Kako pregurati vrućine?

Tekst: Nemanja Pantelić, Nenad Ćosić

Navodimo vam nekoliko osnovnih, praktičnih saveta kako da najefikasnije rashladite automobil, ali i kako da ga pravilno održavate.

Ako je vaš automobil pre vožnje stajao duže vreme na letnjem suncu, kabina će biti prevruća da biste započeli bezbednu i udobnu vožnju. Prvo što biste u takvoj situacije trebalo da uradite jeste da otvorite sva vrata i da sačekate u hladovini, van automobila, bar onoliko koliko imate strpljenja, da se kabina provetri.

Nakon, toga, ako imate klima-uređaj, možete da ga aktivirate i započnete vožnju. Vožnja sa uključenim klima-uređajem uveliko olakšava boravak u automobilu tokom vrućina. Na vama je da odaberete način rada i temperaturu koja vam odgovara.

I mada neki savetuju da je optimalno podestiti klimu ne temperaturu koja je za 5 stepeni niža od spoljašnje, to baš i nije uvek prijatno. Kada je napolju recimo preko 35 stepeni Celzijusa, to bi značilo da se vozite na neugodinih 30 stepeni u kabini. Naravno, ne treba ići ni u drugu krajnost, pa podešavati klima-uređaj na najmanju moguću temperaturu.

Najbolje je usmeriti vazdih prema bočnim staklima i prema “nebu” kabine tako da cirkuliše i da stvara prijatnu atmosferu - zdrav razum vam nalaže da ne usmeravate ledeni vazduh direktno prema putnicima dok je ventilator postavljen na najjači stepen duvanja.

Klima-uređaj takođe treba povremeno i održavati. Ako primetite da se iz ventilacionih otvora šire neprijatni mirisi, vreme je za tretman čišćenja. U kanalima za ventilaciju znaju da se usele gljivice, mikrobi i bakterije. Takođe, nikotin je veliki neprijatelj ventilacionom sistemu, kao i čitavom enterijeru svakog automobila.

Kontrolu klime bi trebalo raditi jednom godišnje, najbolje pred leto. Efikasan način da izbegnete prevremeno servisiranje klime je da se setite da je isključite nekoliko minuta pre kraja vožnje. Na taj način smanjujete količinu vlage koja će se zadržati u ventilacionim vodovima dok je automobil parkiran - mikroorganizmi vole topla, vlažna i mračna mesta.

Ako tokom upotrebe klime primetite da se u kabini sakuplja voda, razlog tome je najverovatnije začepljena cev za odvod kondenzacije. To se u servisu rutinski rešava, ali važno je da ne odlažete odlazak tamo.

Period od ulaska u automobil, do trenutka kada se u njemu stabilizuje prijatna temperatura za vožnju može se skratiti ako vozilo pre toga nije bilo izloženo direktnom suncu. Ako nemate garažu, ili ne uspete da se ubacite u podzemno parkiralište nekog od tržnih centara, najpoželjnije mesto na kojem tokom vrelih letnjih dana možete parkirati vaš automobil jeste debela hladovina nekog drveta.

Sa druge strane drveće će neminovno zaprljatu vaše vozilo. Što se materije koje sa drveta dospeju na spoljašnje površine automobil duže ostave na nemilost suncu, teže će ih kasnije biti skinuti, a može doći i do oštećenja laka. Ako sa sa tako zaprljanim i ulepljenim vozilom zateknete usred iznenadnog popodnevnog letnjeg pljuska, brisačima će biti jako teško da obrišu vetrobran zbog lepljivog sloja koji se nalazi između njih i stakla.

Zato je najbolje tokom leta s vremena na vreme oprati spoljašnjost automobila, pre nego što se sokovi i smola sa drveta potpuno stvrdnu na njegovoj površini.

U autu tokom letnjih meseci uvek treba imati štitnik koji sprečava pregrevanje dela enterijera, pre svega instrument table i upravljača. Pokrivanje ovih delova unutrašnjosti svakako povoljno utiče na njihovu dugotrajnost, a i neće vam se desiti da zbog pregrejanog volana niste u stanju da ga uhvatite rukama i da normalno upravljate automobilom kad krenete u vožnju.

Ni štitnike, odnosno folije za sunce nije lako naći, a da valjaju. Potrebno je pronaći odgovarajuću dimenziju za vaš automobil, pa nemojte kupiti prvi štitnik koji vam padne pod ruku.

