Sećate ih se? Uspon i pad nekada najpopularnije marke mobilnih telefona

Popularno zvani mobiteli &quot;ciglice&quot;, čija je baterija prema legendi trajala puno duže nego kod dana&scaron;njih, mobilna igra &quot;Zmija&quot; i prepoznatljiv dizajn jo&scaron; žive u sećanju mnogih. Ali Nokia već duže vremena nije snažna marka mobilnih telefona.Odlazak mobilnih telefona Nokia u irelevantnost bio je polagan proces, obeležen krivim poslovnim odlukama, manjkom inovacija i jednostavno gubitkom trži&scaron;ne utakmice s konkurencijom. Kompanija vi&scaron;e ne proizvodi mobilne telefone, ali sarađuje s kompanijom HMD Global koja od 2016. proizvodi mobilne telefone pod brendom Nokia, iako se ne radi o istoj kompaniji.Ponos industrije Finske, dominacija Nokije se može uporediti samo s dominacijom mobitela Motorola ranih 90-ih i nekada&scaron;nje dominacije Apple smartphonea. Na vrhuncu, 2007. i 2008., držala je oko 40 posto svetskog trži&scaron;ta, bila u top 100 najvećih na svetu po prihodima, odgovorna za petinu izvoza Finske i nekoliko procenata BDP-a.Nokia rezultat ekonomskog uspona FinskeIako istorija kompanije Nokia seže sve do druge polovine 19. st, veliki uspon počinje 70-ih godina dvadesetog veka. Ali jo&scaron; uvek se nije radilo o tehnolo&scaron;kom divu nego je kompanija (od 1967. korporacija) poslovala u sektorima &scaron;umarstva, proizvodnje kabla i proizvoda od gume te elektronici.Finska je u vreme hladnog rata između SAD i SSSR održavala neutralnu poziciju pa je u trgovini delovala kao svojevrsni posrednik. Tu posebnu političku i ekonomsku poziciju iskoristila je za veliki talas industrijalizacije.Jo&scaron; uvek je 1969. 45 posto Finaca živelo izvan gradova, četvrtina ih je bila zaposlena u poljoprivredi, glavne industrije su bile drvna i metaloprerađivačka, a dohodak po stanovniku je bio skoro 30 posto manji nego u &Scaron;vedskoj, prema izve&scaron;taju OECD-a za Finsku iz te godine.Sudbina korporacije Nokia je vezana za sudbinu Finske, koja je do kraja 70-ih postala poznata kao &quot;nordijski Japan&quot;. Pro&scaron;irila se u brojne rastuće industrije koje su tada nastajale u državi, od proizvodnje vojne opreme do proizvodnje televizora. Ubrzo je postala treći najveći proizvođač televizora u Evropi.Staro se odbacuje da bi se stvorio prostor za novoVeliko &scaron;irenje na potro&scaron;ačku elektroniku počinje 80-ih, ne samo u Finskoj nego i akvizicijama po Evropi. Kompanija se restrukturira, proizvodnja kabla se nakon vi&scaron;e od 40 godina poslovanja gasi, a počinje &scaron;irenje na proizvodnju računara i prve mobilne telefone.Proizvodnja Mobira Senator telefona za automobile, prvog Nokia mobilnog telefona, počela je 1982. godine. Zbog svoje težine od 10 kilograma i cene nikada nije u&scaron;ao u masovnu primenu, ali je to bio jedan od početaka uređaja koji će se pretvoriti u dana&scaron;nji smartphone.Razvoj je bio strelovit, pa se već 1987. pojavio Mobira Cityman težine od &quot;samo&quot; 760 grama. istorijska zanimljivost oko jedne verzije tog mobitela je da ga je koristio Mihail Gorbačov tokom jedne posete Finskoj.Do početka 90-ih Nokia je imala 11 poslovnih grupacija, pa je iz korporacija izbačeno nekoliko njih za koje se smatralo da ne trebaju da budu deo budućeg