Evo koliko su gastarbajteri spremni da daju za stan u Srbiji

Srpsku dijasporu najvi&scaron;e interesuje novogradnja. U Beogradu kupuju jer žele da investiraju, dok u manjim mestima postaju vlasnici stanova zbog emotivne veze sa zavičajem.Trži&scaron;te nekretnina u Srbiji je posle pandemije pro&scaron;lo kroz značajne promene. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), promet na trži&scaron;tu nepokretnosti bio je pro&scaron;le godine 6,5 milijardi evra, &scaron;to je 57,8 odsto vi&scaron;e nego u 2019. godini.Jedan od važnih faktora koji doprinosi ovim promenama jeste dijaspora, koja broji nekoliko miliona ljudi &scaron;irom sveta, pa samim tim i predstavlja ogroman potencijal za ulaganja u nekretnine. Prema podacima Narodne banke Srbije, doznake iz dijaspore čine osam odsto BDP-a, &scaron;to je značajan izvor prihoda koji utiče na različite aspekte ekonomije, uključujući i trži&scaron;te nekretnina.Milo&scaron; Mitić, direktor agencije za prodaju i izdavanje stanova City expert, kaže da je, &scaron;to se tiče dijaspore, tražnja nekretnina uvek aktivna, ali da se u sezoni godi&scaron;njih odmora, kao i tokom uskr&scaron;njih i božićnih praznika znatno povećava.&quot;Ljudi iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu poslednjih godina sve vi&scaron;e ulažu u nekretnine. Na osnovu podataka o prodaji u 2023. godini, preko na&scaron;e agencije, uče&scaron;će dijaspore u trži&scaron;tu nekretnina u Beogradu je od 10 do 15 odsto, a u manjim mestima od 30 do 40 odsto, a negde i vi&scaron;e. Recimo, u Leskovcu u novom stambeno-poslovnom kompleksu Sajam residence, koji se gradi u centru grada, polovina stanova prodata je Srbima koji rade u inostranstvu&quot;, kaže Mitić za Bloomberg Adriju.Tokom pro&scaron;le godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, na trži&scaron;tu nepokretnosti sklopljena su 121.627 kupoprodajna ugovora, od toga je 41.896 ugovora u kojima je bar jedna nepokretnost stan. Broj ugovora o kupoprodaji stanova na nivou Beograda je 15.953. Ako bismo, u nedostatku zvaničnih podataka, rezultate nastale na osnovu prilično &scaron;iroke baze podataka City experta preslikali na trži&scaron;te nepokretnosti, do&scaron;lo bi se do procene da su ključevi od oko četvrtine stanova zavr&scaron;ili u rukama srpske dijaspore. Odnosno da su Srbi iz dijaspore u prestonici verovatno kupili između 1.500 i 2.200 stanova, dok su Vojvodini, Južnoj i Istočnoj Srbiji, i &Scaron;umadiji i Zapadnoj Srbiji kupili između 7.000 i 10.000 stanova.Nepovoljni uslovi na trži&scaron;tima nekretnina u zemljama gde žive, obja&scaron;njava Mitić, podstiče članove dijaspore da ulažu u Srbiji.&quot;U Beogradu, trži&scaron;te je investiciono. Novac zarađen u inostranstvu ulažu u kupovinu stanova, i to najče&scaron;će stanova do 50 kvadrata, koje nakon kupovine mogu lako da izdaju (izdavanje donosi mnogo veće prihode od &scaron;tednje) ili preprodaju. Generalno, ljudi s ovih prostora, ne samo dijaspora, uglavnom investiraju u kvadrate, jer smatraju da je najsigurnije držati novac u nekretninama&quot;, obja&scaron;njava Mitić.Dodaje da dijaspora najče&scaron;će kupuje novogradnju u centralnim beogradskim op&scaron;tinama - Vračar, Stari Grad, Zvezdara, Novi Beograd - i da za kvadrat izdvajaju između 3.000 i 3.500 evra.&quot;Stanove kupuju u modernim stambenim kompleksima - kondominijumima - koji pored stanova imaju i park, dečje igrali&scaron;te, zajedničke pokrivene garaže, bazen, spa centar, teretanu, sportske terene i druge sadržaje za ljubitelje aktivnog života. Veći kondominijumi imaju i svoja obdani&scaron;ta i osnovne &scaron;kole, prodavnice za osnovne potrep&scaron;tine, kao i barem nekoliko kafića i restorana, pa čak i bioskop i druge kulturne sadržaje&quot;, poja&scaron;njava on i napominje da se slabije platežna dijaspora odlučuje u poslednje vreme za kupovinu nekretnina u Surčinu, Borči i Ovči, odnosno na lokacijama gde je kvadrat manje od 2.000 evra.Druga grupa kupaca iz dijaspore su oni koji se vraćaju da žive u Srbiji, uglavnom se vraćaju u gradove u kojima su rođeni, ili u gradove gde im žive porodica i prijatelji. Oni, pored kvaliteta gradnje i lokacije kupovinom nekretnine kupuju i prestiž i kvalitet života.&quot;Zanima ih ko su im kom&scaron;ije, s kim će deca da im odrastu, gde će da idu u prodavnicu, gde će deca ići u &scaron;kolu i koliko je siguran taj deo grada za život. Za njih je kupovina nekretnine u Srbiji, jer se vraćaju, jedan od emotivno najizazovnijih momenata u životu, u koji obično ulažu najveći deo svog kapitala stečenog u inostranstvu&quot;, kaže Mitić.Podaci Republičkog geodetskog zavoda sa trži&scaron;ta nepokretnosti za 2023. godinu pokazuju da je u Srbiji do&scaron;lo do stabilizacije nakon dvogodi&scaron;njeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije virusa korona.Teritorijalno, najvi&scaron;e kupoprodaja nepokretnosti ostvareno je u Vojvodini, a najmanje u regionu Južne i Istočne Srbije.Najveći broj kupoprodaja u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova 26 odsto, a u Beogradu je zabeleženo i najveće uče&scaron;će u ukupnoj sumi prometovanih stanova, 61 odsto svih stanova kupljenih u 2023. kupljeno je u Beogradu. Osim stanova, Beograd ima najveće uče&scaron;će i u vrednosti prometovanih garažnih prostora (74 odsto), poslovnih prostora (53 odsto), poslovnih objekata (51 odsto) i građevinskog zemlji&scaron;ta (36 odsto).U Srbiji je, pored stanova, prometovano poljoprivredno zemlji&scaron;te (17 odsto), građevinsko zemlji&scaron;te (16 odsto) i kuće (13 odsto).

Evo koliko su gastarbajteri spremni da daju za stan u Srbiji

31 Komentari