Završena sezona teferidža na Pešterskoj visoravni: Tradicija koja okuplja meštane i turiste FOTO/VIDEO

Konjičkim trkama, ali i sportskim nadmetanjima, poput bacanja kamena sa ramena i ćuskije, zavr&scaron;ena su okupljanja me&scaron;tana sela u kraju koji, zbog niskih temperatura, nazivaju Balkanskim Sibirom.Sledi jo&scaron; jedna duga zima. Kom&scaron;ije iz susednih sela se nekada ne vide zbog velikih snegova mesecima. Zato jedva čekaju nova druženja, koja počinju 2. maja i traju sve do jeseni i hladnih dana.Lo&scaron;e vreme pokvarilo je poslednji teferidž organizovan u selu Ra&scaron;koviće. Izostalo je veselje, ali su zato novizgrađenim hipodromom juri&scaron;ali najrasniji konji. Ovde se bez njih ne može.&quot;Ovim va&scaron;arom označen je kraj sezone okupljanja. Najsposećeniji su oni tokom leta, ali i sada je do&scaron;lo dosta na&scaron;ih ljudi iz dijaspore. Me&scaron;tani iz ovih sela jedva čekaju ovako ne&scaron;to, da promene svakodnevicu i odmore od napornih poslova oko stoke i na poljima&quot;, kaže organizator Ferhan Sejdović.B92.net/Z.M.Vratio se iz Nemačke u svoje Ra&scaron;kovićeOn je dugo živeo u inostranstvu, gde je bio veoma uspe&scaron;an privrednik. Vratio se, pomaže svoje selo, ali i organizuje konjičke trke i zabavu za svoje kom&scaron;ije.&quot;Znaju da cene ono &scaron;to ja ovde radim. Mada ja bih rekao da to mi radimo svi zajedno. Dobro, neko uvek mora biti organizator. Neko mora ne&scaron;to da započne, neko da zavr&scaron;i. Kao u takmičnju, neko mora da bude prvi, neko zadnji. Ali to nije toliko važno. Važno je da se mi zabavljamo i da smo na okupu&quot;, obja&scaron;njava Ferhan, koji je gotovo četiri decenije života proveo u Nemačkoj, gde mu danas rade sinovi.B92.net/Z.M.Izgrađeni putevi život značePe&scaron;terska sela su uvek infrastrukturno bila zapu&scaron;tena. Međutim, me&scaron;tani su sada veoma zadovoljni jer su poslednjih godina urađeni gotovo svi važni putni pravci.&quot;Ovde je poslednjih godina urađeno kao nikada pre. Od kako je predsednik (Aleksandar) Vučić do&scaron;ao ova sela su preporođena. Od kako je Tito umro pa do danas nijedna vlada nije toliko uradila puteva i zgrada, &scaron;kola, bolnica u na&scaron;em kraju&quot;, zahvalan je Sejdović.B92.net/Z.M. Pe&scaron;terci stvaraju najbolje trkačeTrke konja organizovane su u vi&scaron;e kategorija. Među najboljima bilo je grlo Ifeta Aliba&scaron;ića.&quot;Ovo je najdraža pobeda, jer smo bitku dobili u na&scaron;em kraju. Imamo 2 konja. Oba su pripremljena za trke. Međutim, planiramo da povećamo taj broj&quot;, kaže on.Trijumfovao je i jedan od ljubimaca Asmira Hadžića iz sela &Scaron;krijelje, koji drži čistokrvnu englesku rasu.&quot;Na&scaron;i konji se takmiče svuda u Srbiji, ali i inostranstvu. Međutim, ovo je za nas veliki dana. Mnogo ljudi se ovde okupilo. Imali smo nekada i do devet konja. To je na&scaron;a tradicija. Sećam se da sam kao mali voleo da idem na ove teferidže samo da bi gledao trke&quot;, ističe Asmir i obja&scaron;njava da je potrebno mnogo truda, rada i strpljenja oko konja.Pe&scaron;terci od ždrebeta stvore najbolje trkače.