razvoja. Proizvodnja automobilskih guma je izdvojena (Nokian Tyres, kompanija i danas postoji), prodati su segmenti poslovanja proizvodnje gumenih čizama (Nokian Footwear, jo&scaron; postoji), proizvodnje računara i proizvodnje televizora (nekada treći najveći u Evropi).Istodobno je Finska prolazila kroz veliku ekonomsku krizu zbog uru&scaron;avanja SSSR-a i gubitka trži&scaron;ta, a vođstvo kompanije odlučuje da se fokusira na telekomunikacije. Kompanija je u tom segmentu već prikupila dosta iskustva, pa se krajem 1992. na trži&scaron;tu pojavio mobilni Nokia 1011, jedan od prvih kojim se moglo primati i slati SMS-ove.Vrhunac dostignut 2007, nakon toga padDo početka 21. veka kompanija je narasla na vi&scaron;e od 50 hiljada zaposlenih, uveliko pretekla Motorolu koja je donedavno dominirala trži&scaron;tem, ostvarivala godi&scaron;nje preko 25 milijardi dolara prihoda i postala najpoznatiji brend u Evropi.Toliko je bila velika da je ekonomski rast Finske uveliko zavisio od poslovnih rezultata kompanije, &scaron;to ne čudi s obzirom na to da je Nokia bila odgovorna za petinu izvoza i oko 4-5 posto BDP-a cele države.Vrhunac je bio 2007, kada je kompanija ostvarila 75 milijardi dolara prihoda i imala trži&scaron;ni udeo oko 40 posto. Za poređenje, državni budžet Hrvatske je te godine bio manji od 20 milijardi dolara.Nokia je postala troma i neinovativna, konkurencija je brzo porazilaSledeće godine počinje pad prihoda, prvo uzrokovan svetskom finansijskom krizom, a zatim serijom krivih poslovnih odluka i odbijanjem inovacija, suprotnom praksom kojom se rukovodilo kompanijom u decenijama njenog velikog rasta.U dana&scaron;nje vreme se Nokia bori da ostvari godi&scaron;nje prihode od 25 milijardi dolara, nivoa oko kojeg se vrti već nekoliko godina. To su manji prihodi nego &scaron;to je imala 2000. Nekada je bila duboko u grupi 100 najvećih na svetu po ostvarenim prihodima, a danas se bori za ostanak u 400 najvećih. Jo&scaron; uvek je to velika kompanija, ali dani najveće slave su iza nje.Iako su prihodi počeli da padaju 2008, inicijalni razlog kasnijeg polaganog propadanja i gubitka trži&scaron;ta je bila reorganizacija iz 2004. Njom je kompanija podeljena na četiri odela, koji su trebali da dele korporativne resurse i &quot;revitalizuju&quot; kompaniju. Umesto toga je nastao haos koji je doveo do lo&scaron;e saradnje među odelima i nekoordiniranosti.U januaru 2007. se pojavio prvi iPhone, koji će postati glavna konkurencija. Mobilni koje je proizvodila Nokia su u poređenju s njim izgledali zastarelo i manje praktično za kori&scaron;ćenje.Navodno je tada&scaron;nji direktor Oli-Peka Kalasvuo shvatio da Nokia gubi &quot;utakmicu&quot; 2008. tokom neformalnog razgovora sa Stivom Džobsom. &quot;Vi niste moj konkurent. Apple je platforma, a postoji samo jo&scaron; jedna platformska firma - Microsoft. Gradio sam svoju platformu decenijama. Vi ste tek na početku&quot;, rekao mu je Džobs.2010. Nokia na trži&scaron;te izbacuje N97, koji je trebalo da bude &quot;ubica iPhonea&quot;. Prodaja je bila jako dobra, ali isključivo zbog snage brenda. Sam uređaj su i korisnici i tehnički znalci smatrali jako lo&scaron;im, &scaron;to je ozbiljno poljuljalo poverenje u brend i ubrzalo pad kompanije.Nakon niza