Temperature na kojima vozimo nemilosrdne su pa nije lako ni nama ni mašinama. Nije prijatno kada nešto krene naopako sa vašim automobilom, pa po nesnosnoj vrućini ostanete bespomoćni pored puta.

Kvar koji se leti češće događa nego u drugim godišnjim dobima jeste “prokuvavanje” motora. Svi smo bar jednom pored puta primetili automoblie sa podignutim poklopcem motora pored kojih stoje vidno nezadovoljni vozači. Posledice pregrevanja motora uvek su ozbiljne i sigurno će skratiti vek motoru vašeg automobila.

Postoji nekoliko stvari koje vozač može da preduzme kako mu auto ne bi prokuvao tokom vožnje, a osnovno je da povremeno proverite nivo rashladne tečnosti u prelivnom sudu, koji je uvek na uočljivom mestu ispod haube.

Prvo ćemo se fokusirati na hladnjak automobila. Ako primetite da je radna temperatura motora povišena, zamolite pouzdanog perača automobila da vam prilikom sledećeg pranja “ispuškira” hladnjak kroz njegovu masku. Jako je važno da majstor podesi snagu kompresora na minimalne vrednosti kako mlaz ne bi oštetio osetljivo saće hladnjaka ili pokvasio delove u motornom prostoru kojima voda ne prija.

Bićete zapanjeni količinom prljavštine, trulog lišća i mrtvih buba koje će biti izbačene iz hladnjaka. Sav ovaj materijal smanjuje mogućnost hladnjaka da obavlja svoju funkciju. Promena rada motora mora biti vidljiva odmah.

Ako međutim primetite da se skala merača temperature tokom vožnje opasno približava kritičnoj (crvenoj) zoni, prva stvar koju možete da uradite je da (koliko god to ludo zvučalo) uključite grejanje kabine. Obavezno spustite sve prozore i pokušajte da izdržite dok se temperatura motora ne spusti u okvire normale.

Zaustavljanje pored puta i gašenje motora takođe nisu rešenje kada motor počne da se pregreva. Ugašen motor ostaje bez hlađenja pa može da prokuva čak i kada je ugašen.

U vašem servisu ili u AMSS-u možete proveriti i stanje rashladne tečnosti u hladnjaku. Ukoliko je dugo niste menjali, sada je dobar trenutak.

Antifriz nije dobar samo zimi, kada sprečava mržnjenje rashladne tečnosti već i leti kada pomešan sa vodom. Dva fluida imaju višu tačku ključanja od jednog.

Povremeno otvorite haubu pa pogledajte u kakvom su stanju creva koja ulaze i izlaze iz hladnjaka i iz pumpe za rashladnu tečnost. Proverite i spojeve creva sa ovim elementima. Na njima se mogu pojaviti pukotine kroz koje će rashladna tečnost napuštati sistem, što će vremenom dovesti do pregrevanja.

Kidanje kaiša koji pokreće pumpu rashladne tečnost, koja dalje pomaže njeno cirkulisanje oko motora, takođe dovodi do pregrevanja u roku od nekoliko minuta. Ako prilikom “vizuelnog pregleda” ne primetite da je kaiš istrošen, njegovo pištanje tokom rada motora biće vam jasan znak da posetite servis.

Ne treba zaboraviti da i stanje motornog ulja i njegov kvalitet takođe doprinose stabilnosti radne temperature.

Kako bi se glavobolje zbog brige o automobilu tokom leta svele na najmanju meru, važno je proveravati i pritisak u pneumaticima. Pri tome, ne zaboravite da to učinite i sa rezervnom gumom, kako se ne biste neprijatno iznenadili u slučaju da vam zatreba u toku vožnje.

Preporučeni pritisak za pneumatike na vašem vozilu možete naći na kartici proizvođača automobila koja se najčešće nalazi sa unutrašnje strane vozačevih vrata ili poklopca za gorivo, unutar pretinca ili ispod haube.

S obzirom da u toku leta postoje znatne razlike u dnevnim i noćnim temperaturama, pritisak u gumama i eventualno dopumpavanje trebalo bi vršiti ujutru kada su niže temperature.

Leto je za mnoge najlepše i najbezbrižnije godišnje doba koje donosi dosta sunčanih dana i uživanja. Ne dozvolite da vam ga pokvare problemi sa vašim automobilom koje prevencijom možete preduhitriti i izbeći.

Pozivamo vas da vaša lična iskustva i recepte za spas od letnjih vrućina iznesete u komentarima.