Vrućine "osušile" rod: Šta će biti s voćem u Srbiji?

On je rekao da, ako Srbija u proseku proizvede oko 1,45 miliona tona voća, da će ove godine prinos biti između 1,22 i 1,25 miliona tona.&quot;Pro&scaron;le godine je bio smanjen prinos voća u odnosu na 2022. godinu, a na početku ove godine sam očekivao, obzirom kakav je bio potencijal da će biti rodna godina, ali smo imali niske temperature u trećoj dekadi aprila, kasnije velike &scaron;tete od grada i visokih temperatura, pa očekujem da će taj prinos biti čak i manji u odnosu na pro&scaron;lu godinu&quot;, kazao je Keserović za Betu.Visoke temperature, kako je naveo, tamo gde nema protivgradne mreže, uticale su na kvalitet plodova, posebno &quot;čačanske rodne&ldquo; &scaron;ljive čiji je plod dehidrirao i smežurao se.&quot;Sigurno da su ove velike temperature, tamo gde nema mreže, izazvale i ožegotine ne samo na plodovima, već i na listovima, čak smo primetili i kod leske takvu pojavu i kod kru&scaron;ke i jabuke&ldquo;, kazao je Keserović.Očekivao je, kako je rekao, da će biti problema sa sadržajem &scaron;ećera u voću, ali ga ima dosta, a za čije stvaranje su potrebne voda i hladne noći, pa je tu pojavu nazvao &bdquo;neobja&scaron;njivom&ldquo;.&quot;Moj savet voćarima je da je trebalo koristiti kaolin (glina) da bi se plodovi i listovi za&scaron;titili od ožegotina, kao i da bi bilo dobro da se orežu voćne vrste sa kojih je ubran plod, kao &scaron;to su kajsije, &scaron;ljive i tre&scaron;nje da bi se smanjila traspiracija i bolje obrazovali pupoljci za narednu godinu, jer je sada vreme i obrazovanje pupoljaka, da pripreme rod za 2025. godinu&ldquo;, kazao je on.Dodao je da je u Srbiji potrebno vi&scaron;e akumulacija vode, kako bi se sprečila su&scaron;a kao i zasenjivanje samih zasada jagodastih voćnih vrsta i protivgradnih mreža, koje &scaron;tite od ožegotina i grada.&quot;U Srbiji je dosta bilo problema sa izmrzavanjem tre&scaron;nje, pogotovo u &Scaron;umadiji i Zapadnoj Srbiji, a u Vojvodini je ove godine dosta zasada tre&scaron;nje rodilo dobro i oni proizvođači koji su imali dobar kvalitet imali su i visoku cenu&ldquo;, kazao je Keserović.Rekao je da je smanjen rod vi&scaron;nje i da je plod bio o&scaron;tećen zbog mraza, ali je to kompenzovano visokom cenom koja je u pojedinim delovima Srbije i&scaron;la do 120 dinara po kilogramu, a u proseku je bila od 80 do 90 dinara.Keserović je rekao da je zbog mraza ove godine smanjen i rod kajsije u Miokovcima i drugim krajevima, ali da je Fru&scaron;kogorski region bio prepun tog voća, pa su proizvođači imali najvi&scaron;u cenu u poslednjih deset do 20 godina.

Vrućine "osušile" rod: Šta će biti s voćem u Srbiji?

1 Komentari