jo&scaron; nekoliko tehnolo&scaron;kih neuspeha i poku&scaron;aja hvatanja koraka s konkurencijom, kompanija u drugom kvartalu 2011. ostvaruje prvi gubitak od ranih 90-ih godina pro&scaron;log veka.Odbijanje promena jedan od razloga propastiJedan od većih faktora neuspeha u prilagođavanju novim uslovima na trži&scaron;tuje odbijanje prelaska na operativni sistem Android, insistirajući na lo&scaron;ijem operativnom sistemu Symbian. To se pokazalo kao katastrofalna odluka. Sama kompanija je tokom decenija postala preterano birokratizovana, troma, nefleksibilna i uop&scaron;te nespremna na brze promene koje su se događale na trži&scaron;tu mobilnih telefona.Krajem 2013. Microsoft je kupio deo kompanije Nokia koji se odnosio na mobilne telefone, slikovito rečeno krunski dragulj, za 7 milijardi evra. Zbog brojnih tehničkih i poslovnih problema taj poslovni potez se nije isplatio Microsoftu, ali je označio kraj fokusiranja kompanije Nokia na trži&scaron;te mobilnih telefona.Nokia se jo&scaron; uvek proizvodiNokia je nastavila da posluje kao velika kompanija, s fokusom primarno na digitalnu infrastrukturu. Većinu ljudi jo&scaron; uvek asocira na mobilne telefone, pa je pro&scaron;le godine promenila logo i ceo identitet brenda.Sama kompanija odustala je od poku&scaron;aja povratka na trži&scaron;te mobilnih telefona, ali pod brendom Nokia proizvodi HMD Global, takođe kompanija iz Finske. 1. februara ove godine je i ta kompanija objavila da će početi razvijati vlastiti brend, ali srećom za ljubitelje Nokia mobilnih telefona neće sasvim odustati od proizvodnje i pod tim brendom.Finska nije htela da spasava NokijuRazlika između uspe&scaron;nih kompanija koje posluju vi&scaron;e od stotinu godina i neuspe&scaron;nih je u tome &scaron;to se prve stalno menjaju i prilagođavaju, a druge ostaju verne &quot;tradiciji&quot; i kada to vi&scaron;e nije poslovno isplativo.Da je Nokia kompanija iz Hrvatske umjesto Finske, jo&scaron; uvek bi proizvodila mobilne, ali lo&scaron;eg kvaliteta, zaostale tehnologije i zastarelog dizajna, pi&scaron;e Indeks. Gomilala bi gubitke iz godine u godinu, a pokrivali bi se subvencijama iz državnog budžeta. Zapravo bi verovatno jo&scaron; proizvodila drvnu masu, kao na početku.Iako je kompanija bila daleko važnija za Finsku nego bilo koje brodogradili&scaron;te ili druga kompanija koje su poreski obveznici Hrvatske spasavali, nije bilo državnog spasavanja, 2012. je službeno i zatraženo od države da spasi kompaniju kupovinom dionica, ali je tada&scaron;nji premijer Jirki Katainen to odbio.&quot;Ovo nije na&scaron; posao. Razvijamo Finsku u zemlju u kojoj firme mogu dobro da posluju, ali to nije način podr&scaron;ke kojim će vlada ići&quot;, izjavio je tokom posete gradiću u kojem se planiralo zatvaranje jedne od fabrika kompanije.Nokia je preživela ne uprkos tome &scaron;to je država nije spa&scaron;avala nego zbog toga. Jo&scaron; uvek se radi o golemoj kompaniji s vi&scaron;e od 85 hiljada zaposlenih &scaron;irom sveta, samo se preorijentisala na druge sektore zbog toga &scaron;to je izgubila trži&scaron;nu utakmicu mobilnih telefona. To se ne bi dogodilo da ju je Finska &quot;spasavala&quot;.

Sećate ih se? Uspon i pad nekada najpopularnije marke mobilnih telefona

26 Komentari