizera, air-bag-ova, smart-belt-ova... Zasto jednostavno kad moze komplikovano, zar ne?
Valjda svi treba da budemo Sumaheri, kao doticne 'sofercine'. Naravno, to nikud ne vodi, i za to cu navesti plastican primer - Microsoft. On je na vreme uvideo da ne zeli svako da ima Computer Sciences PhD da bi koristio kompjuter skladno sa svojim potrebama i terao kompaniju u pravcu idiot-proof softvera. S druge strane smo recimo imali elitisticki *nix klub gde svako ko nije hteo da kuca hiljade linija u shell-u bio okarakterisan kao neznalica, idiot itd. I zato je MS sa ocigledno daleko nekvalitetnijim produktima ostavio doticne elitiste u oblaku prasine. Naravno, vrlo brzo su unix i unix-like-os programeri shvatili da nije svako programer, da ne zeli svako da kuca hiljade linija za nesto sto moze sa 'dva klika' da odradi i da ljudi cene komfor mnogo pre funkcionalnosti na papiru... To ce se desiti i sa ovima koji toliko vicu da sve tehnoloske novotarije ne sluze nicemu i samo smetaju njima, o bajnim, vozacima. Ako im i dalje smeta, a oni neka kupe neki automobil iz 60-ih - taj zasigurno nije imao sve to sto njima profesionalcima smeta i sto od 'pravih muskaraca' cini seka-perse...
Jos nisam cuo za primer da je neko stradao zbog dejstva ABS-a na produzavanje zaustavnog puta, a mozemo samo nagadjati koliko je zivota bas taj ABS spasio - sto obicnih ljudi i profesionalaca, to i 'profesionalaca' koji kazu da je to za seka-perse...
Ako je tačno da ABS produžava zaustavni put, hoće li neko da mi objasni zašto je onda zabranjen na trkama (npr. od `94 u F1)? Ako trkači ne znaju da koče, ko zna?
Svrha ABS-a je da koeficijent prijanjaja podigne na maksimalnu vrednost, a to je kada je koeficijent proklizavanja oko 0.2 - 0.3 (davno sam slušao Motorna Vozila na MFK). Ako on to radi preciznije od bilo koga, ne vidim kako može da bude nekoristan.
ABS nije za poređenje sa kontrolom proklizavanja, jer "konfekcijski" automobili imaju sisteme bez kojih je (vrlo) dobar vozač brži u krivini. Samo "sportski" automobili (npr. Porsche 911, Corvette, bilo koji Ferrari) imaju sisteme bez kojih su i trkači sporiji, zato što su podešeni da omoguće brzu vožnju (reaguju vrlo kasno), a ne da spasu neiskusne na ledu. Za razliku od ESP-a, automobil sa ABS-om je brži i u mojim i u Šumaherovim rukama.
Moje je misljenje da pri manjim brzinama (50-60 km/h) u uslovima gradske voznje ABS ne samo da je nepotreban, vec i produzava zaustavni put. Nasuprot tome, na putu i pri vecim brzinama je nenadmasan, jer u kriticnim momentima nema vremena za mnogo pametovanja - delic sekunde i ko prezivi prica. Govorim iz iskustva, jer mi je najmanje jednom spasao glavu. Glas za ABS!
Licno sam za ABS, ali na ledu ne pomaze puno. Posle 10 godina u Torontu u to sam se licno uverio vise puta - Kada sve cetiri gume klizaju (sto se desava relativno cesto na autoputevima kada se naidje na tzv. black ice), ABS toliko produzava trag kocenja da je najbolje skrenuti sa puta u sneg i onda pokusati - ne kazem da bi bez ABS-a bilo bolje, ali nemojte dozvoliti da vas ovaj sistem zavara.
Mnogo je generalizovanja u ovom tekstu, a nisu iznete neke činjenica koje daju pročitati i u uputstvima za upotrebu automobila.
Kao prvo, samo mali procenat najboljih vozača sveta može da bude efikasniji, a kod nas mnogi smatraju da su rođeni talenti pa misle da se ta tvrdnja odnosi baš na njih.
Drugo, baš na ledu je velika prednost ABS-a, sa njim se auto može zaustaviti bez mnogo traume (ovde veliki udeo imaju i zimske gume). Problematične površine jesu sneg, šljunak, blato na putu ... jer tada blokirani točkovi "razgrnu" loš sloj (sneg, šljunak ...) i dođu do podloge koja može da koči (lepo piše u uputstvu).
Ali uz odgovarajuće gume, to je sve manji problem. Zimske gume su zato vrlo korisne i treba ih montirati sa prvim hladnim danima (oktobar), a ne tek kad padne sneg.
Samo mala dopuna za mlađu generaciju, U početku je ABS vozač mogao da isključi, ali je sistem toliko uznapredovao da danas nema te opcije. Isto se i ESP (kontrola stabilnosti) sve ređe može isključiti.
Problem kočenja zimi ne rešava nekakvo umeće ili kompjuter već pneumatici (i najgora zimska guma je bolja od najbolje letnje).
Verovatno se ne slazete sa mojim misljenjem i sigurno cete me napasti, ali ja sam protiv ABS sistema kocenja. Evo ja sam mladja generacija vozaca ali sam ucen da pumpam kocnicu, i stotinu puta mi se desilo da mi nesto iznenada izleti na cestu, obicno neka zivotinja.
Dajem glas ko sto neko gore rece da se uvede opcija brate kao i ESP pa kome treba neka ukljuci kome ne treba neka isljuci. Meni se nikad nece desiti da kocnicu pritisnem do te mere da izgubim kontrolu nad vozilom, kad ne budem imao osecaj verovarno necu nikako ni voziti. Otac moj inace profesionalac kaze kad ides niz brdo uvek malo jace pritisni kocnicu smanji brzinu, sledeci put isto tako jer se tako ne greju kocnice.
Kod naglog izbegavanja mi se stotinu puta desilo da mi izleti konkretno pas ili macka (oni me hoce) znaci stisnes naglo ako osjetis da proklizava popustis stisnes popustis to se zna koga interesuje, nikad neces naglo pritisnuti jer ako si vozio na snegu zna se sta ce se desiti pogotovo ako je motor napred a straznji pogon, samo ces biti proguran napred.
"Ispostavilo se ipak da postoji problem na koji inženjeri nisu računali, jer on leži u ljudskoj prirodi."
Kao sto je lepo napisano, ovo nije inzinjerski problem, vec nesto za psihologe.
