EK o Crnoj Gori: Ranjiva zbog dugova

Visoka javna potro&scaron;nja, ograničeni prihodi, kao i nadolazeća velika potreba za otplatom državnog duga najveći su izazovi crnogorske ekonomije, čiji će rast biti usporen do 2026. godine.To stoji u Programu ekonomskih reformi za Crnu Goru koji je analizirala Evropska komisija. Iste analize izrađene su za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Gruziju, Kosovo, Moldaviju, Severnu Makedoniju, Srbiju i Tursku.Inflacija kao preprekaU dokumentu kojeg prenose Vijesti navodi se da je Crna Gora nastavila da beleži visok ekonomski rast u 2023. godini, koji bi trebalo usporiti u razdoblju 2024-2026.U dokumentu se navodi da su uspe&scaron;na turistička sezona i snažna lična potro&scaron;nja, uz velik priliv stranih državljana, ključni pokretači ekonomskog rasta u 2023. godini, koji se procenjuje na 5,8 posto.&ldquo;Glavna prepreka bila je visoka, ali umerena inflacija, dok su stroži uslovi finansiranja opteretili investicije&rdquo;, navodi se u dokumentu EK, prenosi Poslovni dnevnik.Osnovni scenario postavljen u Programu ekonomskih reformi Crne Gore (ERP) predviđa usporavanje rasta realnog BDP-a na godi&scaron;nji prosek od 3,2% u razdoblju 2024.-2026., potaknut rastom domaće potražnje i potro&scaron;nje uz oporavak investicija.Otplata duga sve veći problemPotrebe za otplatom duga naglo rastu, najpre 2025, a kasnije 2027. i 2029. godine, &scaron;to uz stroge uslove financiranja, povećava ranjivost.&ldquo;Predviđa se da će neto izvoz dati samo marginalni doprinos rastu BDP-a, budući da se očekuje usporavanje turističkih usluga, koje su već 2023. prema&scaron;ile nivo iz 2019. godine, s dvocifrenog rasta&rdquo;, procenjuje se u dokumentu EK.Predviđanja su da bi uvoz mogao porasti i vi&scaron;e od očekivanog ako se ostvare investicioni planovi, posebno gradnja auto-puta Bar &ndash; Boljare, dok bi Crna Gora mogla da zabeleži skroman tempo smanjenja duga.EK navodi da je deficit u 2024. uglavnom podstaknut snažnim povećanjem socijalnih transfera i kapitalne potro&scaron;nje. Takođe navode da bi javni dug trebalo da nastavi da pada na 61% BDP-a u 2026. godini.&ldquo;Potrebe za refinansiranjem duga i dalje su visoke, dosežući vrhunac od 11 % BDP-a 2025&rdquo;, rekla je EK. U jednom u nizu sličnih upozorenja, i iz Evropske komisije navode da je crnogorska javna potro&scaron;nja jednostavno previsoka, a da su poreski prihodi nedovoljni da bi zatvorili sve veću &ldquo;rupu&rdquo;.Među glavnim izazovima s kojima se suočava crnogorska ekonomija su visoka javna potro&scaron;nja i ograničena prihodna baza, uz nadolazeće velike potrebe za otplatom duga.Sve to, kako kaže EK, zahteva snažniju fiskalnu konsolidaciju nego &scaron;to je predviđeno Programom ekonomskih reformi. Podsećaju i da će potrebe za otplatom duga naglo porasti, najpre 2025, a kasnije 2027. i 2029. godine, &scaron;to, kako navode, uz stroge uslove finansiranja, povećava ranjivost.Veliki projekti&ldquo;S obzirom na crnogorski monetarni okvir, fiskalna politika je glavni alat za upravljanje agregatnom potražnjom i podr&scaron;ku daljem smanjenju inflacije. Za to je potreban sveobuhvatan srednjoročni fiskalni plan s konkretnim merama konsolidacije i obvezom spu&scaron;tanja nivoa duga ispod 60 posto BDP-a kako je propisano fiskalnim pravilom&rdquo;, navodi se u dokumentu.EK također navodi da je velikim infrastrukturnim projektima potrebno bolje upravljanje i određivanje prioriteta s obzirom na ograničeni fiskalni prostor.&ldquo;Uspostava nezavisne fiskalne institucije pomogla bi u jačanju obračuna tro&scaron;kova novih inicijativa i pobolj&scaron;ala fiskalnu disciplinu. Pobolj&scaron;anje nadzora i upravljanja rizicima preduzeća u državnom vlasni&scaron;tvu (DP) s vremenom bi smanjilo njihov teret budžeta&rdquo;, navodi se u dokumentu EK.

EK o Crnoj Gori: Ranjiva zbog dugova

1 Komentari