Skoro zaboravljen zanat debelo plaćen: Jedan komad minimum 300 evra

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Neboj&scaron;a Atanacković kaže da je problem &scaron;to mladi ljudi ne žele da idu u zanatske &scaron;kole.Otprilike po onoj narodnoj &ndash; uči &scaron;kolu da ne bi morao da radi&scaron;. Međutim, sada ispada da su neka zanatska znanja neuporedivo bolje plaćena nego akademska, ističe Atanacković.Ipak, nije sve ni u novcu, jer se delatno&scaron;ću proizvodnje sečiva u Srbiji bave i kovači, kojima je to ljubav i hobi.Dalibor Trkulja, koji poseduje i istoimeno preduzeće, kovanjem i izradom sečiva počeo je da se bavi iz hobija 2014. godine. Danas je njegov hobi prerastao u potpuno opremljenu kovačku radionicu, koja može da zadovolji sve zahteve klijenata.&quot;Radionica se bavi unikatnom ručnom izradom sečiva na stari tradicionalni način, kovanjem u kovačkoj vatri. Sečiva su uglavnom izrađena od damaskus čelika, materijala koji se proizvodi spajanjem dve vrste čelika kovanjem i kovačkim varenjem, pri čemu nastaju vidljive &scaron;are na gotovom proizvodu. Za samu izradu sečiva koriste se isključivo novi nerđajući i ugljenični čelici&quot;, navodi Trkulja.On dalje obja&scaron;njava da se za damaskus koristi kombinacija čelika 1084 i 15n20, a za nerđajuća sečiva Bohler N690.&quot;Dr&scaron;ke se proizvode od raznih vrsta lokalno dostupnog drveta, egzotičnog drveta, jelenskih rogova, kao i ostalih materijala po želji klijenta. Unikatne ručno rađene futrole se prave od najkvalitetnije kože. Pored sečiva proizvodim i manje sekire, kopče za kai&scaron;eve, otvarače za fla&scaron;e, kao i sve ostale predmete po želji i zahtevu klijenta&quot;, kaže Trkulja.Sagovornik ističe da je proizvodnja sečiva sve popularnija u svetu, naročito nakon emitovanja &scaron;ou-programa &quot;Forged in Fire&quot;, i ističe da nije do&scaron;lo do povećanja upotrebe sečiva kao oružja, već do veće izrade.&quot;U Srbiji ima između 300 i 500 nožara, koji se pre svega bave izradom predmeta za upotrebu u kuhinji, kao i za lov. Ima i dosta kolekcionara koji traže posebne primerke&quot;, ističe Trkulja.Kada je reč o izvozu, prema rečima na&scaron;eg sagovornika, predmeti se plasiraju na trži&scaron;ta &scaron;irom sveta, dok njegovo preduzeće 50 procenata proizvoda prodaje na domaćem, a 50 odsto odlazi na izvoz.&quot;&Scaron;to se tiče cena, po&scaron;to se svako sečivo izrađuje od posebnih materijala i svako je priča za sebe, cene idu od 300 evra, pa navi&scaron;e&quot;, navodi Trkulja.Prema podacima bonitetne kuće Kompani vol (CompanyWall), ukupan broj evidentiranih preduzeća u delatnosti izrade sečiva je 28. Na prvom mestu najuspe&scaron;nijih u ovoj delatnosti prema prihodima je preduzeće Ikar od Čačka, koje posluje od 1998. godine.Ovo mikropreduzeće za poslednje tri godine ima stabilno poslovanje i dobit u 2020. iznosila je 699.000 dinara, u 2021. godini rezultat poslovanja je bio 551.000 dinara, da bi prema poslednjim podacima iz 2022. Ikar od Čačka ostvario 606.000 dinara.Na prvom mestu liste Ikar od Čačka na&scaron;ao se zbog prihoda koji su u 2022. godini iznosili 10.644.000 dinara.Kovačka radnja Novica Stojanović iz Donjeg Milanovca bavi se takođe izradom sečiva i to od 2017. godine. Ukupni prihodi koji su ovu preduzetničku radnju stavili na drugo mesto liste u 2022. godini iznosili su 4.878.000 dinara.Da je delatnost izrade sečiva raznolika po proizvodima pokazuje podatak da se preduzeće koje se nalazi na trećem mestu liste Super silver iz Sremske Mitrovice bavi izradom brijača i žileta.&quot;Žileti ove firme napravljeni su od najfinije &scaron;vedske čelične trake Sandvik, dok su niklovane ma&scaron;inice za mokro brijanje, izrađene od najkvalitetnijeg nerđajućeg čelika&quot;, navode iz kompanije Super silver.Prema prihodima od 6.340.000 dinara u 2022. godini, ovo preduzeće za izradu sečiva na&scaron;lo se na trećem mestu liste bonitetne kuće Kompani vol.

Skoro zaboravljen zanat debelo plaćen: Jedan komad minimum 300 evra

1 Komentari