Razlog duzeg kocionog traga automobila bez ABS-a na asfaltu je sto se u trenutku blokiranja tockova guma pregreva i topi, stvarajuci tanak sloj tecne gume koja smanjuje koeficijenat trenja podloge. Automobil prakticno klizi po sloju sopstvene istopljene gume. U slucaju ABS-a, tocak se okrece, cime je stalno hladan tocak u dodiru sa asfaltom (tj. tocak se ravnomerno greje).
Autor priloga o ABS kočnicama u Vikipediji, koji je ovde korišćen kao jedini izvor, se oslanja na novinarski test jednog automobila i sasvim pogrešne rezultate generalizuje. Sva ozbiljna istraživanja i statistike pokazuju sasvim suprotno.
Odlican tekst i lepo objasnjen. Ja bih dodao iz licnog iskustva da ABS ocekuje povratnu reakciju od vozaca. Naime prilikom naglih kocenja on ostavlja vozacu prostora da napravi "manevar" i na taj nacin izbegne nezeljen ishod. To i jeste prava vrlina istog. Ne da se zaustavis vec da izbegnes "prepreku". A po snegu i ledu uopste i ne treba da se koci kocnicama vec motorom i tada nema "duzi-kraci" zaustavni put vec mozes da stanes.
Postoji jos jedan veliki problem sa ABS-om takodje vezan za ljudsku psihu i obuku vozaca. Vozaci starije skole dok je ABS jos bio retkost, su uceni da "pumpaju" kocnicu kad zele da izbegnu proklizavanje. Ovo zapravo radi protiv ABS-a. Cak i vozaci mladje generacije ili oni koji duze vremena voze sa ABS-om i navikli su na ovaj sistem, umeju ponekad da puste kocnicu kad ova krene da proklizava, jer papucica pulsira ili "podriguje" i to cesto moze vozaca da prevari da nesto nije u redu i da ga navede da fefleksivno malo popusti pritisak na papucicu, ili opet da pocne da pumpa. Ovo je narocito lose sa ranim ABS sistemima, koji su imali malo kasnjenje kod kompjutera pre nego sto krene da pulsira, pa je ovaj efekat bio jos izrazeniji.
Od davno je poznato da ABS je manje "efikasan" na mekanim ili nestbilnim podlogoma (sneg, blato, mokra trava...). Ali cak i na mekanim podlogama, subjektivan i objektivan factor je na strani ABS. Imao sam priliku da vidim testove vozilo sa ABS i bez i kocenje po vlaznom kolovozu. Ali set-up je bio da su test vrsili u blagoj krivini. Vozilo bez ABS bi sletelo sa puta prilikom kocenja (mozda je duzina kocenja bila kraca ali, auto je sleteo sa puta), dok je vozilo sa ABS ostalo na putu i bilo pod kontrolom. Cak su u istom test ponovili situaciju gde gde bih vozac morao da koci i istovremeno zaobidje vozilo koje se isprecilo na putu; naravno vozilo sa ABS je uspelo da ukoci i izbegne sudar dok je vozilo bez ABS prilikom kocenja nastavljalo pravo i cak sto vise vozilo bih se zanelo i krecalo dijagonalno (bez kontrole).
Ako bi neko da napravi zakljucak, ja bih uvek kupio auto sa ABS: sta vredi ako ce moj auto da se zaustavi 10 metara krace po snegu ako taj isti auto nece moci da se kontolise i prilikom kocenja auto ce gotovo sigurno da se okrene/zanese (mozda cak celih 360). Ja bih radije da imam kakvu takvu kontrolu, jer mozda skretanjem 1-2 u metra u levu ili desno ce me spasiti sudara; u normalnom/svakodnevnom zivotu daleko je vise situacija gde vozac moze da skrne levo ili desno i izbegne sudar, nego situacija gde ce vozac morati da drzi pravac prilikom kocenja (to jedino u filmovima ima gde auto recimo ne moze da se zaustavi za 2 metra i padne u provaliju).
A sad na kraju, koliko je znacajno da covek ima dobre gume?
Od davno je poznato da ABS je manje "efikasan" na mekanim ili nestbilnim podlogoma (sneg, blato, mokra trava...). Ali cak i na mekanim podlogama, subjektivan i objektivan factor je na strani ABS. Imao sam priliku da vidim testove vozilo sa ABS i bez i kocenje po vlaznom kolovozu. Ali set-up je bio da su test vrsili u blagoj krivini. Vozilo bez ABS bi sletelo sa puta prilikom kocenja (mozda je duzina kocenja bila kraca ali, auto je sleteo sa puta), dok je vozilo sa ABS ostalo na putu i bilo pod kontrolom. Cak su u istom test ponovili situaciju gde gde bih vozac morao da koci i istovremeno zaobidje vozilo koje se isprecilo na putu; naravno vozilo sa ABS je uspelo da ukoci i izbegne sudar dok je vozilo bez ABS prilikom kocenja nastavljalo pravo i cak sto vise vozilo bih se zanelo i krecalo dijagonalno (bez kontrole).
Ako bi neko da napravi zakljucak, ja bih uvek kupio auto sa ABS: sta vredi ako ce moj auto da se zaustavi 10 metara krace po snegu ako taj isti auto nece moci da se kontolise i prilikom kocenja auto ce gotovo sigurno da se okrene/zanese (mozda cak celih 360). Ja bih radije da imam kakvu takvu kontrolu, jer mozda skretanjem 1-2 u metra u levu ili desno ce me spasiti sudara; u normalnom/svakodnevnom zivotu daleko je vise situacija gde vozac moze da skrne levo ili desno i izbegne sudar, nego situacija gde ce vozac morati da drzi pravac prilikom kocenja (to jedino u filmovima ima gde auto recimo ne moze da se zaustavi za 2 metra i padne u provaliju).
A sad na kraju, koliko je znacajno da covek ima dobre gume?
Samo mala dopuna za mlađu generaciju, U početku je ABS vozač mogao da isključi, ali je sistem toliko uznapredovao da danas nema te opcije. Isto se i ESP (kontrola stabilnosti) sve ređe može isključiti.
Problem kočenja zimi ne rešava nekakvo umeće ili kompjuter već pneumatici (i najgora zimska guma je bolja od najbolje letnje).
@G: u situaciji u kojoj imas dovoljno vremena da bezbedno "popustis kocnicu kad treba" ti ABS i nije uoste potreban. Slazem se, ima naglih kocenja gde vozac moze da "ceni" situaciju i da "pumpa" a da se pri tome ne zakuca o objekat ispred sebe. Ali vrednost ABS jeste upravo u situacijama kada moras da na kocnicu nagazis do patosa i da zazmuris - jer sve se odigra u delicu sekunde.
