Volvo serije 200

U našim krajevima, pre tridesetak godina, Mercedes je bio neizbežan simbol ”zemljaka” na privremenom radu u inostranstvu, ali isto tako i političara. Retke automobile marke BMW vozili su ”frajeri” i ”ulični trkači”, a većina je ”trošila” Zastavinu produkciju... A gde je tu Volvo, pitate se?!

Ova mašina, potekla na hladnom, dalekom severu, od prvih primeraka koji su početkom sedamdesetih godina stigli kod nas, postala je sinonim za bezbednost, redak automobil koji nikada nije postao statusni simbol u pravom smislu te reči. Istina, nije ga vozio baš svako, odnosno, bolje rečeno, znalo se da onaj ko ga vozi, pored novca, ima i istančan ukus. Čak i sada mogu da se sretnu na putevima. I za divno čudo, kao po pravilu, uvek su dobro održavani.

Automobili iz serije 200 voze isto tako ”dobro održavani” profesori, inženjeri, diplomate ili lekari u penziji. Kažu, ne bi ih menjali nizašta...

Avangarda

Kako je, uopšte ovaj švedski automobil postao sinonim za bezbednost? Pre nego što je proizvodnja otpočela 1974. godine, fabrika Volvo je 1972. godine napravila svojevrstan test-automobil nazvan Volvo Experimental Safety Car, na kojem je isprobala sve tada poznate sisteme bezbednosti - pasivne i aktivne. Mnoga rešenja isprobana tada, preneta su upravo na seriju 240.

On je tako, prvi u svetu dobio sada uobičajene pojaseve vezane na ”tri tačke”, u konstrukciji su predviđene velike ”deformacione zone”, a debi je imao i McPherson sistem oslanjanja na prednjoj osovini, ali i tada ultra-moderna nazubljena letva volana, koja je u varijanti 244 GL imala čak i servo-pojačivač.

Velika popularnost

Volvo 240, dizajniran od strane Jan Wilsgaarda, pojavio se kao naslednik modela 140 i 164, a proizvodio se od 1974. do 1993. godine - odnosno punih 19 godina. Zanimljivo je i to da se proizvodio paralelno sa ”naslednikom” - serijom 700, koja se pojavila 1982. godine, ali i da ju je nadživeo, za celih godinu dana, a to je, priznaćete, redak slučaj u automobilskoj industriji.

I za gotovo dve decenije proizvodnje, sa proizvodnih traka sišlo je 2,8 miliona primeraka serije 240 i 260. Dugo godina, ne samo kod nas, već i u svetu, važio je za najbezbedniji. Bilo koja od ukupno 6 verzija - 242L, 242DL, 244DL, 244GL, 245L, 245DL, ili dve varijante novijeg modela 264DL, i 264GL, bila je podjednako bezbedna.

Filmsku slavu, ipak, stekli su modeli prilagođeni tržištima Severne Amerike. U pitanju su automobili, koje od ”originala” razlikuje hromirana maska prednjih svetala i bočna signalizacija, usklađena sa SAD standardima.

Za svakog po nešto

Motor koji je pokretao ovu ”drumsku tvrđavu” bio je kompletno nov. Konstruisali su ga švedski inženjeri, a nosio je fabričku oznaku B21A. Radi se o tada modernom agregatu zapremine 2127 ccm. Ovaj četvorocilindraš imao je blok motora od sivog liva, sa radilicom oslonjenom u pet ležajeva i bregastim vratilom u glavi, pogonjeno zupčastim kaišem. Ostvarivao je između 93 i 100 KS, u verzijama 242DL, 244D ili 245DL, koje su bile opremljene karburatorima, dok je u varijanti 244GL, ostvarivao 123 KS i imao sistem elektronskog ubrizgavanja goriva.

Vozači su mogli kod svih agregata da biraju između trostepene automatske transmisije i manuelnog četvorostepenog menjača. Treba, naravno, napomenuti i da su, kako je proizvodnja odmicala, evoluirali i modeli. Lambda sonda našla se u prvim primercima proizvedenim 1978. godine, godinu dana ranije uveden je V6 agregat sa 125 KS, dok je 1979. godina obeležena uvođenjem VW dizel motora - 2,6-litarskog šestocilindraša, i dvolitarskog petocilindraša, snage 82, odnosno 69 KS.

Model 264 dobio je novi V6 motor B27E, pod nazivom Douvrin. Razvijen zajedno od strane Peugeota, Renaulta i Volvoa, B27E imao je zapreminu 2664 ccm, blok od legure aluminijuma i ”mokre košuljice”. Ukupna snaga iznosila je 140 KS, a uz verziju 264 GL, mogao se dobiti i petostepeni manuelni menjač.

Specijalne verzije

U ovako dugoj istoriji, naravno, bilo je i mnogo različitih ”specijalnih izdanja”. Vredi napomenuti onu ”sibirsku”, odnosno verziju Torslanda s kraja proizvodnje, razvijenu za surove uslove švedske zime, sa minimumom elektronike, ali sa grejanjem prednjih sedišta, kao i verziju 264 Top Executive, namenjenu ”kremu” tadašnjeg DDR-a, koju su nabavljali samo ”rukovodioci”, a zbog koje je jedno od ”elitnih naselja” u ovoj zemlji ponelo nadimak Volvograd.

Rame uz rame sa egzotičnim ”izdanjima”, nalaze se i atraktivnije, sportske verzije. Tu su 262 Coupe, koji je dizajniran i sklapan u Bertoneovim pogonima, kao i model 242 GT, namenjen američkom tržištu, koji se isporučivao samo u ”mistik silver metalik” boji. Sportski život ove serije, započeo je, i završio model 242 iz 1985. godine, sa turbo motorom, koji je bio homologovan za takmičenja grupe A. Tokom 80-ih, Volvo je sa modelom 240 uspešno učestvovao na Evropskom šampionatu turističkih automobila (ETCC), a u ”ljutoj” konkurenciji Rovera SD1, BMW-a Serije 3 i Jaguara XJS-R, ostvarene su i brojne pobede.

Sve u svemu, Volvo je sa modelima serije 200 uspostavio nešto što bi mogli nazvati ”standardima” onoga vremena. I ti standardi su bili dugo lestvica koju mnogi nisu mogli da preskoče...

Piše: Nebojša Subotić, Vrele Gume

Saznajte više o Volvoovim modelima novije generacije:

Volvo S60 Sport

Volvo S80

Volvo V50 1.6 D

Volvo C30 T5 Summum