Ovo je srpsko "plavo zlato": Posao sve unosniji

Mnogi ih zbog dobre otkupne cene nazivaju jo&scaron; i &quot;plavim zlatom&quot;. Domaćin Milorad Murić u čačanskom selu Trnava zasadio je borovnicu na povr&scaron;ini od jednog i po hektara.&quot;Ovoj voćki treba dosta pažnje, zahtevna je tokom čitave godine. Sada u ovom periodu počinje orezivanje, pa zatim plevljenje, kažem ima posla oko nje dosta. Sada u ovoj zimskoj rezidbi koja je počela, angažujemo dodatnu radnu snagu koja nam je neophodna za ovu povr&scaron;inu kako bi se sve na vreme stiglo&quot;, kazao je za RINU Milorad.Ovaj vredni osamdesetogodi&scaron;nji Čačanin, prilikom sadnje morao je sagledati i geografski položaj svoje parcele, kako bi kasnije ubirao kvalitetne plodove.RINA&quot;Svi aspekti su jako bitni, borovnica ranije dolazi na rod i zbog toga se gleda da je strana na kojoj sadimo sunačana, samim tim kada prva dodje na rod i bolja je cena, a kada se sve poklopi onda je i para slađa&quot;, dodao je Murić.On ističe da je osnov dobre proizvodnje svake voćne kulture sistem kap po kap, naročito kada je borovnica u pitanju.&quot;Naravno, navodnjavanje ovog bobičastog voća je jako bitno, bez razmi&scaron;ljanja uveli smo sistem kap po kap, to pu&scaron;tamo kada su velike vrućine kako ne bi ostali bez plodova&quot;, priča Čačanin.Međutim, za Muriće tu ne prestaju obaveze, jer kada ova voćka dođe na branje moraju potražiti i radnu snagu.&quot;Kada sve stavimo na papir, ulaganja su velika, jer mora da se uloži da bi imao &scaron;ta na kraju da obere&scaron;. U sezoni branja borovnice potrebno nam je i do četrdeset berača i naravno mi iz kuće&quot;, dodaje on.RINAMilorad kaže da ova voćna vrsta ima budućnost, ali samo ako joj se posvetite i ko može sebi da priu&scaron;ti dalju preradu i da je dosta lak&scaron;e ako se uključi čitava porodica u ceo proces proizvodnje.

Ovo je srpsko "plavo zlato": Posao sve unosniji

3 Komentari