Kako ja mogu da "pumpam" kad npr. vozim u grupi automobila 140 kmh na odstojanju manjem od 10 m i onda tamo negde 4-5 vozila ispred neko naglo zakoci ko zna zbog cega, a onda neko iz susedne trake, da bi izbegao sudar, koceci uleti ispred mene na 2 m rastojanja? Ovo sto pricam je tipican scenario za americke autoputeve i lancane sudare u kojima se nareda 20-30 a ponekad kad je magla i preko 100 vozila.
Ili npr. situacija u gradu: vozis 30 kmh i iznenada izmedju dva parkirana automobila na 5 m ispred tebe istrci dete... Ne verujem da bi tada pomislio na "pumpanje" vec bi instiktivno kocnicu pritisnuo do daske, a tada ABS odradi svoje.
Zaboravili ste jednu veoma vaznu funkciju ABS-a, a to je da svaki tocak koci nezavisno, tj.imate stabilnost vozila kada vam tockovi nisu na istoj podlozi (dva na suvom,dva na mokrom npr.). Ove su situacije rizicne i to je jedna veoma dobra strana ABS i gde nijedan vozac ne moze da odreaguje kao elektronika.
Kako se identifikuju tragovi kocenja kod ABS-nema vidljivih tragova pa je problem zakljuciti da li je vozilo upo[te kocilo.Na ovu temu radim master rad,pa sve najbolje i tako nastavite.Svaki problem posmatrajte sa vise aspekata i konsultujte strucnjake.Ako ste u stanju odgovorite mi na mejl.Puno pozdrava,Igor
Licno sam za ABS, ali na ledu ne pomaze puno. Posle 10 godina u Torontu u to sam se licno uverio vise puta - Kada sve cetiri gume klizaju (sto se desava relativno cesto na autoputevima kada se naidje na tzv. black ice), ABS toliko produzava trag kocenja da je najbolje skrenuti sa puta u sneg i onda pokusati - ne kazem da bi bez ABS-a bilo bolje, ali nemojte dozvoliti da vas ovaj sistem zavara.
Svaka tehnologija ima svojih prednosti i mana - trik je odabrati onu koja ima vise prednosti od mana, a ABS je jedna od njih. Pa cak i ESP spada u jednu od njih, ako govorimo o novijim verzijama istog koje je moguce podesiti po svojim preferencama sto omogucava iskusnijim vozacima sigurniju voznju a ipak dovoljno agresivnu za njihov ukus.
Medjutim, uvek imas ljude koji ce pljuvati po svemu sto omogucava laksu i bezbedniju voznju jer 'to je za seka-perse', a oni su veliki, odlicni i iskusni vozaci kojima nisu potrebna ta auto-ortopedska pomagala. Koliko sam se samo toga naslusao oko automatskih menjaca (koji se danas blize perfekciji, oni najbolji dokazano obavljaju posao bolje i brze nego bilo koji covek a storije o nepreciznom i neinteligentnom shiftovanju i ogromnoj potrosnji usled toga prelaze u istoriju), pomocnih sistema za parkiranje, retrovizorskih kamera, ABS-a, ESP-a, elektronske kontrole pritiska u gumama (i automatsko 'dopumpavanje'), elektronski podesivog vesanja i amortizera, air-bag-ova, smart-belt-ova... Zasto jednostavno kad moze komplikovano, zar ne?
Valjda svi treba da budemo Sumaheri, kao doticne 'sofercine'. Naravno, to nikud ne vodi, i za to cu navesti plastican primer - Microsoft. On je na vreme uvideo da ne zeli svako da ima Computer Sciences PhD da bi koristio kompjuter skladno sa svojim potrebama i terao kompaniju u pravcu idiot-proof softvera. S druge strane smo recimo imali elitisticki *nix klub gde svako ko nije hteo da kuca hiljade linija u shell-u bio okarakterisan kao neznalica, idiot itd. I zato je MS sa ocigledno daleko nekvalitetnijim produktima ostavio doticne elitiste u oblaku prasine. Naravno, vrlo brzo su unix i unix-like-os programeri shvatili da nije svako programer, da ne zeli svako da kuca hiljade linija za nesto sto moze sa 'dva klika' da odradi i da ljudi cene komfor mnogo pre funkcionalnosti na papiru... To ce se desiti i sa ovima koji toliko vicu da sve tehnoloske novotarije ne sluze nicemu i samo smetaju njima, o bajnim, vozacima. Ako im i dalje smeta, a oni neka kupe neki automobil iz 60-ih - taj zasigurno nije imao sve to sto njima profesionalcima smeta i sto od 'pravih muskaraca' cini seka-perse...
Jos nisam cuo za primer da je neko stradao zbog dejstva ABS-a na produzavanje zaustavnog puta, a mozemo samo nagadjati koliko je zivota bas taj ABS spasio - sto obicnih ljudi i profesionalaca, to i 'profesionalaca' koji kazu da je to za seka-perse...
Razlog duzeg kocionog traga automobila bez ABS-a na asfaltu je sto se u trenutku blokiranja tockova guma pregreva i topi, stvarajuci tanak sloj tecne gume koja smanjuje koeficijenat trenja podloge. Automobil prakticno klizi po sloju sopstvene istopljene gume. U slucaju ABS-a, tocak se okrece, cime je stalno hladan tocak u dodiru sa asfaltom (tj. tocak se ravnomerno greje).
Mnogo je generalizovanja u ovom tekstu, a nisu iznete neke činjenica koje daju pročitati i u uputstvima za upotrebu automobila.
Kao prvo, samo mali procenat najboljih vozača sveta može da bude efikasniji, a kod nas mnogi smatraju da su rođeni talenti pa misle da se ta tvrdnja odnosi baš na njih.
Drugo, baš na ledu je velika prednost ABS-a, sa njim se auto može zaustaviti bez mnogo traume (ovde veliki udeo imaju i zimske gume). Problematične površine jesu sneg, šljunak, blato na putu ... jer tada blokirani točkovi "razgrnu" loš sloj (sneg, šljunak ...) i dođu do podloge koja može da koči (lepo piše u uputstvu).
Ali uz odgovarajuće gume, to je sve manji problem. Zimske gume su zato vrlo korisne i treba ih montirati sa prvim hladnim danima (oktobar), a ne tek kad padne sneg.
