Predstavnici državnih institucija i privrede o obnovljivim izvorima energije i zaštiti životne sredine

Diskusiju je organozovalakompanija &bdquo;Novosti&ldquo; u Botaničkoj ba&scaron;ti u Beogradu.Na panelu su učestvovali Sara Pavkov, državna sekretarka u Ministarstvu za&scaron;tite životne sredine, Milan Macura, v.d. direktora Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike i Ivan Dmitriev, direktor Funkcije za HSE u NIS-u, organizacionog dela u kompaniji zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu i za&scaron;titu životne sredine.Sara Pavkov je rekla da je 2021. godine usvojen Zakon o klimatskim promenama u Srbiji, kao i da su definisane konkretne mere koje će dovesti do smanjenja emisije zagađujućih materija, kao i efekta staklene ba&scaron;te.&bdquo;Reč je o procesu koji će dovesti do &scaron;to veće upotrebe, ali i diverzifikacije energenata kroz primenu obnovljivih izvora energije, uz potrebu da se za&scaron;titi životna sredina u svim pravnim okvirima i onim &scaron;to je definisano postojećim regulativama&ldquo;, istakla je Pavkov, dodajući da ministarstvo kroz vi&scaron;e segmenata podstiče privatni sektor na upotrebu obnovljivih izvora energije, kao i da je potrebno da se pronađe kompromis između za&scaron;tite životne sredine i razvoja.Milan Macura je informisao prisutne o koracima koje Vlada Srbije i resorno ministarstvo preduzimaju u cilju unapređenja energetske efikasnosti i uvođenja &scaron;to većeg broj obnovljivih izvora energije:&bdquo;Danas je na sednici Vlade Srbije usvojen Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan čiji je cilj pobolj&scaron;anje i povećanje obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost. Kako bismo imali održivu energiju, moramo da gledamo kako proizvodimo i toplotnu energiju. Ministarstvo je prethodnih godina pokrenulo projekat uvođenja biomase u toplotne sisteme i daljinske sisteme grejanja. Pustili smo u rad u februaru toplanu u Majdanpeku, a pored nje tri nove toplane u Novom Pazaru, Malom Zvorniku i Priboju. Nastavljamo drugu fazu biomase gde očekujemo da će novih &scaron;est toplana dobiti potpuno čist izvor energije&ldquo;, rekao je Macura.Dmitriev je istakao da NIS nije samo naftna, već i energetska kompanija i da je ekologija sastavni deo strategije NIS-a.&bdquo;Značajno smo ojačali energetski segment u kompaniji i nastavićemo da ulažemo u taj deo biznisa. Cilj je da do 2030. godine vi&scaron;e od 50 odsto potro&scaron;nje u NIS-u bude iz obnovljivih izvora energije. Istovremeno, razmi&scaron;ljamo i u pravcu na koji način da unapredimo za&scaron;titu okoline i okruženje u kojem NIS razvija svoje poslovanje, a ove godine, u okviru na&scaron;eg programa &bdquo;Zajednici zajedno&ldquo; izdvojili smo 144,5 miliona dinara na projekte koji će omogućiti postavku solarnih panela na javnim objektima u lokalnim zajednicama u kojima poslujemo&ldquo;, istakao je Dmitriev, dodajući da je NIS postavio solarne panele na 45 benzinskih stanica, a nedavno i u fabrici vode &bdquo;Jazak&ldquo;.Na skupu je bilo reči o mogućnostima povećanja udela proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) i značaju realizacije projekata OIE radi postizanja karbonske neutralnosti i unapređenja za&scaron;tite životne sredine. Panelisti su govorili o tome na koji način kompanije mogu da doprinesu iznalaženju najboljih re&scaron;enja u procesu sprovođenja energetske tranzicije, a osim primera dobre prakse, bilo je reči i o unapređenju zakonske regulative, strategiji i planovima države u ovoj oblasti, kao i o potrebi edukacije novih kadrova koji će svojim znanjem i novim ve&scaron;tinama doprineti unapređenju sektora obnovljivih izvora.Kompanija NIS je od 2009. u ekolo&scaron;ke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekolo&scaron;ke slike u Srbiji uložila vi&scaron;e od 900 miliona evra, od čega je u isključivo &bdquo;ekolo&scaron;ke&ldquo; inicijative investirano vi&scaron;e od 130 miliona evra. NIS ostaje dosledan &bdquo;zelenom&ldquo; pravcu u poslovanju, a ovakav pristup podrazumeva veća ulaganja u proizvodnju električne energije iz prirodnih resursa, kako unutar kompanije, tako i u partnerskim gradovima i op&scaron;tinama. Sa tim ciljem u okviru programa dru&scaron;tvene odgovornosti &bdquo;Zajednici zajedno&ldquo;, NIS je nedavno objavio konkurs u vrednosti od 144,5 miliona dinara, namenjenih za finansiranje projekata postavljanja solarnih panela za proizvodnju sopstvene električne energije, u kojem do 13. septembra mogu da učestvuju ustanove od javnog značaja u 13 lokalnih samouprava. Uslovi i propozicije konkursa objavljeni su na sajtu kompanije NIS, na linku https://www.nis.rs/zajednici-zajedno/.

Predstavnici državnih institucija i privrede o obnovljivim izvorima energije i zaštiti životne sredine

0 Komentari