&quot;Mora puno da se radi. Krene se od ždrebeta koje ima tek nekoliko meseci, pa tek posle tri ili četri godine on može na trke&quot;, obja&scaron;njava na&scaron; sagovornik koliko je težak rad sa konjima, ali ističe i da je reč o neizmernoj ljubavi.B92.net/Z.M.Samo je nekoliko velikih teferidžaNe okupljaju se Pe&scaron;terci samo u Ra&scaron;koviću.I teferidž, va&scaron;ar ili aliđun u selu Braćak je prilika da se sretnu kom&scaron;ije, prijatelji i rođaci rasuti po belom svetu, ali i da se demonstrira moć i bogatstvo pe&scaron;terskih porodica.U kolu su neveste sa zlatom vrednim i po nekoliko stotina hiljada evra. Za turiste su ovi događaji neviđena atrakcija.Teferidž u pe&scaron;terskom selu Braćak, važi za jedan od najstarijih događaja te vrste na jugozapadu Srbije, gde pretežno žive Bo&scaron;njaci. Stotine ljudi okupilo se ove godine podno brda Trojan čuvajući tradiciju od zaborava.Među me&scaron;tanima pe&scaron;terskih sela, ali i brojnim iseljenicima koji žive u inostranstvu često se mogu sresti i turisti. Bilo je ovog leta i onih iz daleke Kine, ali i iz susedstva, iz Bugarske.&quot;Teferidži na Pe&scaron;teri su prava turistička atrakcija. Njihov niz je bio prekinut zbog koronavirusa, ali polako vraćaju svoju staru slavu. To mi je veoma drago, jer oni zaista mogu biti, mada već i jesu atrakcija ovog kraja&quot;, kaže Sabahudin Abdagić iz sjeničke Turističke organizacije.B92.net/Z.M.Teferidž u selu Braćak vezan za legenduOn obja&scaron;njava i da Braćak prati zanimljiva legenda, koja takođe dovodi ljude podno Trojana.&quot;Prema predanju, ba&scaron; na tom mestu je epski junak Alija Đerzelez ubio aždaju zasekav&scaron;i mačem stenu, iz koje je potom potekao izvor. Ovaj događaj se navodno odigrao na Aliđun, koji pravoslavni hri&scaron;ćani obeležavaju kao Ilindan, a čije poreklo se vezuje za staroslovenske paganske tradicije povezane sa kultom Sunca, gromova i ki&scaron;e&quot;, obja&scaron;njava Abdagić.Poslednjih decenija sve je vi&scaron;e posetilaca iz dijaspore, poreklom iz ovog kraja za koje je teferidž prilika da pokažu sopstevno blagostanje, prikazivanjem svojevrsnih statusnih simbola, ogrlica nanizanih desetinama dukata koje se izrađuju specijalno za ovu priliku. Neke od nevesti oko vrata nose zlato vredno kao dva stana u Beogradu.Oko vrata dva stana u BeograduSvoje snahe u Braćak je doveo i Ferhan. I snaje i sinove. Na svakoj je bilo po nekoliko kilograma zlata.&quot;To je na&scaron;e od davnina ostalo. Ja poku&scaron;avam sa mojom familijom da taj običaj zadržimo. Ja sam obezbedio ovo zlato, ali su i moji sinovi radili i doprinosili. Sve su dobile isto&quot;, obja&scaron;njava nam ponosni svekar, ističući da je veoma zadovoljan i sinovima i snahama.Teferidži se organizuju i samo nekoliko kilometara dalje, preko granice, u Crnoj Gori. Međutim, sve ih je manje. Ostala su tek dva ili tri.&quot;Ja sam do&scaron;ao iz Bijelog Polja. Ovo mora da se sačuva. Kod nas na žalost ovaj zanimljiv deo tradicije nestaje jer su mladi oti&scaron;li sa sela&quot;, ističe Hajro Hasić, koji je na Pe&scaron;ter do&scaron;ao samo zbog va&scaron;ara.B92.net/Z.M.I Halil Papić iz jednog od novopazarskih sela stigao je na Pe&scaron;ter. Kaže retki su teferidži koje propusti.&quot;Bio sam na pet va&scaron;ara tokom leta. Ne mogu da kažem gde je bilo najbolje&quot;, ističe on.Sa njim se slaže i Sjeničak Jusuf Hasanović.&quot;Ova okupljanja su nekad bila i prilika da se mladi upoznaju, da se uzmu. Ja se nisam oženio kao mnogi na va&scaron;aru, ali sam ovde svoju ženu prvi put video&quot;, priseća se on.Ovaj medijski sadržaj deo je projekta &ldquo;Život u selima Balkanskog Sibira&rdquo; u produkciji Udruženja &ldquo;Journalistic plan&rdquo;, pripremljen za portal B92.net

Završena sezona teferidža na Pešterskoj visoravni: Tradicija koja okuplja meštane i turiste FOTO/VIDEO

0 Komentari