Postoji jos jedan veliki problem sa ABS-om takodje vezan za ljudsku psihu i obuku vozaca. Vozaci starije skole dok je ABS jos bio retkost, su uceni da "pumpaju" kocnicu kad zele da izbegnu proklizavanje. Ovo zapravo radi protiv ABS-a. Cak i vozaci mladje generacije ili oni koji duze vremena voze sa ABS-om i navikli su na ovaj sistem, umeju ponekad da puste kocnicu kad ova krene da proklizava, jer papucica pulsira ili "podriguje" i to cesto moze vozaca da prevari da nesto nije u redu i da ga navede da fefleksivno malo popusti pritisak na papucicu, ili opet da pocne da pumpa. Ovo je narocito lose sa ranim ABS sistemima, koji su imali malo kasnjenje kod kompjutera pre nego sto krene da pulsira, pa je ovaj efekat bio jos izrazeniji.
@Aleksandar: mislim da poredjenje sa operativnim sistemima Microsofta nije bas prikladno jer su oni upravo notorni po overhead-u koji unose kako u tehnicke aspekte SDLC-ja tako i u svakodnevni zivot korisnika. Kriva ucenja za *nix OS je mnogo ostrija u pocetku ali su benefiti mnogo veci nakon izvesnog vremena. Btw. za *nix OS ti ne treba PhD.
Da se vratim na temu ABS-a: nije mi jasno kako neko moze da tvrdi da je po ledu bolje voziti bez ABS-a? Davno, kao dete, sam gledao testove koje su Svedjani radili sa SAAB-om na nekom zaledjenom jezeru. Auto sa ABS-om je kocio kao da je na suhoj podlozi, a onaj bez ABS-a se okrenuo jedno 8 puta kada je pokusao da koci. Pogotovo volim ABS na autoputevima u spicu kad idem na posao ili se vracam kuci i kada svi voze kao sumanuti na malom odstojanju. Imao sam auto bez ABS-a i voznja u takvim situacijama je kao ruski rulet i nekoliko puta mi se desavalo da moram da bezim u zaustavnu traku jer proklizem dok kocim, a auto ispred mene koci puno bolje/jace. Sa ABS-om mi se to ne desava i uvek uspevam da "ispratim" kocenje auta ispred mene.
Nikad mi se auto nije okrenuo ili preprečio kada sam kočio bez ABS-a, po bilo kojoj podlozi (suvo, kiša, sneg, led), zato što znam da popustim kočnicu kad treba. Sada imam ABS (koji ne mogu da isključim) i još nisam vozio na ledu, ali po suvom zaustavlja duplo bolje nego moje pumpanje kočnice. Po šljunku je upravo suprotno. Voleo bih da imam dugme kojim mogu da ga isključim, shodno terenu po kome vozim.
Autor priloga o ABS kočnicama u Vikipediji, koji je ovde korišćen kao jedini izvor, se oslanja na novinarski test jednog automobila i sasvim pogrešne rezultate generalizuje. Sva ozbiljna istraživanja i statistike pokazuju sasvim suprotno.
Moje je misljenje da pri manjim brzinama (50-60 km/h) u uslovima gradske voznje ABS ne samo da je nepotreban, vec i produzava zaustavni put. Nasuprot tome, na putu i pri vecim brzinama je nenadmasan, jer u kriticnim momentima nema vremena za mnogo pametovanja - delic sekunde i ko prezivi prica. Govorim iz iskustva, jer mi je najmanje jednom spasao glavu. Glas za ABS!
Verovatno se ne slazete sa mojim misljenjem i sigurno cete me napasti, ali ja sam protiv ABS sistema kocenja. Evo ja sam mladja generacija vozaca ali sam ucen da pumpam kocnicu, i stotinu puta mi se desilo da mi nesto iznenada izleti na cestu, obicno neka zivotinja.
Dajem glas ko sto neko gore rece da se uvede opcija brate kao i ESP pa kome treba neka ukljuci kome ne treba neka isljuci. Meni se nikad nece desiti da kocnicu pritisnem do te mere da izgubim kontrolu nad vozilom, kad ne budem imao osecaj verovarno necu nikako ni voziti. Otac moj inace profesionalac kaze kad ides niz brdo uvek malo jace pritisni kocnicu smanji brzinu, sledeci put isto tako jer se tako ne greju kocnice.
Kod naglog izbegavanja mi se stotinu puta desilo da mi izleti konkretno pas ili macka (oni me hoce) znaci stisnes naglo ako osjetis da proklizava popustis stisnes popustis to se zna koga interesuje, nikad neces naglo pritisnuti jer ako si vozio na snegu zna se sta ce se desiti pogotovo ako je motor napred a straznji pogon, samo ces biti proguran napred.
Istinu o efikasnosti upotrebe ABS sistema treba potražiti kod stručnjaka na Saobraćajnom fakultetu - mestu gde se takva problematika izučava u skladu sa naučnim principima. Novinarska internet znatiželja je OK, ali se znanje o elementima aktivne i pasivne bezbednosti automobila ne može dobiti preko noći.
Odlican tekst i lepo objasnjen. Ja bih dodao iz licnog iskustva da ABS ocekuje povratnu reakciju od vozaca. Naime prilikom naglih kocenja on ostavlja vozacu prostora da napravi "manevar" i na taj nacin izbegne nezeljen ishod. To i jeste prava vrlina istog. Ne da se zaustavis vec da izbegnes "prepreku". A po snegu i ledu uopste i ne treba da se koci kocnicama vec motorom i tada nema "duzi-kraci" zaustavni put vec mozes da stanes.
Ako je tačno da ABS produžava zaustavni put, hoće li neko da mi objasni zašto je onda zabranjen na trkama (npr. od `94 u F1)? Ako trkači ne znaju da koče, ko zna?
Svrha ABS-a je da koeficijent prijanjaja podigne na maksimalnu vrednost, a to je kada je koeficijent proklizavanja oko 0.2 - 0.3 (davno sam slušao Motorna Vozila na MFK). Ako on to radi preciznije od bilo koga, ne vidim kako može da bude nekoristan.
ABS nije za poređenje sa kontrolom proklizavanja, jer "konfekcijski" automobili imaju sisteme bez kojih je (vrlo) dobar vozač brži u krivini. Samo "sportski" automobili (npr. Porsche 911, Corvette, bilo koji Ferrari) imaju sisteme bez kojih su i trkači sporiji, zato što su podešeni da omoguće brzu vožnju (reaguju vrlo kasno), a ne da spasu neiskusne na ledu. Za razliku od ESP-a, automobil sa ABS-om je brži i u mojim i u Šumaherovim rukama.
Iz licnog iskustva mogu da potvrdim da su navodi autora po pitanju kocenja u zimskim uslovima u potpunosti tacni.
Na srecu vozim audi na kojem je moguce iskljuciti ABS jednostavnim pritiskom na dugme. Dobro, razlika nije neka "vanzemaljska", ali definitivno se auto po snegu i ledu mnogo brze zaustavlja nego sa ukljucenim ABS-om.
Isto tako, kada na audi quattru ukljucite reduktor tj. blokirate difrencijal (sto se zaista retko desava jer i bez reduktora se penje gde hocete) automatski se iskljucuje ABS.
U svakom slucaju, dobro je imati ABS.
"Ispostavilo se ipak da postoji problem na koji inženjeri nisu računali, jer on leži u ljudskoj prirodi."
Kao sto je lepo napisano, ovo nije inzinjerski problem, vec nesto za psihologe.
Pre 2 godine sam pohadjao Auto-sigurnosni test (Auto sicherheit test). Zvuci kao gubljenje vremena ali nije tako. Elem na tom testu je bilo oko 20 vozila a od toga njih 5 bez ABS uredjaja.
Listom svih 5 vozila je imalo nekih 30% duzi zaustavni put na svim kombinacijama podloga: Svi tockovi na suvom, svi na mokrom, jedna strana tockova na suvoj, druga strana na mokroj podlozi.
Naravno moramo uzeti u obzir da su vozila bez ABS-a bila starije proizvodnje i samim tim njihovi kocioni sistemi nisu bili u tako dobrom stanju kao kod ostalih vozila na testu.
Pojedini komentari su ovde stvarno smesni, posebno oni da je bolje bez abs-a! U zemljama zapadne Evrope na vozackom teoretskom ispitu postoji i pitanje koje glasi:-da li je put zaustavljanja sa ili bez abs-a kraci ili duzi? Odgovor je naravno da je put zaustavljana u oba slucaja isti, kako sa abs-om, tako i bez njega! Kocioni sistem abs regulisu sensori koji kontrolisu i reaguju na proklizavanje svakog tocka pojedinacno! Svaki tocak koci za sebe u zavisnosti od podloge na kojoj se tog trenutka nadje, napr. ukoliko se desni tockovi nalaze na suvoj podlozi a levi na klizavoj onda abs uz pomoc senzora odredjuje kojim tockom ce koliko da koci da nebi doslo do okretanja auta i gubitka kontrole!
Pa jeste svi razmisljamo kao da je zid ispred nas i da treba sto pre da stanemo, a ABS u stvari omogucava da manervisemo i izbegnemo taj zid. Isto sam za da bi bilo dobro da moze da se iskljuci u pojedinim situacijama, susnezica, blato, pa mokra trava (niko ne vozi po travi, ali desi se kda sletite sa puta na livadu a tamo suma ili provalija a kocnica kao da je nema) koja je gora od leda, kad je bolje da tocak blokira i tako skida klizavi sloj i dolazi do osfalta ili zemlje gde ostvaruje mnogo bolje trenje, isto tako na sljunku blokirani tockovi ce da skupe gomilicu peska ispred njih koja ce da predstavi znacajan otpor kao i da dokopaju do tvrdje povrsine, ali ako smo ne iskusni i ne znamo da popustimo kad treba da skrenemo da bi izbegli prepreku ili usli u krivinu sto je i otprilike 90% vozaca, inzenjeri su vjerovatno zbog toga odlucili da nema iskljucivanja ABS i da ima vise prednosti sa njim nego bez njega. Verujem da ce iskusan vozac pre stati i od ABS-a na suvom asfaltu ako drzi tockove ne granici proklizavanja gde je najveca sila kocenja koja naglo opada blokiranjem tockova, to ABS radi ali periodicno, znaci ne moze da ga dozira tako savrseno sto bi mogao covek na "osjecaj" u savrsenim uslovima svaki tocak na suvom asfaltu, svako testiranje sa i bez ABS je kad kola naglo koce, samo neiskusni vozaci koce tako. Sto ne izmere da neko lepo koci bez da mu proklizaju tockovi ni preslabo, ni prejako to je samo jedna tacka idealnog kocenja koju nije lako pogoditi, pa da vidimo rezultate.
Sva ova prica vazi za nekoko ekspiramentalno kocenje i savrsene uslove, realnost je drugacija nema tog majstora koji ce ga iskontrolisati kad je jedna strana vozila na asfaltu a druga na vodi ili ne daj boze ledu, ili te ladovine kad u opasnim i iznenadnim situacijama ne nalegne na kocnicu ko sivonja nego dozira i racuna da izvuce maksimum iz kocenja, u takvim situacijama ne stignes ni da zazmuris.
Znaci definitivno sam za ABS. On je uvijek tu, u pozadini, meni ostavlja mogucnost da kocim bez njega ako sam iskusan vozac, znaci nece se upaliti ako kocim do granice proklizavanja, svaki put kad preteram tu je, to sto ce da me sjebe na livadi i na ledu, gledacu makar dje je mekse da se tu zabijem, ipak mogu da upravljm vozilom :)
Verovatno se ne slazete sa mojim misljenjem i sigurno cete me napasti, ali ja sam protiv ABS sistema kocenja. Evo ja sam mladja generacija vozaca ali sam ucen da pumpam kocnicu, i stotinu puta mi se desilo da mi nesto iznenada izleti na cestu, obicno neka zivotinja.
Dajem glas ko sto neko gore rece da se uvede opcija brate kao i ESP pa kome treba neka ukljuci kome ne treba neka isljuci. Meni se nikad nece desiti da kocnicu pritisnem do te mere da izgubim kontrolu nad vozilom, kad ne budem imao osecaj verovarno necu nikako ni voziti. Otac moj inace profesionalac kaze kad ides niz brdo uvek malo jace pritisni kocnicu smanji brzinu, sledeci put isto tako jer se tako ne greju kocnice.
Kod naglog izbegavanja mi se stotinu puta desilo da mi izleti konkretno pas ili macka (oni me hoce) znaci stisnes naglo ako osjetis da proklizava popustis stisnes popustis to se zna koga interesuje, nikad neces naglo pritisnuti jer ako si vozio na snegu zna se sta ce se desiti pogotovo ako je motor napred a straznji pogon, samo ces biti proguran napred.
Pojedini komentari su ovde stvarno smesni, posebno oni da je bolje bez abs-a! U zemljama zapadne Evrope na vozackom teoretskom ispitu postoji i pitanje koje glasi:-da li je put zaustavljanja sa ili bez abs-a kraci ili duzi? Odgovor je naravno da je put zaustavljana u oba slucaja isti, kako sa abs-om, tako i bez njega! Kocioni sistem abs regulisu sensori koji kontrolisu i reaguju na proklizavanje svakog tocka pojedinacno! Svaki tocak koci za sebe u zavisnosti od podloge na kojoj se tog trenutka nadje, napr. ukoliko se desni tockovi nalaze na suvoj podlozi a levi na klizavoj onda abs uz pomoc senzora odredjuje kojim tockom ce koliko da koci da nebi doslo do okretanja auta i gubitka kontrole!
Razlog duzeg kocionog traga automobila bez ABS-a na asfaltu je sto se u trenutku blokiranja tockova guma pregreva i topi, stvarajuci tanak sloj tecne gume koja smanjuje koeficijenat trenja podloge. Automobil prakticno klizi po sloju sopstvene istopljene gume. U slucaju ABS-a, tocak se okrece, cime je stalno hladan tocak u dodiru sa asfaltom (tj. tocak se ravnomerno greje).
Iz licnog iskustva mogu da potvrdim da su navodi autora po pitanju kocenja u zimskim uslovima u potpunosti tacni.
Na srecu vozim audi na kojem je moguce iskljuciti ABS jednostavnim pritiskom na dugme. Dobro, razlika nije neka "vanzemaljska", ali definitivno se auto po snegu i ledu mnogo brze zaustavlja nego sa ukljucenim ABS-om.
Isto tako, kada na audi quattru ukljucite reduktor tj. blokirate difrencijal (sto se zaista retko desava jer i bez reduktora se penje gde hocete) automatski se iskljucuje ABS.
U svakom slucaju, dobro je imati ABS.
Moje je misljenje da pri manjim brzinama (50-60 km/h) u uslovima gradske voznje ABS ne samo da je nepotreban, vec i produzava zaustavni put. Nasuprot tome, na putu i pri vecim brzinama je nenadmasan, jer u kriticnim momentima nema vremena za mnogo pametovanja - delic sekunde i ko prezivi prica. Govorim iz iskustva, jer mi je najmanje jednom spasao glavu. Glas za ABS!
Nikad mi se auto nije okrenuo ili preprečio kada sam kočio bez ABS-a, po bilo kojoj podlozi (suvo, kiša, sneg, led), zato što znam da popustim kočnicu kad treba. Sada imam ABS (koji ne mogu da isključim) i još nisam vozio na ledu, ali po suvom zaustavlja duplo bolje nego moje pumpanje kočnice. Po šljunku je upravo suprotno. Voleo bih da imam dugme kojim mogu da ga isključim, shodno terenu po kome vozim.
Postoji jos jedan veliki problem sa ABS-om takodje vezan za ljudsku psihu i obuku vozaca. Vozaci starije skole dok je ABS jos bio retkost, su uceni da "pumpaju" kocnicu kad zele da izbegnu proklizavanje. Ovo zapravo radi protiv ABS-a. Cak i vozaci mladje generacije ili oni koji duze vremena voze sa ABS-om i navikli su na ovaj sistem, umeju ponekad da puste kocnicu kad ova krene da proklizava, jer papucica pulsira ili "podriguje" i to cesto moze vozaca da prevari da nesto nije u redu i da ga navede da fefleksivno malo popusti pritisak na papucicu, ili opet da pocne da pumpa. Ovo je narocito lose sa ranim ABS sistemima, koji su imali malo kasnjenje kod kompjutera pre nego sto krene da pulsira, pa je ovaj efekat bio jos izrazeniji.
Autor priloga o ABS kočnicama u Vikipediji, koji je ovde korišćen kao jedini izvor, se oslanja na novinarski test jednog automobila i sasvim pogrešne rezultate generalizuje. Sva ozbiljna istraživanja i statistike pokazuju sasvim suprotno.
Odlican tekst i lepo objasnjen. Ja bih dodao iz licnog iskustva da ABS ocekuje povratnu reakciju od vozaca. Naime prilikom naglih kocenja on ostavlja vozacu prostora da napravi "manevar" i na taj nacin izbegne nezeljen ishod. To i jeste prava vrlina istog. Ne da se zaustavis vec da izbegnes "prepreku". A po snegu i ledu uopste i ne treba da se koci kocnicama vec motorom i tada nema "duzi-kraci" zaustavni put vec mozes da stanes.
Pre 2 godine sam pohadjao Auto-sigurnosni test (Auto sicherheit test). Zvuci kao gubljenje vremena ali nije tako. Elem na tom testu je bilo oko 20 vozila a od toga njih 5 bez ABS uredjaja.
Listom svih 5 vozila je imalo nekih 30% duzi zaustavni put na svim kombinacijama podloga: Svi tockovi na suvom, svi na mokrom, jedna strana tockova na suvoj, druga strana na mokroj podlozi.
Naravno moramo uzeti u obzir da su vozila bez ABS-a bila starije proizvodnje i samim tim njihovi kocioni sistemi nisu bili u tako dobrom stanju kao kod ostalih vozila na testu.
@Aleksandar: mislim da poredjenje sa operativnim sistemima Microsofta nije bas prikladno jer su oni upravo notorni po overhead-u koji unose kako u tehnicke aspekte SDLC-ja tako i u svakodnevni zivot korisnika. Kriva ucenja za *nix OS je mnogo ostrija u pocetku ali su benefiti mnogo veci nakon izvesnog vremena. Btw. za *nix OS ti ne treba PhD.
Da se vratim na temu ABS-a: nije mi jasno kako neko moze da tvrdi da je po ledu bolje voziti bez ABS-a? Davno, kao dete, sam gledao testove koje su Svedjani radili sa SAAB-om na nekom zaledjenom jezeru. Auto sa ABS-om je kocio kao da je na suhoj podlozi, a onaj bez ABS-a se okrenuo jedno 8 puta kada je pokusao da koci. Pogotovo volim ABS na autoputevima u spicu kad idem na posao ili se vracam kuci i kada svi voze kao sumanuti na malom odstojanju. Imao sam auto bez ABS-a i voznja u takvim situacijama je kao ruski rulet i nekoliko puta mi se desavalo da moram da bezim u zaustavnu traku jer proklizem dok kocim, a auto ispred mene koci puno bolje/jace. Sa ABS-om mi se to ne desava i uvek uspevam da "ispratim" kocenje auta ispred mene.
@G: u situaciji u kojoj imas dovoljno vremena da bezbedno "popustis kocnicu kad treba" ti ABS i nije uoste potreban. Slazem se, ima naglih kocenja gde vozac moze da "ceni" situaciju i da "pumpa" a da se pri tome ne zakuca o objekat ispred sebe. Ali vrednost ABS jeste upravo u situacijama kada moras da na kocnicu nagazis do patosa i da zazmuris - jer sve se odigra u delicu sekunde.
Kako ja mogu da "pumpam" kad npr. vozim u grupi automobila 140 kmh na odstojanju manjem od 10 m i onda tamo negde 4-5 vozila ispred neko naglo zakoci ko zna zbog cega, a onda neko iz susedne trake, da bi izbegao sudar, koceci uleti ispred mene na 2 m rastojanja? Ovo sto pricam je tipican scenario za americke autoputeve i lancane sudare u kojima se nareda 20-30 a ponekad kad je magla i preko 100 vozila.
Ili npr. situacija u gradu: vozis 30 kmh i iznenada izmedju dva parkirana automobila na 5 m ispred tebe istrci dete... Ne verujem da bi tada pomislio na "pumpanje" vec bi instiktivno kocnicu pritisnuo do daske, a tada ABS odradi svoje.
Zaboravili ste jednu veoma vaznu funkciju ABS-a, a to je da svaki tocak koci nezavisno, tj.imate stabilnost vozila kada vam tockovi nisu na istoj podlozi (dva na suvom,dva na mokrom npr.). Ove su situacije rizicne i to je jedna veoma dobra strana ABS i gde nijedan vozac ne moze da odreaguje kao elektronika.
Istinu o efikasnosti upotrebe ABS sistema treba potražiti kod stručnjaka na Saobraćajnom fakultetu - mestu gde se takva problematika izučava u skladu sa naučnim principima. Novinarska internet znatiželja je OK, ali se znanje o elementima aktivne i pasivne bezbednosti automobila ne može dobiti preko noći.
Kako se identifikuju tragovi kocenja kod ABS-nema vidljivih tragova pa je problem zakljuciti da li je vozilo upo[te kocilo.Na ovu temu radim master rad,pa sve najbolje i tako nastavite.Svaki problem posmatrajte sa vise aspekata i konsultujte strucnjake.Ako ste u stanju odgovorite mi na mejl.Puno pozdrava,Igor
"Ispostavilo se ipak da postoji problem na koji inženjeri nisu računali, jer on leži u ljudskoj prirodi."
Kao sto je lepo napisano, ovo nije inzinjerski problem, vec nesto za psihologe.
Licno sam za ABS, ali na ledu ne pomaze puno. Posle 10 godina u Torontu u to sam se licno uverio vise puta - Kada sve cetiri gume klizaju (sto se desava relativno cesto na autoputevima kada se naidje na tzv. black ice), ABS toliko produzava trag kocenja da je najbolje skrenuti sa puta u sneg i onda pokusati - ne kazem da bi bez ABS-a bilo bolje, ali nemojte dozvoliti da vas ovaj sistem zavara.
Mnogo je generalizovanja u ovom tekstu, a nisu iznete neke činjenica koje daju pročitati i u uputstvima za upotrebu automobila.
Kao prvo, samo mali procenat najboljih vozača sveta može da bude efikasniji, a kod nas mnogi smatraju da su rođeni talenti pa misle da se ta tvrdnja odnosi baš na njih.
Drugo, baš na ledu je velika prednost ABS-a, sa njim se auto može zaustaviti bez mnogo traume (ovde veliki udeo imaju i zimske gume). Problematične površine jesu sneg, šljunak, blato na putu ... jer tada blokirani točkovi "razgrnu" loš sloj (sneg, šljunak ...) i dođu do podloge koja može da koči (lepo piše u uputstvu).
Ali uz odgovarajuće gume, to je sve manji problem. Zimske gume su zato vrlo korisne i treba ih montirati sa prvim hladnim danima (oktobar), a ne tek kad padne sneg.
Svaka tehnologija ima svojih prednosti i mana - trik je odabrati onu koja ima vise prednosti od mana, a ABS je jedna od njih. Pa cak i ESP spada u jednu od njih, ako govorimo o novijim verzijama istog koje je moguce podesiti po svojim preferencama sto omogucava iskusnijim vozacima sigurniju voznju a ipak dovoljno agresivnu za njihov ukus.
Medjutim, uvek imas ljude koji ce pljuvati po svemu sto omogucava laksu i bezbedniju voznju jer 'to je za seka-perse', a oni su veliki, odlicni i iskusni vozaci kojima nisu potrebna ta auto-ortopedska pomagala. Koliko sam se samo toga naslusao oko automatskih menjaca (koji se danas blize perfekciji, oni najbolji dokazano obavljaju posao bolje i brze nego bilo koji covek a storije o nepreciznom i neinteligentnom shiftovanju i ogromnoj potrosnji usled toga prelaze u istoriju), pomocnih sistema za parkiranje, retrovizorskih kamera, ABS-a, ESP-a, elektronske kontrole pritiska u gumama (i automatsko 'dopumpavanje'), elektronski podesivog vesanja i amortizera, air-bag-ova, smart-belt-ova... Zasto jednostavno kad moze komplikovano, zar ne?
Valjda svi treba da budemo Sumaheri, kao doticne 'sofercine'. Naravno, to nikud ne vodi, i za to cu navesti plastican primer - Microsoft. On je na vreme uvideo da ne zeli svako da ima Computer Sciences PhD da bi koristio kompjuter skladno sa svojim potrebama i terao kompaniju u pravcu idiot-proof softvera. S druge strane smo recimo imali elitisticki *nix klub gde svako ko nije hteo da kuca hiljade linija u shell-u bio okarakterisan kao neznalica, idiot itd. I zato je MS sa ocigledno daleko nekvalitetnijim produktima ostavio doticne elitiste u oblaku prasine. Naravno, vrlo brzo su unix i unix-like-os programeri shvatili da nije svako programer, da ne zeli svako da kuca hiljade linija za nesto sto moze sa 'dva klika' da odradi i da ljudi cene komfor mnogo pre funkcionalnosti na papiru... To ce se desiti i sa ovima koji toliko vicu da sve tehnoloske novotarije ne sluze nicemu i samo smetaju njima, o bajnim, vozacima. Ako im i dalje smeta, a oni neka kupe neki automobil iz 60-ih - taj zasigurno nije imao sve to sto njima profesionalcima smeta i sto od 'pravih muskaraca' cini seka-perse...
Jos nisam cuo za primer da je neko stradao zbog dejstva ABS-a na produzavanje zaustavnog puta, a mozemo samo nagadjati koliko je zivota bas taj ABS spasio - sto obicnih ljudi i profesionalaca, to i 'profesionalaca' koji kazu da je to za seka-perse...
Od davno je poznato da ABS je manje "efikasan" na mekanim ili nestbilnim podlogoma (sneg, blato, mokra trava...). Ali cak i na mekanim podlogama, subjektivan i objektivan factor je na strani ABS. Imao sam priliku da vidim testove vozilo sa ABS i bez i kocenje po vlaznom kolovozu. Ali set-up je bio da su test vrsili u blagoj krivini. Vozilo bez ABS bi sletelo sa puta prilikom kocenja (mozda je duzina kocenja bila kraca ali, auto je sleteo sa puta), dok je vozilo sa ABS ostalo na putu i bilo pod kontrolom. Cak su u istom test ponovili situaciju gde gde bih vozac morao da koci i istovremeno zaobidje vozilo koje se isprecilo na putu; naravno vozilo sa ABS je uspelo da ukoci i izbegne sudar dok je vozilo bez ABS prilikom kocenja nastavljalo pravo i cak sto vise vozilo bih se zanelo i krecalo dijagonalno (bez kontrole).
Ako bi neko da napravi zakljucak, ja bih uvek kupio auto sa ABS: sta vredi ako ce moj auto da se zaustavi 10 metara krace po snegu ako taj isti auto nece moci da se kontolise i prilikom kocenja auto ce gotovo sigurno da se okrene/zanese (mozda cak celih 360). Ja bih radije da imam kakvu takvu kontrolu, jer mozda skretanjem 1-2 u metra u levu ili desno ce me spasiti sudara; u normalnom/svakodnevnom zivotu daleko je vise situacija gde vozac moze da skrne levo ili desno i izbegne sudar, nego situacija gde ce vozac morati da drzi pravac prilikom kocenja (to jedino u filmovima ima gde auto recimo ne moze da se zaustavi za 2 metra i padne u provaliju).
A sad na kraju, koliko je znacajno da covek ima dobre gume?
Samo mala dopuna za mlađu generaciju, U početku je ABS vozač mogao da isključi, ali je sistem toliko uznapredovao da danas nema te opcije. Isto se i ESP (kontrola stabilnosti) sve ređe može isključiti.
Problem kočenja zimi ne rešava nekakvo umeće ili kompjuter već pneumatici (i najgora zimska guma je bolja od najbolje letnje).
Ako je tačno da ABS produžava zaustavni put, hoće li neko da mi objasni zašto je onda zabranjen na trkama (npr. od `94 u F1)? Ako trkači ne znaju da koče, ko zna?
Svrha ABS-a je da koeficijent prijanjaja podigne na maksimalnu vrednost, a to je kada je koeficijent proklizavanja oko 0.2 - 0.3 (davno sam slušao Motorna Vozila na MFK). Ako on to radi preciznije od bilo koga, ne vidim kako može da bude nekoristan.
ABS nije za poređenje sa kontrolom proklizavanja, jer "konfekcijski" automobili imaju sisteme bez kojih je (vrlo) dobar vozač brži u krivini. Samo "sportski" automobili (npr. Porsche 911, Corvette, bilo koji Ferrari) imaju sisteme bez kojih su i trkači sporiji, zato što su podešeni da omoguće brzu vožnju (reaguju vrlo kasno), a ne da spasu neiskusne na ledu. Za razliku od ESP-a, automobil sa ABS-om je brži i u mojim i u Šumaherovim rukama.
Pa jeste svi razmisljamo kao da je zid ispred nas i da treba sto pre da stanemo, a ABS u stvari omogucava da manervisemo i izbegnemo taj zid. Isto sam za da bi bilo dobro da moze da se iskljuci u pojedinim situacijama, susnezica, blato, pa mokra trava (niko ne vozi po travi, ali desi se kda sletite sa puta na livadu a tamo suma ili provalija a kocnica kao da je nema) koja je gora od leda, kad je bolje da tocak blokira i tako skida klizavi sloj i dolazi do osfalta ili zemlje gde ostvaruje mnogo bolje trenje, isto tako na sljunku blokirani tockovi ce da skupe gomilicu peska ispred njih koja ce da predstavi znacajan otpor kao i da dokopaju do tvrdje povrsine, ali ako smo ne iskusni i ne znamo da popustimo kad treba da skrenemo da bi izbegli prepreku ili usli u krivinu sto je i otprilike 90% vozaca, inzenjeri su vjerovatno zbog toga odlucili da nema iskljucivanja ABS i da ima vise prednosti sa njim nego bez njega. Verujem da ce iskusan vozac pre stati i od ABS-a na suvom asfaltu ako drzi tockove ne granici proklizavanja gde je najveca sila kocenja koja naglo opada blokiranjem tockova, to ABS radi ali periodicno, znaci ne moze da ga dozira tako savrseno sto bi mogao covek na "osjecaj" u savrsenim uslovima svaki tocak na suvom asfaltu, svako testiranje sa i bez ABS je kad kola naglo koce, samo neiskusni vozaci koce tako. Sto ne izmere da neko lepo koci bez da mu proklizaju tockovi ni preslabo, ni prejako to je samo jedna tacka idealnog kocenja koju nije lako pogoditi, pa da vidimo rezultate.
Sva ova prica vazi za nekoko ekspiramentalno kocenje i savrsene uslove, realnost je drugacija nema tog majstora koji ce ga iskontrolisati kad je jedna strana vozila na asfaltu a druga na vodi ili ne daj boze ledu, ili te ladovine kad u opasnim i iznenadnim situacijama ne nalegne na kocnicu ko sivonja nego dozira i racuna da izvuce maksimum iz kocenja, u takvim situacijama ne stignes ni da zazmuris.
Znaci definitivno sam za ABS. On je uvijek tu, u pozadini, meni ostavlja mogucnost da kocim bez njega ako sam iskusan vozac, znaci nece se upaliti ako kocim do granice proklizavanja, svaki put kad preteram tu je, to sto ce da me sjebe na livadi i na ledu, gledacu makar dje je mekse da se tu zabijem, ipak mogu da upravljm vozilom :)
IMAGE SOURCE
28 Komentari
Sortiraj po: